Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu podnosilaca i utvrdio povredu prava na imovinu zbog dugogodišnjeg neizvršenja pravnosnažne presude. Dosuđena je naknada materijalne štete u visini glavnog duga, dok je deo žalbe o visini naknade nematerijalne štete odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. Đ, N . P . i G . J, sv ih iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. Đ , N. P . i G . J . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu 10I. 2623/14 (ranije predmet I. 1288/07), podnosi teljkama ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Op štinskog suda u Čačku I. 1288/07 od 1. oktobra 20 07. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Lj. Đ , N. P . i G . J . izjavljena protiv stava trećeg rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 46/14 od 19. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 56 /15 o d 5. februara 201 5. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. Đ, N . P . i G . J, sve iz Čačka , podnele su Ustavnom sudu, 1. oktobra 201 3. godine, preko punomoćnika S . J , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 26. novembra 2013. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu 10I. 2623/14 (ranije predmet I. 1288/07). Ustavna žalba je bila zavedena pod brojem Už-7796/2013.

Nakon početka prime ne odred aba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Sl užbeni glasnik RS“, broj 101/13), kojim a je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud , Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 46/14 od 19. decembra 2014. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu 10I. 2623/14 (ranije predmet I. 1288/07) podnosi teljkama povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4-I. 46/14 od 23. aprila 2015. godine, Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu Lj. Đ, N . P . i G . J , radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu, koji je zaveden pod novim brojem Už- 2432 /15.

Podnositeljke ustavne žalbe su 6. aprila 2015. godine izjavil e novu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, proširujući zahtev i na rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 46/14 od 19. decembra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 56/15 o d 5. februara 2015. godine. U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog , navedeno da su osporena rešenja u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, nezakonita. Podnositeljke istič u da je visina od po 100 evra toliko beznačajna da ne može ni na jedan način da nadomesti čekanje na okončanje postupka, kao i da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljud ska prava u sličnim slučajevima, te da im je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 1. oktobra 201 3. godine, u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu 10I. 2623/14 (ranije predmet I. 1288/07), spojio sa ustavnom žalbom od 6. aprila 2015. godine zavedenom pod brojem Už-2432/15, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1288/07 od 1. oktobra 2007. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnositeljki ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 81/07 od 12. aprila 2007. godine, kojom je obavezan a Kompanija "S." AD " S. a." iz Čačka, kao izvršni dužnik , da tužiocima, kao izvršnim poveriocima, isplati novčane iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom, troškovima parničnog postupka i troškovima izvršenja i to popisom, plenidbom i prodajom po kretnih stvari izvršnog dužnika ili zaplenom novčanih sredstava sa tekućih računa izvršnog dužnika.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 46/14 od 19. decembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača – ovde podnositeljki ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu 10I. 2623/14 (ranije predmet I. 1288/07) podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije; u stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni po stupak okončao u najkraćem roku, u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnositeljkama zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku svakoj u iznosu od po 100 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dan a podnošenja zahteva za isplatu, u stavu četvrtom je odbijen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete preko određene naknade u stavu tri izre ke rešenja, u iznosu od još po 3.900 e vra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao neosnovan, u stavu petom odbijen zahtev podnositeljki na naknadu materijalne štete u visini neisplaćene zarade po rešenju o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1288/07 od 1. oktobra 2007. godine, kao i za troškove prethodnog parničnog postupka i troškove izvršenja; šestim stavom izreke obavezana je Republika Srbija da predlagačima na ime troškova postupka isplati iznos od po 6000,00 dinara. Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž g. 56/15 od 5. februara 2015. go dine, u stavu prvom izreke, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje u četvrtom i šestom stavu izreke i u stavu drugom izreke ukinuo stav peti izreke rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 46/14 od 19. decembra 2014. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 28. septembra 20 07. godine, p odnošenjem predloga za izvršenje, da je usvojen predlo g rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1288/07 od 1. oktobra 2007. godine, kao i da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverioci nisu naplatili svoja potraživanja; da je Viši sud u Čačku pravilno odlučio o pravu na naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku, da je prvostepeni sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 100 ev ra, u dinarskoj protivvrednosti. Takođe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je potrebno ustavnu žalbu dostaviti Ustavnom sud da u okviru svoje nadležnosti donese odluku o povredi prava na imovinu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13 ), kojima je propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8 a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i o drediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se n a postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 1. oktobra 201 3. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu 10I. 2623/14 (ranije predmet I. 1288/07), Ustavni sud ocenjuje da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosi teljki ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljki na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už -5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1288/07 od 1. oktobra 2007. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnositeljki izjavljenoj 6. aprila 2015. godine protiv stava trećeg rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 46/14 od 19. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 56/1 5 od 5. februara 2015. godine, kojima je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku svakoj u iznosu od po 100 evra, Ustavni sud konstatuje da su podnositeljke ustavne žalbe u suštini nezadovoljne visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. P rimarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaj a spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti ekonomskim i socijalnim prilikama u Republici Srbij i.

Podnositeljkama ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena im je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mo gu tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličn im slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39 .).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosi teljkama dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sl ičnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuć e zadovoljenje , kao i životnog standarda i materijalnih p rilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa svakoj od po 100 evra nije nerazum na, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove . Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kojem je izjavljena protiv stava trećeg rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 46/14 od 19. decembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 56/1 5 od 5. februara 2015. godine, odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.