Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete zbog povrede na radu. Postupak je trajao šest godina i sedam meseci. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2430/2010
12.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Hasiba Sinanovića iz Novog Pazara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Hasiba Sinanovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 781/05 , a zatim pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Sjenici u predmetu P. 1745/10 , povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nem aterijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstv a pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Hasib Sinanović iz Novog Pazara je 15. maja 2010. godine , preko punomoćnika Mare Popović , advokata iz Novog Pazara , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P. 781/05, a zatim pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Sjenici u predmetu P. 1745/10. Podnosilac se pozvao i na povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Tražio je naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U pogledu tvrdnje podnosioca da mu je povređeno i pravo iz člana 6. Evropske konvencije, Ustavni sud ukazuje da se navedeni član Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava, te je stoga povreda navedenog prava cenjena u odnosu na navedenu ustavnu odredbu .

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Sjenici P. 1745/10 , pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:

Tužilac Hasib Sinanović podneo je 29. septembra 2005. godine tužbu tadašnjem Opštinskom sudu u Novom Pazaru protiv tuženog privrednog društva „Sloga“ a.d. IGM, radi naknade pojedinih vidova nematerijalne štete i radi naknade izgubljene zarade nastale usled povrede na radu . Po ovoj tužbi je formiran p redmet P. 781/05.

Tužba sa prilozima je dostavljena tuženom na odgovor 30. marta 2006. godine, a odgovor tuženog na tužbu je dat 12. juna 2006. godine.

U toku parničnog postupka donete su dve prvostepene presude, jedno ukidajuće rešenje i jedna drugostepena presuda kojom je parnični postupak pravnosnažno okončan. Prva po redu provostepena presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 781/05 od 4. novembra 2008. godine je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž1. 370/09 od 4. novembra 2009. godine. Drugu po redu prvostepenu presudu P. 1745/10 od 16. decembra 2010. godine doneo je Osnovni sud u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Sjenici i ova presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2337/11 od 3. maja 2012. godine.

Do donošenja prve po redu prvostepene presude zakazano je 16 ročišta, od kojih su 11 odložena, pri čemu je samo jedno ročište, zakazano za 4. novembar 2008. godine odloženo na predlog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, dok su ostala ročišta odlagana bilo iz razloga vezanih za tuženog, bilo zbog izvođenja dokaza veštačenja, potrebe da se parnične stranke izjasne o nalazu i mišljenju veštaka i neodazivanja veštaka pozivu suda. Na ročištu od 4. novembra 2008 . godine, na kome je zaključena glavna rasprava, tužilac je povukao tužbu u odnosu na naknadu izgubljene zarade.

Drugostepeno rešenje Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 370/09 od 4. novembra 2009. godine , zajedno sa spisima predmeta dostavljeno je prvostepenom sudu na ponovni postupak pre 12. novembra 2009. godine.

Do 1. januara 2010. godine, kada je počela primena zakona kojima je ustanovljena nova mreža i nadležnost sudova u Republici, i nakon što je prvostepeni parnični postupak u ovoj pravnoj stvari nastavljen pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Sjenici (predmet je zaveden pod novim brojem P. 1745/10), u ponovnom postupku nije zakazano nijedno ročište za glavnu raspravu. Tužilac je podnescima od 19. marta i 14. maja 2010. go dine tražio da se zakaže ročište za glavnu raspravu nakon donošenja ukidajućeg drugostepenog rešenja.

U ponovnom postupku, tokom 2010. godine , zakazana su dva ročišta za glavnu raspravu, jedno (24. novembra 2010. godine) je odloženo zbog neuredne dostave poziva za glavnu raspravu punomoćniku tuženog, a na drugom ročištu (16. decembra iste godine) je zaključena glavna rasprava i doneta presuda P. 1745/10, kojom je tužbeni zahtev delimično usvojen. Presuda je uručena tuženom 29. marta 2011. godine, a tužiocu 11. aprila 2011. godine. Postupak je prav nosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2337/11 od 3. maja 2012. godine kojom je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na parnični postupak čije se trajanje osporava , Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 29. septembra 2005. godine podnošenjem tužbe Opš tinskom sudu u Novom Pazaru i da je pravnosnažno okončan 3. maja 2012. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 2337/11 , što znači da je trajao ukupno šest godina i sedam meseci.

Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom , među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka , a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud nalazi da prethodno navedeno trajanje postupka već samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Kada se uz to ima u vidu da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo neopravdano dugom trajanju postupka, već je naprotiv urgirao u dva navrata njegovo okončanje, te da je predmet spora – naknada štete prouzrokovane usled povrede na radu, imao nesumnjiv značaj za podnosioca ustavne žalbe koji je u ovom postupku imao svojstvo tužioca, Ustavni sud je zaključio da je neefikasno postupanje nadležnih sudova, i to pre svega sudova pred kojima je vođen prvostepeni postupak, doprinelo njegovom neopravdano dugom trajanju. Pod neefikasnim postupanjem Ustavni sud podrazumeva činjenicu da je tužba podnosioca ustavne žalbe dostavljena na odgovor tuženom tek posle šest meseci, da je u prvom prvostepenom postupku za više od tri godine održano samo pet ročišta i da je nakon prijema drugostepenog, ukidajućeg rešenja prvostepeni sud bio potpuno neaktivan, jer u periodu od preko godinu dana nije zakazao ročište u ponovnom postupku.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio okolnosti od značaja u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja sudskog postupka, imajući pri tom u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

6. Na osnovu svega navedenog , Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti