Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u sporu o zajedničkoj imovini

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnosioca kojom je osporavao pravo bivše supruge na susvojinu na stanu. Stan, iako dodeljen podnosiocu pre braka, otkupljen je tokom braka, čime je zajedničko stanarsko pravo transformisano u zajedničku svojinu supružnika.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. J . iz Petrovca na Mlavi , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba B. J . izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8582/12 od 29. januara 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. J . iz Petrovca na Mlavi podneo je Ustavnom sudu, 18. marta 2014. godine, preko punomoćnika B . G, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8582/12 od 29. januara 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac smatra da mu je označen o ustavno prav o povređen o arbitrernom primenom materijalnog prava, tj. stanovištem sudova da tužilja, njegova bivša supruga, po osnovu sticanja u braku ima pravo susvojine na stanu koji nije dodeljen za nju i koji je otkupljen sredstvima njegove kćerke . Za njega je sporno i to što su sudovi utvrdili da je tužilja po osnovu obligacionopravnog potraživanja postala titular prava svojine na drugim nepokretnostima, jer se, kako tvrdi, sudovi nisu pozvali ni na jedan propis izvodeći ovaj zaključak . Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P. 1630/11 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8582/12 od 29. januara 201 4. godine potvrđena je ožalbena nižestepena presuda kojom je utvrđeno da je tužilja po osnovu sticanja u braku sa tuženim, ovde podnosiocem ustavne žalbe, suvlasnik u označenim udelima na bliže opisanom stanu, nepokretnostima koje se nalaze u KO Knežica i putničkom motornom vozilu. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su živele u vanbračnoj i bračnoj zajednici u periodu od kraja 1984. do 11. septembra 2006. godine (u odgovoru na tužbu podnosilac navodi da je brak zaključen 1987. godine) i oboje su bili zaposleni. Pored zarade iz radnog odnosa, tuženi je ostvarivao pri hod od obavljanja vodoinstalaterskih poslova, a tužilja je obavljala poslove u domaćinsvu i starala se o deci (zajedničkoj i njihovoj deci iz prethodnih brakova). Odlukom Vojnog stambenog organa od 18. juna 1982. godine sporni stan je dodeljen tuženom za njega i njegovu kćerku iz prethodonog braka, a na osnovu te odluke tuženi je zaključio ugovor o korišćenju stana 13. septembra 1982. godine. Ugovor o otkupu je zaključio 26. aprila 1993. godine , iako je otkupna cena prethodno islaćena 7. februara 1992. godine. Tuženi je 5. januara 2007. godine sa bratom i sestrom zaključio sudsko poravnanje kojim mu je brat, na ime novčane pozajmnice koju mu je tuženi dao u toku trajanja braka sa tužiljom , a koju nije mogao da vrati, ustupio svoj suvlasnički udeo na nepokretnostima u KO Knežica. Pozivajući se na odredbe člana 11. i člana 16. stav 2. Zakona o stambenim odnosima, koji je bio na snazi u vreme zaključenja braka parničnih stranaka, sud je prvo istakao da je tužilja zaključenjem braka sa tuženim - nosiocem stanarskog prava i useljenjem u stan stekla status sunosioca stanarskog prava, koji je zadržala sve do otkupa stana, kada je, u skladu sa članom 16. stav 1. Zakona o stanovanju, promenjen svojinski režim na stanu tako što se stanarsko pravo transformisalo u pravo svojine. Budući da je stan otkupljen za vreme tr ajanja braka, sud dalje zaključuje da je zajedničko stanarsko pravo supružnika prestalo i da je ustupilo mesto njihovom svojinskom odnosu, te da je isključena primena pravnog režima posebne imovine tuženog na spornom stanu jer je stan stečen u skladu sa prinudnim propisima iz stambene oblasti. Dalje je ukazano da je za jednak suvlasnički udeo stranaka na stanu usled specifičnog načina i uslova sticanja svojine otkupom (beneficirane cene) irelevantna visina otkupne cene i okolnost da tužiljin stambeni doprinos po osnovu vremena provedenog na radu nije uračunat prilikom obračuna otkupne cene jer, kako navodi sud, to nije bilo ni moguće po članu 21. Zakona o stambenom obezbeđivanju u JNA kojim je bilo propisano da se stambeni doprinos člana porodičnog domaćinstva lica koje otkupljuje stan iz stambenog fonda JNA vrši samo ako je ono na službi u JNA i ako zajedno sa njim rešava stambeno pitanje. Po nalaženju suda, okolnost da tužilja nije bila na službi u JNA ne može predstavljati smetnju za sticanje susvojine na stanu putem otkupa, niti to njeno pravo može biti dovedeno u pitanje činjenicom da je otkupna cena plaćena novcem koji je kćerci tuženog dat na ime budućeg miraza. Takođe je ocenjeno da tuženi neosnovano osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pogledu sticanja svojine na nepokretnostima u KO Knežica jer je na osnovu iskaza svedoka utvrđeno da je sudsko poravnanje kojim je tuženom njegov brat ustupio svoj suvlasnički udeo na nepokretnostima zaključeno zbog toga što tuženom brat nije mogao da vrati pozajmnicu učinjenu za vreme trajanja braka sa tužiljom. Osim pomenutih odredaba Zakona o stambenim odnosima i stambenom obezbeđivanju u JNA, osporena presuda je don eta s pozivom na odredbe člana 171. stav 1, člana 180 st. 2. i 3. i člana 191. Porodičnog zakona.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu podnosilac u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o stambenim odnosima („ Službeni glasnik SRS“, br. 9/85, 18/85 i 11/88 - prečišćen tekst ), koji je bio na snazi u vreme zaključenja braka parničnih stranaka bilo je propisano: da stanarsko pravo građanin stiče danom zakonitog useljenja u stan (član 11.); da nosilac stanarskog prava na isti stan može biti s amo jedno lice i da kada je stanarsko pravo stekao jedan od bračnih drugova koji žive u zajedničkom domaćinstvu, nosilac stanarskog prava je i drugi bračni drug (član 16. st. 1. i 2.).

Zakonom o stambenom obezbeđivanju u JNA ("Službeni list SFRJ", broj 84/90) bilo je propisano: da nosilac stanarskog prava koji koristi stan iz stambenog fonda JNA može taj stan otkupiti na osnovu ugovora koji neposrednom pogodbom zaključuje sa davaocem stana na korišćenje (član 20. stav 1.); da ako stan iz stambenog fonda JNA otkupljuje aktivno vojno lice, građansko lice na službi u JNA, penzionisano vojno lice i građansko lice penzionisano iz JNA, lice koje ima pravo na mesečnu novčanu naknadu zbog prestanka aktivne vojne službe po potrebi službe, kao i članovi njihovog porodičnog domaćinstva, otkupna cena stana iz stava 1. ovog člana umanjuje se za revalorizovani iznos troškova pribavljanja i komunalnog opremanja zemljišta i revalorizovani iznos sredstava doprinosa za stambenu izgradnju koji je za lice koje otkupljuje stan, odnosno za člana njegovog porodičnog domaćinstva koji je na službi u JNA i zajedno sa njim rešava stambeno pitanje, ako je to za njega povoljnije, uplaćen u stambeni fond JNA (član 21. stav 2.).

Odredbama Porodičnog zakona ("Službeni glasnik RS", br. 18/05, 72/11 i 6/15 ) propisano je: da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1.); da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki i da veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine (član 180. st. 1. i 2.);

5. Imajući u vidu razloge na kojima podnosilac zasniva tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog prava bila očigledno proizvoljna na štetu podnosioca ustavne žalbe, u meri da za posledicu ima povredu Ustavom zajemčenih prava.

Ustavni sud konstatuje da je osporena presuda, u delu u kome je utvrđen tužiljin suvlasnički udeo na spornom stanu , zasnovana na oceni drugostepenog suda da, saglasno odredbama Porodičnog zakona koje uređuju institut zajedničke imovine supružnika, te odredbama merodavnih zakona iz stambene oblasti kojima je bilo uređeno pitanje sticanja svojstva nosioca stana rskog prava i uslova otkupa stanova iz fonda JNA, predmetni stan ulazi u režim zajedničke imovine stranaka iz razloga što je tužilja bila sunosilac stanarskog prava , koji status je stekla zaključenjem braka sa podnosiocem i useljenjem u stan i što je stan otkupljen za vreme trajanja braka stranaka. Pri tome, za sud je bez uticaja okolnost da tužiljin doprinos za stambenu izgradnju koji je uplaćivan iz ličnog dohotka nije uzet u obzir prilikom obračuna otkupne cene stana, zbog toga što takvu mogućnost nije predviđala odredba člana 21. Zakona o stambenom obezbeđivanju u JNA , kao i okolnost da je otkupna cena plaćena novcem koji je dobila podnosiočeva kćerka.

Polazeći od razloga na kojima je zasnovana osporena presuda u pomenutom delu , Ustavni sud ukazuje da prema odredbi člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, osnovna činjenična pretpostavka za sticanje zajedničke imovine u braku, jeste da se radi o imovini koja je stečena radom u toku trajanja zajednice života supružnika . S druge strane, imajući u vidu da se otkupom stana vrši transformacija jednog ličnog prava – stanarskog prava, u pravo svojine po beneficiranoj ( netržišnoj) ceni, Ustavni sud nalazi da se prilikom odgovora na pitanje da li stan iz otkupa predstavlja zajedničku imovinu supružnika, mora poći od specifičnih okolnosti u pogledu uslova za sticanje stanarskog prava i formiranja otkupne cene koja nije bila tržišna, već zakonom propisana u pogledu elemenata na osnovu kojih je određivana i koja je predstavljala pogodnost za kupca kao titulara već stečenog stanarskog prava. S tim u vezi, Ustavn i sud konstatuje da je članom 16. stav. 2. Zakona o stambenim odnosima, koji je bio na snazi u vreme tužiljinog useljenja u sporni stan i zaključenja braka sa podnosiocem, predviđen izuzetak od pravila propisanog stavom 1. ovog člana zakona – da samo jedno lice može biti nosilac stanarskog prava na istom stan u. Prema pomenutoj zakonskoj odredbi, kada je stanarsko pravo stekao jedan od bračnih drugova, koji žive u zajedničkom domaćinstvu, nosilac stanarskog prava je i drugi bračni drug. Drugi bračni drug svojstvo nosioca stanarskog prava stiče po sili zakona, zaključenjem braka i zajednicom života, a supružnici su ravnopravni, imaju ista prava i obaveze kao nosioci stanarskog prava, bez obzira ko je od njih i kada dobio stan na korišćenje.

Dalje, kako je nosilac stanarskog prava, (u konkretnom slučaju reč je o sunosiocima), odnosno zakupac stana na neodređeno vreme nosilac prava i obaveza iz ugovora o korišćenju stana, to je on i ovlašćen da zaključi ugovor o otkupu, pa iz tog razloga okolnost da su sredstva za plaćanje otkupne cene pribavljena od trećeg lica nije od uticaja na pitanje ko može usled transformacije stanarskog kao ličnog prava u pravo svojine postati vlasnik stana. Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je osporena presuda u delu kojim je utvrđeno tužiljino pravo susvojine na spornom stanu, suprotno mišljenju podnosioca, zasnovana na ustavnopravo prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava.

Prethodna ocena se odnosi i na podnosiočevo osporavanje razloga datih za zaključak da je tužilja postala suvlasnik na nepokretnostima koje su zaključenim poravnanjem podnosiocu date na ime ispunjenja obaveze iz ugovora o zajmu i netačnu podnosiočevu tvrdnju da se sud nije pozvao ni na jednu zakonsku odredbu. Naime, odluka suda da i sporne parcele u KO Knežica ulaze u režim zajedničke imovine, zasnovana je na prethodno citiranim odredbama Porodičnog zakona kojima je uređen institut zajdničke imovine supružnika. U situaciji kada zajmoprimac nije u mogućnosti da vrati istu količnu stvari, iste vrste i kvaliteta , konkretno određeni iznos novca koji je primio od oba supružnika , već samo jednom od njih vrati drugu stvar – suvlasnički udeo u nepokretnostima, to i drugi zajmodavac stiče ista prava na vraćenom kao i onaj koji je primio tu drugu stvar po osnovu zaključenog poravnanja.

Imajući u vidu sve izloženo , Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8582/12 od 29. januara 201 4. godine nije povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu .

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u sporu o zajedničkoj imovini

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti