Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete od 600 evra i nalaže se sudu da postupak hitno okonča.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Sloba Petrovića iz Novog Pazara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Sloba Petrovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1. 145/10 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme odgovarajuće mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobo Petrović iz Novog Pazara podneo je 30. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1. 145/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe u svojstvu tužioca podneo 15. marta 2006. godine Opštinskom sudu u Novom Pazaru tužbu protiv D. P. „Savremena konfekcija Raška“ iz Novog Pazara , radi isplate minimalne zarade, kao i uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ; da je Opštinski sud u Novom Pazaru presudom P1. 730/06 usvojio tužbeni zahtev tužioca, ali je navedena presuda ukinuta rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 556/08; da Opštinski sud u Novom Pazaru nije iskoristio zakonska ovlašćenja da parnični postupak efikasno okonča ni četiri go dine od podnošenja tužbe , čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnosilac ustavne žalbe je ista kao zahtev za naknadu nematerija lne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe , odgovora v. f. predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru Su. VIII 43-31/13 od 7. maja 2013. godine i uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru P1. 145/10 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podne o je 15. marta 200 6. godine Opštinskom sudu u Novom Pazaru tužbu protiv tuženog D. P. „Savremena konfekcija Raška“ iz Novog Pazara, kojom je traži o od suda da o baveže tuženog da tuženom uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1983. do 2006. godine i da mu na ime naknade štete za umanjenje ličnog dohotka od 1993. godine do podnošenja tužbe isplati određene novčane iznose, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu nadoknadi troškove postupka.

Tužba je 17. marta 2006. godine dostavljena tuženom na odgovor. Tuženi je 28. aprila 2006. godine podneo sudu odgovor na tužbu, kojim je delimično osporio tužbeni zahtev tužioca i istakao prigovor zastarelosti u delu tužbenog zahteva kojim je tražena naknada štete zbog umanjenja lićnog dohotka .

Na prvom ročištu za glavnu raspravu održanom 28. februara 2007. godine, rešenjem P1.730/06 je određeno da se u predmetu izvrši ekonomsko-finansijsko veštačenje na okolnost visine tužbenog zahteva tužioca. Veštak je 12. maja 2007. godine dostavio sudu nalaz i mišljenje.

Na ročištu održanom 16. jula 2007. godine, tužilac je precizirao tužbeni zahtev u skladu sa nalazom veštaka, kao i podneskom od 19. decembra 2007. godine.

Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 730/06 od 24. januara 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca.

Postupajući po žalbi tuženog Okružni sud u Novom Pazaru je presudom Gž1. 556/08 od 14. maja 2008. godine ukinuo ožalbenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je dobio oznaku P1. 477/08.

Ročište zakazano za 29. oktobar 2008. godine nije održano, jer je punomoćniku tuženog uoči ročišta dostavljen precizirani tužbeni zahtev tužioca.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 477/08 od 16. decembra 2008. godine određeno je ponovno ekonomsko-finansijsko veštačenje.

Podneskom od 23. februara 2009. godine tužilac je precizirao tužbeni zahtev.

Na predlog tužioca rešenjem P1. 477/08 od 14. aprila 2009. godine u predmetu je određeno dopunsko ekonomsko-finansijsko veštačenje. Ročišta zakazana za 16. i 24. septembar 2009. godine nisu održana, jer veštak nije dostavio dopunski nalaz.

Nakon 1. januara 2010. godine postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1. 145/10.

Ročišta zakazana za 4. februar i 26. mart 2013. godine nisu održana na predlog parničnih stranaka, radi pokušaja mirnog rešenja spora .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se prema članu 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 72/11) i nakon 31. januara 2012. godine primenjuje u ovom postupku, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevim i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak započeo 15. marta 2006. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru, te da još uvek nije pravosnažno okončan.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od podnošenja tužbe.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da ovaj spor traje sedam godina, i da se još nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, a najvažniji su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca.

Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju ne radi se o naročito složenom parničnom predmetu, imajući u vidu da je tužbeni zahtev tužioca samo delimično osporen, te da je veštačenjem trebalo utvrditi visinu tužbenog zahteva tužioca.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na prirodu spor bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, jer se radi o zahtev ima kojim a je tražen a isplata određenih novčanih iznosa po osnovu radnog odnosa, kao i uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ispitujući ponašanje podnosioca ustavn e žalb e, Ustavni sud je ocenio da je on doprineo dužini trajanja postupka . S tim u vezi, ročište zakazano za 29. oktobar 2008. godine nije održano, jer je tužilac podneskom dostavljenim uoči ročišta precizirao tužbeni zahtev, dok dva ročišta zakazana u 2013. godini nisu održana na predlog parničnih stranaka, radi pokušaja mirnog rešenja spora.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka prevashodno je doprinelo nedelotvorno postupanje nadležnih prvostepenih sudova koji nisu iskoristili ovlašćenja propisana procesnim zakonom da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima, odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, Opštinski sud u Novom Pazaru je prvo ročište za glavnu raspravu zakazao nakon deset meseci pošto je sudu dostavljen odgovor. Takođe, Osnovni sud u Novom Pazaru je tek nakon više od tri godine od preuzimanja spisa predmeta od Opštinskog suda u Novom Pazaru zakazao ročište u predmetu P1. 145/10. Ustavni sud, međutim, ukazuje da je Okružni sud u Novom Pazaru postupao izuzetno efikasno, imajući u vidu da je rešenje Gž1. 556/08 od 14. maja 2008. godine doneo nakon samo mesec dana od podnošenja žalbe.

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1. 145/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, primenom odredaba člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

S obzirom na to da je predmetni parnični postupak još nije okončan, odnosno da odluka o izjavljenoj reviziji nije doneta, Ustavni sud je na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka kao izvestan dorinos samog podnosioca dužem trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević