Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu. Postupak je trajao preko četiri i po godine, a doprinos suda dugom trajanju bio je presudan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. R. S. iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. R. S. i utvrđuje da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 340/05, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. R. S. iz B. podnela je Ustavnom sudu 19. februara 2008. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u predmetima Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 434/04, K. 538/04 i K. 340/05.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi i njenoj dopuni od 11. juna 2008. godine navodi da je 24. juna 2004. godine Trećem opštinskom sudu u Beogradu podnela „tužbe“ protiv D.M, A.M. i A.M, koje su u tom sudu zavedene pod brojevima K. 434/04, K. 538/04 i K. 340/05, ali da „do današnjeg dana nije bilo ni jednog suđenja“ u ovim predmetima, zbog čega joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava. Od Ustavnog suda traži da donese „presudu na osnovu pune jurisdikcije i oglasi krivima D.M, A.M. i A.M, sa nadoknadom za pretrpljeni bol 5000 EUR, za povredu prava na pravično suđenje 5000 EUR... i za maltretiranje dolaskom na sud od 2004. godine 3000 EUR, a sve sa zakonskom kamatom od dana podnošenja tužbe“.

S obzirom da odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije jemči zaštitu prava na pravično suđenje u razumnom roku, koje štiti i član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud je ocenu postojanja povrede ovog prava vršio u odnosu na član 32. stav 1. Ustava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe i uvidom u priloženu dokumentaciju konstatovao sledeće:

1) da je podnositeljka 14. aprila 2004. godine, 25. aprila 2004. godine i 14. septembra 2005. godine Trećem opštinskom sudu u Beogradu podnela privatne krivične tužbe protiv D.M, A.M. i A.M, zbog krivičnih dela iz člana 95. stav 1, člana 220. stav 1. i člana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, koje su tretirane kao krivične prijave;

- da su sve tri krivične prijave u predmetima K. 434/04, K. 538/04 i K. 1067/05 združene u jedan predmet i odbačene rešenjem Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. 839/04 od 30. septembra 2005. godine, kojim je podnositeljka obaveštena da može preduzeti gonjenje u smislu člana 61. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku;

- da je podnositeljka 6. oktobra 2005. godine u prostorijama Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu lično preuzela navedeno obaveštenje o odbačaju krivičnih prijava;

- da podnositeljka sudu nije dostavila dokaz da je u zakonskom roku preduzela krivično gonjenje protiv osumnjičenih lica u ovom predmetu, pa sud u njemu nije mogao da dalje postupa;

2) da je podnositeljka Trećem opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu podnela krivičnu prijavu protiv D.M, A.M, M.M. i A.M, zbog krivičnog dela iz člana 220. stav 1. KZRS; ;

- da je Treće opštinsko javno tužilaštvo 4. marta 2004. godine svojim aktom Kt. 474/03 ovu podnositeljkinu krivičnu prijavu odbacilo;

3) da je podnositeljka 16. marta 2004. godine Trećem opštinskom sudu u Beogradu podnela optužni akt protiv D.M, A.M, M.M. i A.M. zbog krivičnih dela iz člana 92, člana 93. stav 1, člana 95. stav 1. i člana 220. stav 1. KZ RS;

- da je Treći opštinski sud u Beogradu 7. aprila 2004. doneo rešenje K. 302/04 kojim je optužni akt podnositeljke odbacio kao neuredan;

- da je podnositeljka 13. septembra 2004. godine izjavila žalbu protiv ovog rešenja;

- da je Okružni sud u Beogradu 5. oktobra 2004. godine, rešavajući o podnositeljkinoj žalbi, doneo rešenje Kž. 2450/04 kojim je žalbu uvažio i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- da je 19. novembra 2004. godine postupajući sudija dao nalog istražnom odeljenju radi saslušanja podnositeljke i četvoro okrivljenih;

- da je istražno odeljenje postupilo po ovom nalogu i 22. marta 2005. godine o tome izvestilo postupajućeg sudiju;

- da je istog dana, 22. marta 2005. godine, predmet dobio novi broj K. 340/05;

- da je 13. aprila 2005. godine sud zatražio izveštaj o intervenciji Odeljenja unutrašnjih poslova Vračar;

- da je 24. avgusta 2005. godine sud urgirao dostavljanje traženog izveštaj;

- da je 27. septembra 2005. godine sudu dostavljen traženi izveštaj policije;

- da je 26. oktobra 2005. godine sud tražio od Trećeg opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu na uvid spise predmeta K. 434/04, K. 538/04 i K. 1067/05;

- da je 22. novembra 2005. godine i 16. februara 2006. godine sud urgirao dostavljanje traženih spisa;

- da 15. avgusta 2006. godine zakazani glavni pretres nije održan, jer je podnositeljki naloženo da optužni akt od 16. marta 2004. godine uredi, a predmetu su združeni spisi tog suda K. 434/04 i K. 538/04;

- da 24. novembra 2006. godine zakazani glavni pretres nije održan zbog bolesti postupajućeg sudije;

- da 11. februara 2007. godine zakazani glavni pretres nije održan zbog sprečenosti postupajućeg sudije;

- da je 27. aprila 2007. godine zakazan glavni pretres za 28. jun 2007. godine;

- da glavni pretres zakazan za 28. juna 2007. godine nije održan, a da su spisi K. 434/04 i K. 538/04 razdruženi;

- da je 6. novembra 2007. godine zakazan glavni pretres za 20. decembar 2007. godine;

- da 20. decembra 2007. godine glavni pretres nije održan zbog nedolaska okrivljenih, pa je sledeći zakazan za 10. januar 2008. godine;

- da je 20. decembra 2007. godine doneto rešenje K. 340/05 o odbijanju privatne krivične tužbe protiv M.M. s obzirom da je podnositeljka 22. marta 2005. godine odustala od daljeg krivičnog gonjenja ovog okrivljenog;

- da 10. januara 2008. godine glavni pretres nije održan zbog nedolaska dva okrivljena, pa je sledeći zakazan za 6. mart 2008. godine;

- da je glavni pretres započeo 6. marta 2008. godine, a nastavak je odložen na neodređeno vreme radi pribavljanja izveštaja od SRC Tašmajdan;

- da 29. maja 2008. godine nastavak glavnog pretresa nije održan zbog dojave o bombi u zgradi suda, a nastavak je zakazan za 10. jul 2008. godine;

- da 10. jula 2008. godine glavni pretres nije nastavljen zbog nedolaska branioca, a nastavak je zakazan za 2. septembar 2008. godine;

- da je 2. septembra 2008. godine glavni pretres nastavljen i završen, a postupajući sud je doneo presudu K. 340/05 kojom je okrivljene D.M, A.M. i A.M. oslobodio od optužbe da su izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret, a podnositeljku je uputio na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva;

- da je pismeni otpravak presude podnositeljki ekspedovan 15. oktobra 2008. godine;

- da je podnositeljka 27. oktobra 2008. godine izjavila žalbu protiv prvostepene presude.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbe člana 19. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02, i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP) propisuju: da se krivični postupak pokreće po zahtevu ovlašćenog tužioca (stav 1.); da je, za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac javni tužilac, a za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi ovlašćeni tužilac je privatni tužilac (stav 2.); da, ako javni tužilac nađe da nema osnova za pokretanje ili produženje krivičnog postupka, na njegovo mesto može stupiti oštećeni kao tužilac, pod uslovima određenim ovim zakonikom (stav 3.).

Odredbana čl 53. do 67. ZKP propisan je status oštećenog i privatnog tužioca u krivičnom postupku. Tako je odredbama člana 61. ZKP, između ostalog, propisano: da je javni tužilac, kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika, dužan da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje, te da će ovako postupiti i sud ako je doneo rešenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tužioca od gonjenja (stav 1.); da oštećeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana (stav 2.); da oštećeni može, ako je javni tužilac odustao od optužnice, preuzimajući gonjenje, ostati pri podignutoj optužnici ili podići novu (stav 3.).

Odredbama člana 355. ZKP bilo je propisano da će presudu kojom se optuženi oslobađa od optužbe sud izreći: 1) ako delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo; 2) ako ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost; 3) ako nije dokazano da je optuženi učinio delo za koje je optužen.

Krivičnim zakonom Republike Srbije ("Službeni glasnik SRS", br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90, i "Službeni glasnik RS", br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03, 67/03 i 85/05) (u daljem tekstu: KZ), koji je bio na snazi u vreme pokretanja krivičnog postupka, bila su propisana krivična dela za koja je podnositeljka podnela sudu optužni akt. Tako je članom 92. stav 1. KZ bilo propisano krivično delo klevete koje glasi: „Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti i ugledu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci“.

Članom 93. stav 1. KZ bilo je propisano krivično delo uvrede koje glasi: „Ko uvredi drugog, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca“.

Član 95. stav 1. KZ propisivao je krivično delo omalovažavanja prebacivanjem za krivično delo: “Ko u nameri da drugog omalovaži ovom prebaci da je učinio kakvo krivično delo, ili da je osuđivan zbog kakvog krivičnog dela, ili to u istoj nameri nekom saopšti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca“.

Odredba člana 220. stav 1. KZ propisivala je krivično delo nasilničkog ponašanja: „Ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugoga, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče, ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red, a njegov raniji život ukazuje na sklonost za ovakvim ponašanjem, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine“.

Prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku i tada važećeg Krivičnog zakona, gonjenje za krivična dela iz iz člana 92. stav 1, člana 93. stav 1. i člana 95. stav 1. KZ preduzimalo se po privatnoj krivičnoj tužbi, dok se gonjenje za krivično delo iz člana 220. stav 1. KZ preduzimalo po službenoj dužnosti.

5. Procenjujući doseg odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je zaključio da se prava garantovana ovom odredbom prvenstveno odnose na stranke u parničnom postupku i na okrivljenog u krivičnom postupku. Međutim, imajući u vidu citirane odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na pojam, položaj, kao i procesna prava i obaveze oštećenog kao tužioca, odnosno privatnog tužioca u krivičnom postupku, Sud je ocenio da se pravo na pravično suđenje u određenim slučajevima jemči i oštećenom kao tužiocu, odnosno privatnom tužiocu u krivičnom postupku, jer ova lica imaju svojstvo stranke u postupku, pa time i pravni interes da se krivični postupak vodi i okonča u razumnom roku garantovanom članom 32. stav 1. Ustava.

6. Ceneći period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem pravnosnažne odluke, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka i to od momenta njegovog pokretanja, sve do momenta odlučivanja Ustavnog suda, s obzirom da predmetni postupak još nije pravnosnažno okončan.

Postupak u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 340/05, koji je predmet ocene Ustavnog suda, započeo je 16. marta 2004. godine podnošenjem optužnog akta kojim je podnositeljka pokrenula krivični postupak, nakon prethodnog odbačaja njene krivične prijave. Kako podnositeljkin optužni akt nije bio sačinjen u formi koja se zahteva, prvostepni sud ga je odbacio kao neuredan. Međutim, drugostepeni sud je smatrao da, bez obzira na nedostatak forme, optužni akt sadrži sve elemente kako bi se po njemu moglo postupati. Sud je, utvrđujući postojanje elemenata za vođenje krivičnog postupka, naložio istražnom sudiji saslušanje podnositeljke i okrivljenih. Tek nakon sprovođenja ovih radnji postupak je krenuo, godinu dana nakon podnošenja optužnog akta. Potom je trebalo pribaviti službeni izveštaj o eventualnoj intervenciji policije, što je predstavljalo značajan dokaz u ovoj pravnoj stvari. Izveštaj je dostavljen nakon pet meseci od upućenog zahteva suda. Nakon združenja spisa na koje se podnositeljka pozvala (spisi predmeta K. 434/04, K. 538/04 i K. 1057/05), zakazan je glavni pretres. Pri tome je sud podnositeljki naložio uređenje optužnog akta, s obzirom da i dalje (skoro dve i po godine od podnošenja) nije imao potrebnu formu. Po uređenju optužnog akta i njegovog dovođenja u formu optužnog predloga, glavni pretres je trebalo da se održi 24. novembra 2006. godine. Međutim, glavni pretres je održan tek 6. marta 2008. godine. U međuvremenu je glavni pretres više puta zakazivan, ali nije održan zbog bolesti i sprečenosti postupajućeg sudije, kao i zbog izostanka okrivljenih. Nastavak glavnog pretresa je otkazivan zbog pribavljanja izveštaja po predlogu branioca okrivljenih, zbog dojave o podmetnutoj bombi u sudu, kao i zbog nedolaska branioca. Uslovi za održavanje glavnog pretresa su se stekli 2. septembra 2008. godine, kada je glavni pretres održan i zaključen. Pismeni otpravak presude, kojom su okrivljeni oslobođeni od optužbe a podnositeljka upućena na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva, relativno brzo je izrađen i dostavljen podnositeljki. Dakle, prvostepeni krivični postupak po podnositeljkinom optužnom aktu (optužnom predlogu) je trajao od 16. marta 2004. godine do 2. septembra 2008. godine, odnosno oko četiri i po godine. Do dana odlučivanja Ustavnog suda po podnetoj ustavnoj žalbi postupak po žalbi podnositeljke ustavne žalbe protiv prvostepene presude nije okončan.

Ustavni sud je kod ocene podnositeljkinih navoda pošao od činjenice da razumna dužina trajanja sudskog postupka zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Osnovni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju granicu razumnog roka su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih organa vlasti, konkretno sudova koji vode postupak i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se rešava za podnosioca ustavne žalbe.

Ustavni sud je našao da konkretan predmet, u pogledu činjenica i spornih pravnih pitanja koje je trebalo utvrditi u postupku, nije složen u meri koja bi opravdala trajanje postupka preko razumne mere. Takođe, obim i vrsta dokaza izvedenih u postupku nisu takve prirode da bi uslovljavali njegovo posebno dugo trajanje. Doprinos podnositeljke trajanju postupka ogleda se u podnošenju neurednog optužnog akta koji je tek po nalogu suda uredila i dovela u formu optužnog predloga. Međutim, nedostatak forme nije smeo bitnije uticati na trajanje postupka, s obzirom da je optužni akt sadržavao sve elemente da bi sud po njemu mogao postupati. Ponašanje suda u ovom postupku je, po oceni Ustavnog suda, u najvećoj meri uslovilo da ovaj postupak traje duže nego što bi to predstavljalo razumnu meru. Sud je bio u obavezi da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku. Sud ovaj svoj zadatak nije u punoj meri ispunio, jer nije preduzeo sve radnje koje su mu bile na raspolaganju kako bi predmetni krivični postupak sproveo i okončao u razumnom roku. Ovo se naročito odnosi na trajanje pribavljanja izveštaja policije, na trajanje združenja spisa, kao i na različite razloge sprečenosti postupajućeg sudije da održi glavni pretres. Ovakvo stanovište Ustavnog suda zasnovano je i na činjenici da, do odlučivanja Ustavnog suda po podnetoj ustavnoj žalbi, postupak po žalbi podnositeljke ustavne žalbe protiv prvostepene presude još uvek nije okončan.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u krivičnom postupku koji se pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu vodio u predmetu K. 340/05 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, zbog čega je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

7. U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnim postupcima u predmetima Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 434/04 i K. 538/04, Ustavni sud je imao u vidu činjenicu da su ovi postupci okončani 30. septembra 2005. godine, rešenjem Trećeg opštinskog javnog tužilaštva Kt. 839/04, kojim su krivične prijave podnositeljke ustavne žalbe odbačene. S obzirom na to da podnositeljka nije preduzela krivično gonjenje prijavljenih lica nakon prijema obaveštenja javnog tužioca o odbačaju krivične prijave, a neka od tih krivičnih dela i lica su obuhvaćena njenim optužnim aktom po kome se vodio krivični postupak u predmetu Trećeg opštinskog suda u Beogradu K. 340/05, Ustavni sud je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Prilikom odlučivanja o načinu otklanjanja štetnih posledica nastalih usled utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je, polazeći od toga da povreda prava nije od uticaja na ishod osporenog postupka, pa time ni na presudu kojom je ovaj postupak nepravnosnažno okončan, ocenio da naknada nematerijalne štete podnositeljki, u skladu sa odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu, predstavlja primeren način otklanjanja štetnih posledica u konkretnom slučaju, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

9. Na osnovu iznetog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti