Povreda prava na pravično suđenje zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava. Okružni sud u Nišu je u identičnim činjeničnim i pravnim situacijama donosio različite odluke, stvarajući pravnu nesigurnost za podnosioca žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2440/2009
28.06.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Andrejića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Andrejića i utvrđuje da su rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 5087/ 09 od 22. oktobra 2009. godine povređena prav a podnosioca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava.

2. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Andrejić iz Niša je, preko punomoćnika Branislave Panić, advokata iz Niša, 11. decembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Nišu Gž. 5087/09 od 22. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je na predlog podnosioca ustavne žalbe za dozvolu izvršenja, podnet na osnovu izvršene presude Opštinskog suda u Nišu P1. 3648/06, protiv izvršnog dužnika MIN "Vagonka" ad iz Niša, Opštinski sud u Nišu doneo rešenje o dozvoli izvršenja I. 500/09 od 29. januara 2009. godine; da je na predlog podnosioca Opštinski sud u Nišu rešenjem I. 500/09 od 10. marta 2009. godine odredio izvršenje prema društvu International Railway Systems doo iz Niša, koje je u postupku privatizacije postalo većinski vlasnik izvršnog dužnika MIN "Vagonka" ad iz Niša; da je po žalbi International Railway Systems doo iz Niša, Okružni sud u Nišu rešenjem Gž. 2345/09 od 28. maja 2009. godine ukinuo prvostepeno rešenje od 10. marta 2009. godine i predmet vratio na ponovno odlučivanje; da je zatim Opštinski sud u Nišu doneo rešenje I. 500/09 od 7. avgusta 2009. godine, kojim je odbio predlog podnosioca ustavne žalbe da se izvršenje odredi i sprovede prema većinskom vlasniku; da je po žalbi protiv ovog rešenje Okružni sud u Nišu doneo osporeno rešenje Gž. 5087/09 od 22. oktobra 2009. godine, kojim je žalbu odbio. U ustavnoj žalbi se, dalje, navodi da su Opštinski sud u Nišu i Okružni sud u Nišu u nizu drugih izvršnih postupaka, u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odlučili drugačije nego u osporenim odlukama, da "nije jasno zbog čega je o pravima podnosioca odlučeno na drugačiji način", da je time podnosilac ustavne žalbe neopravdano stavljen u neravnopravan položaj i nije mu pružena jednaka zaštita prava u sudskom postupku u odnosu na izvršne poverioce u drugim predmetima, koji su naplatili svoja potraživanja, a kao dokaz ovih navoda uz ustavnu žalbu je dostavljeno više prvostepenih i drugostepenih rešenja navedenih sudova donetih u izvršnim postupcima. Podnosilac predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu navedenih ustavnih prava, te da poništi osporeno drugostepeno rešenje i naloži Okružnom sudu u Nišu da ponovo odluči o žalbi podnosioca protiv prvostepenog rešenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Opštinski sud u Nišu je rešenjem I. 500/09 od 7. avgusta 2009. godine odbio predlog izvršnog poverioca - ovde podnosioca ustavne žalbe za promenu izvršnog dužnika određenog rešenjem o izvršenju tog suda I. 500/09 od 29. januara 2009. godine. Rešenjem o izvršenju od 29. januara 2009. godine određeno je izvršenje na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda u Nišu P1. 3648/06 od 2. aprila 2009. godine i presude Okružnog suda u Nišu Gž1. 722/08 od 30. septembra 2008. godine, protiv izvršnog dužnika AD "Vagonka" iz Niša, radi naplate novčanog potraživanja na ime neisplaćene zarade u utvrđenom iznosu, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i isplate troškova parničnog postupka i troškova izvršenja. Podnosilac je Opštinskom sudu u Nišu podneo predlog za promenu izvršnog dužnika, obavestivši sud da je novi vlasnik i pravni sledbenik izvršnog dužnika privredno društvo "Fruileksport" doo iz Niša, koje je kupilo izvršnog dužnika AD "Vagonka" iz Niša na javnoj aukciji, a koje sada posluje pod novim imenom International Railway Systems doo iz Niša. Opštinski sud u Nišu je iz kopije obaveznih podataka sa sajta Agencije za privredne registre od 18. marta 2009. godine utvrdio da AD "Vagonka" iz Niša i dalje postoji kao privredni subjekt, te je u smislu odredbe člana 37. Zakona o izvršnom postupku, odbio predlog podnosioca.

Okružni sud u Nišu je osporenim rešenjem Gž. 5087/09 od 22. oktobra 2009. godine odbio žalbu izvršnog poverioca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 500/09 od 7. avgusta 2009. godine. Okružni sud je našao da ožalbeno rešenje ne sadrži bitne povrede postupka, pa ni one na koje se ukazuje žalbom, kao i da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo donevši ožalbenu odluku. U obrazloženju osporenog rešenja se, pored ostalog, navodi: da je u postupku privatizacije Akcionarskog društva "Vagonka" iz Niša 70% društvenog kapitala prodato kupcu PD "Fruiuleksport" iz Beograda, a 30% preneto zaposlenima bez naknade, da je kapital pravnog lica prodat sa svim pravima i obavezama, da kupac sada posluje pod imenom International Railway Systems doo iz Niša; da AD "Vagonka" postoji kao pravo lice, a da je novopredloženi dužnik sada, kao većinski akcionar, većinski vlasnik ovog društva; da prema članu 184. Zakona o privrednim društvima akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, a akcionari ne odgovaraju za obaveze društva, pa samim tim novopredloženi dužnik kao većinski akcionar ne odgovara za obaveze AD "Vagonka" koje i dalje postoji kao pravo lice; da kupovinom većinskog dela kapitala novopredloženi dužnik nije postao pravni sledbenik AD "Vagonka", već njegov većinski vlasnik, pošto prvooznačeni dužnik nije prestao da postoji, što je osnovni uslov za primenu instituta pravnog sledbeništva.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbom člana 37. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 112/04), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenih rešenja, je propisano: da se izvršenje određuje na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac ako ono javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneseno ili da je na njega na drugi način prešlo, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donesenom u parničnom, odnosno upravnom i prekršajnom postupku (stav 1.), da se odredba stava 1. ovog člana shodno primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik (stav 2.).

Odredbom člana 184. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenih rešenja, je propisano: da je akcionarsko društvo u smislu ovog zakona privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije (stav 1.); da akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom (stav 2.); da akcionari akcionarskog društva ne odgovaraju za obaveze društva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaćenog uloga u imovinu društva, u skladu s ovim zakonom (stav 3.).

Zakonom o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07), u odredbama člana 3. je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital u preduzećima i drugim pravnim licima ( u daljem tekstu subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno (stav 1.); da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazanim u akcijama ili udelima, ako uslov i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom (stav 2.); da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (stav 3.); odredbom člana 9. je propisano da su modeli privatizacije prodaja kapitala i prenos kapitala bez naknade, a odredbama člana 10. da se prodaja kapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije sprovodi putem metoda javnog tendera i javne aukcije.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta navedenih odredaba člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud je prethodno ocenio da se podnosilac, u suštini, žali na nepravilnu primenu materijalnog prava i različito postupanje sudova i odlučivanje Okružnog suda u Nišu povodom iste činjenične i pravne situacije.

Saglasno navedenom, Ustavni sud je u konkretnom slučaju pošao od ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe koji se odnose na različito postupanje sudova povodom iste činjenične i pravne situacije.

Naime, Ustavni sud je nesporno utvrdio da je Opštinski sud u Nišu u predmetu podnosioca ustavne žalbe odbio predlog za promenu dužnika, dok je u predmetima I. 1898/05, I. 2705/07 i I. 194/08, u kojima je takođe odlučivano o predlozima za izvršenje po osnovu izvršnih presuda donetih protiv izvršnog dužnika AD "Vagonka" iz Niša, radi isplate novčanih iznosa na ime razlike u zaradi za utvrđeni period, predlog izvršnih poveriilaca za dozvolu izvršenja prema preduzeću "Friulehport" doo iz Niša, odnosno International Railway Systems doo iz Niša, usvojio. S druge strane, Okružni sud u Nišu je odlučujući po žalbama, u predmetu podnosioca ustavne žalbe potvrdio prvostepeno rešenje kojim je odbijen predlog, dok je u predmetima I. 1898/05, I. 2705/07 i I. 194/08 potvrdio prvostepena rešenja kojima je usvojen istovetni predlog za promenu izvršnog dužnika.

Na taj način je Okružni sud u Nišu doneo različite odluke o osnovanosti predloga za promenu dužnika, koji su se zasnivali na istom činjeničnom stanju i istom spornom pravnom pitanju, čime je podnosioca ustavne žalbe, odbijajući njegov predlog, doveo u bitno različit položaj od onoga u kome su bili izvršni poverioci čiji su istovrsni predlozi usvojeni. Kako je Okružni sud u Nišu, kao sud poslednje instance u predmetnim izvršnim postupcima, donosio različite odluke u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud je stanovišta da je takva praksa tog suda suprotna principu pravne sigurnosti i jednake zaštite prava pred sudovima.

Ustavni sud je zatim cenio da li je primena materijalnog prava povodom spornog pravnog pitanja bila, proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud je našao da je nadležni sud konstatovao da dužnik iz izvršne isprave, iako je 70% njegovog kapitala prodato u postupku privatizacije javnom aukcijom, i dalje postoji kao pravno lice - akcionarsko društvo, da je kupac kapitala postao većinski vlasnik kapitala tog društva, a ne i njegov pravni sledbenik, te da je odbijanje predloga za dozvolu izvršenja prema drugom predloženom dužniku zasnovao upravo na stavu da kupac društvenog kapitala ne odgovara za obaveze akcionarskog društva čiji je kapital kupio. Polazeći od odredbi navedenih zakona, Ustavni sud je ocenio da obrazloženje zauzetog pravnog stava u primeni merodavnog prava u ovoj pravnoj stvari predstavlja pravno utemeljen osnov za donošenje ustavnom žalbom osporenog rešenja.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da je sama činjenica da je isti sud poslednje instance - Okružni sud u Nišu, povodom iste činjenične i pravne situacije donosio različite odluke, stvorila pravnu nesigurnost kod podnosioca ustavne žalbe, te da ta okolnost, sama po sebi, predstavlja dovoljan razlog da se utvrdi postojanje povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

No, kako je u konkretnom slučaju Ustavni sud ocenio da osporenom sudskom odlukom materijalno pravo nije primenjeno na štetu podnosioca ustavne žalbe, odnosno da je osporena odluka Okružnog suda u Nišu zasnovana na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava, Ustavni sud nalazi da objavljivanje ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije" predstavlja pravičan vid zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao u tački 2. izreke.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na pravično suđenje zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti