Rešenje o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja krivičnih sudova. Sud je utvrdio da se rok za podnošenje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja drugostepene odluke, a ne od obaveštenja tužioca o nepodizanju zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Agneš Kartag Odri, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nezavisnog sindikata Instituta za rudarstvo i metalurgiju iz Bora na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nezavisnog sindikata Instituta za rudarstvo i metalurgiju iz Bora izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Boru Kv. 47/07 od 4. aprila 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Zaječaru Kž. 422/07 od 23. avgusta 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nezavisni sindikat Instituta za rudarstvo i metalurgiju iz Bora, preko predsednika Zdenke Krstić, izjavio je Ustavnom sudu 19. februara 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Boru Kv. 47/07 od 4. aprila 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Zaječaru Kž. 422/07 od 23. avgusta 2007. godine, zbog povrede prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 25. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu navedena prava povređena, jer je Veće Opštinskog suda u Boru odbilo da sprovede istragu po zahtevu podnosioca u svojstvu oštećenog kao tužioca, a Okružni sud u Zaječaru je, po izjavljenoj žalbi podnosioca, potvrdio prvostepeno rešenje. Stoga predlaže da Ustavni sud ukine osporena rešenja i predmet ustupi specijalnom sudu za borbu protiv organizovanog kriminala, radi sprovođenja istrage.
Ustavna žalba je izjavljena nakon što je Republički javni tužilac izvestio podnosioca ustavne žalbe da neće podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Kž. 422/07 od 23. avgusta 2007. godine.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Članom 113. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da su, pored ostalog, uslovi za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena pravna sredstva za zaštitu prava na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, kao i da je ustavna žalba izjavljena u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta donetog po posleednjem iscrpljenom pravnom sredstvu.
3. Ustavni sud je ocenio da iscrpljenost pravnih sredstava, kao jedan od Ustavom i Zakonom utvrđenih uslova za izjavljivanje ustavne žalbe, podrazumeva korišćenje onih pravnih sredstava čije je podnošenje u dispoziciji same stranke i čije izjavljivanje može dovesti do otklanjanja povrede prava. Zahtev za zaštitu zakonitosti, kao vanredni pravni lek u krivičnom postupku, po oceni suda, ne može se smatrati delotvornim pravnim sredstvom, jer je njegovo podnošenje, u skladu s odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), u isključivoj nadležnosti i dispoziciji javnog tužioca. Na osnovu iznetog, donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu presudu ili po žalbi na rešenje u krivičnom postupku smatra se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. U slučaju da je podnosilac ustavne žalbe protiv pravnosnažne odluke suda u krivičnom postupku podneo inicijativu javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, blagovremenost ustavne žalbe se ceni u odnosu na dan dostavljanja odluke suda po poslednjem pravnom sredstvu. Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, Zakonom propisan rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporenog drugostepenog rešenja podnosiocu ustavne žalbe.
4. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporeno rešenja Okružnog suda u Zaječaru Kž. 422/07 od 23. avgusta 2007. godine, prema izveštaju Opštinskog suda u Boru VIII Su-39/08-411 od 2. oktobra 2008. godine i fotokopiji povratnice, primio 12. septembra 2007. godine, a da je ustavnu žalbu podneo 19. februara 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba nije blagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
Polazeći od izloženog Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti