Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja Poreske uprave

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Poreske uprave i presude Upravnog suda o naplati sudske takse. Žalba nije sadržala ustavnopravne razloge, već je od Suda traženo da preispituje zakonitost akata kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Malića Malićija iz Prizrena, sa privremenim boravkom u Beogradu, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Malića Malićija izjavljena protiv presude Upravnog suda u Beogradu 4 U.6829/10 (2009) od 18. marta 2010. godine i rešenja Ministarstva finansija - Poreske uprave, Filijale Rakovica broj 434-497/07 od 14. februara 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Malić Malići iz Prizrena, sa privremenim boravkom u Beogradu, je, preko punomoćnika Đure Stefanovića, advokata iz Prizrena, sa privremenim boravkom u Žitkovcu, 19. maja 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda u Beogradu 4 U. 6829/10 (2009) od 18. marta 2010. godine i rešenja Ministarstva finansija - Poreske uprave, Filijale Rakovica broj 434-497/07 od 14. februara 2007. godine, zbog povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije, zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava i povrede člana 145. Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je u svojstvu tužioca vodio spor pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu broj P. 2112/04, koji je okončan u njegovu korist, da je izvršni postupak koji je na osnovu te presude pokrenuo protiv tuženika pred Opštinskim sudom u Leskovcu obustavljen "pod krajnje sumnjivim okolnostima" usled čega je oštećen za preko 1.200.000,00 dinara, da nije primio opomenu za plaćanje sudske takse (po osnovu učešća u navedenom parničnom postupku) od strane Opštinskog suda u Leskovcu, a da je "za obavezu prvi put saznao iz osporenog rešenja upravnog organa", da organ uprave nije nadležan da određuje kaznenu taksu, već da se ona mora utvrđivati aktom suda u posebnom postupku. Podnosilac smatra da su osporenim odlukama povređena napred navedena načela i prava utvrđena Ustavom i predlaže Ustavnom sudu da poništi presudu Upravnog suda u Beogradu 4 U 6829/10 (2009) od 18. marta 2010. godine i rešenje Ministarstva finansija - Poreske uprave, Filijale Rakovica broj 434-497/07 od 14. februara 2007. godine, jer "upravni organ ne može da izriče u ime suda novčane kazne na osnovu obaveštenja suda za koje ne postoji pravni osnov, niti je zasnovano na pravu".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe i priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih načela i prava na koje se ustavnom žalbom ukazuje. Istovremeno, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe u osnovi ponavlja razloge iznete u žalbi protiv osporenog rešenja Ministarstva finansija - Poreske uprave, Filijale Rakovica broj 434-497/07 od 14. februara 2007. godine, kao i u tužbi kojom je pokrenut upravni spor protiv drugostepenog rešenja Ministarstva finansija, Poreske uprave - Regionalnog centra Beograd broj 4331-185/2007 od 18. novembra 2008. godine, a kojima se osporava nadležnost poreskih organa da odlučuju u konkretnoj stvari, kao i primena materijalnog prava na činjenično stanje utvrđeno u upravnom postupku pred provostepenim organom. Na taj način se ustavnom žalbom od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporene odluke redovnog suda, kao i zakonitost rešenja nadležnog organa uprave i da utvrdi da je u sprovedenom postupku materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se još jednom ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i drugih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na konkretnim navodima kojima se ukazuje na povredu odredaba Ustavom zajemčenih prava, a sa stanovišta njihove Ustavom utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu da se u podnetoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih akata, postupa kao instancioni organ u odnosu na donosioce tih akata, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić