Odbijanje ustavne žalbe u vezi prinudne naplate doprinosa za socijalno osiguranje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, utvrdivši da nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku, niti pravo na pravično suđenje i imovinu. Potvrđena je nadležnost Poreske uprave za prinudnu naplatu doprinosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2446/2010
11.04.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi veća, u postupku po ustavnoj žalbi Viktora Juhasa Đurića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Viktora Juhasa Đurića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala A Subotica u predmetu broj 316-433-11/2005-30/165.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Viktora Juhasa Đurića izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala A Subotica broj 316-433-11/2005-30/165 od 28. marta 2005. godine, rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad broj 433-568/2005 od 22. januara 2007. godine i presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1004/10 od 9. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Viktor Juhas Đurić iz Subotice je 18. maja 201 0. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku označenom u tački 1. izreke, kao i protiv akata navedenih u tački 2. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se, takođe, poziva na povredu prava iz člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalb i podnosilac, pored ostalog, navodi : da doprinosi za socijalno osiguranje „nisu nijedna vrsta poreza“ i da se na njih ne može primeniti režim prinudne naplate; da se u konkretnom slučaju „faktički radi o konfiskaciji imovine“, jer građani treba da imaju slobodu odlučivanja da li će i koje usluge osiguranja da koriste.

Podnosilac dalje navodi da je tek iz osporene presude Upravnog suda „saznao pravni osnov“ donošenja prvostepenog rešenja upravnog organa, ali da ni iz odredbe člana 9. stav 1. tačka 2. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, na koju se poziva Upravni sud, niti iz odredbe člana 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji , ne proizlazi ovlašćenje Poreske uprave da prinudno n aplaćuje predmetne doprinose.

U ustavnoj žalbi se, takođe, ukazuje da je predugo trajao „celokupni“ postupak odlučivanja o obavezi podnosioca, pri čemu on nije doprineo odugovlačenju postupka.

Ustavnom žalbom se predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su podosiocu povređena označena prav a, kao i da utvrdi pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporene akte i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osporenim rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala A Subotica broj 316-433-11/2005-30/165 od 28. marta 2005. godine određena je prema podnosiocu prinudna naplata poreske obaveze dospele za plaćanje do 3. decembra 2004. godine u ukupnom iznosu od 254.180,85 dinara , na ime doprinosa za socijalno osiguranje koji nisu plaćen i u zakonskom roku. Osporeno prvostepeno rešenje doneto je na osnovu odredaba čl. 77, 84, člana 92. stav 2. i člana 95. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Podnosilac ustavne žalbe je 15. aprila 2005. godine izjavio žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja, u kojoj je, između ostalog, naveo da bi želeo da „jedina sankcija za neplaćene doprinose bude to da se ne izvrše u sluge po tim vidovima osiguranja…da su penzije niske, a pored toga, šta će penzija osobi koja namerava da radi do kraja života…da su usluge osiguranja lošeg kvaliteta, a da ne želi ni osi guranje za slučaj nezaposlenosti“.

Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad broj 433-568/2005 od 10. septembra 2005. godine odbijena je žalba podnosioca kao neosnovana. Vrhovni sud Srbije je, odlučujući o tužbi podnosioca u upravnom sporu, istu uvažio i presudom U. 6815/05 od 15. septembra 2006. godine poništio navedeno konačno rešenj e Ministarstva finansija, iz razloga što lice koje je potpisalo rešenje nije bilo ovlašćeno za njegovo donošenje.

U izvršenju navedene presude Vrhovnog suda Srbije, Ministarstvo finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad je donelo osporeno rešenje broj 433-568/2005 od 22. januara 2007. godine, kojim je ponovo odbijena žalba podnosioca . U obrazloženju navedenog osporenog rešenja je ocenjeno da je žalba podnosioca neosnovana, jer saglasno odredbi člana 69. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kontrolu obračunavanja i plaćanja doprinosa vrši Poreska uprava, u skladu sa propisima koji uređuju poreski postupak.

Podnosilac ustavne žalbe je 6. avgusta 2007. godine podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije radi poništaja osporenog drugostepenog rešenja, o kojoj je, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, odlučio Upravni sud.

Osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1004/10 od 9. aprila 2010. godine odbijena je tužba podnosioca, a Upravni sud je u obrazloženju presude najpre ocenio da je tuženi organ osporenim rešenjem, bez povreda pravila postupka od uticaja na rešenje ove upravne stvari, prav ilno odbio žalbu kao neosnovanu. Dalje je navedeno: da je odredbom člana 71. stav 1. Zakona o poreskom postupku i pores koj administraciji („Službeni glasnik PC“ br . 80/02 ...61/05) propis ano da će Poreska uprava poreskom obvezniku, koji, u celosti ili delimično nije od dospelosti platio porez, odnosno sporedno poresko davanje, poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, dospelih za naplatu, kojom mu nalaže da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema opomene, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate dospelog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja; da je , saglasno odredbi člana 95. stav 1. istog z akona, prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika, na osnovu rešenja iz odredbe člana 92. stav 2. ovog Zakona, prenos sredstava sa računa poreskog obveznika otvorenog kod banke, na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda, na osnovu rešenja o prinudnoj naplati poreza. Upravni sud je ocenio da podnosilac neosnovano ukazuje na to da je Poreska uprava nezakonito pri stupila prinudnoj naplati neisplaćenih doprinosa za socijalno osiguranje, budući da je odredbom člana 9. stav 1. tačka 2. Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima („Službeni glasnik PC“, br. 76/91 ...135/04) propisano da s u doprinosi za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja vrsta javnih prihoda i da se prema odredbi člana 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji , ovaj zakon primenjuje na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drukčije određeno. Taj sud je, polazeći od navedenih odredaba zakona, našao da osporenim drugostepenim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnosioca ustavne žalbe. Osporena presuda dostavljena je podnosiocu ustavne žalbe 5. maja 2010. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosi lac ukazuje u ustavnoj žalbi , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine i da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).

S obzirom na to da se odredbe člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , po svojoj suštini, ne razlikuju od odredaba člana 58. Ustava, Ustavni sud je istaknute povred e prava cenio u odnosu na odredbe Ustava.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97, 31/01 i 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.).

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03 i 55/04), u tekstu koji je važio na dan donošenja osporenog prvostepenog rešenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom uređuju postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se ovaj zakon primenjuje (u daljem tekstu: poreski postupak), prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji (član 1.); da se ovaj zakon primenjuje na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drukčije uređeno – u daljem tekstu: porez (član 2. stav 1.); da je poreskopravni odnos odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave s jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica, s druge strane, kojim se uređuje, pored ostalog, obaveza plaćanja poreza, obaveza obezbeđenja poreske obaveze i obaveza plaćanja sporednih poreskih davanja od strane fizičkog, odnosno pravnog lica i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza (član 10. tačka 1)); da je poreski obveznik poreski dužnik koji je obavezan da plati porez, odnosno sporedno poresko davanje (član 12. stav 2.).

Odredbom člana 9. tačka 2) Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima („ Službeni glasnik RS “, br. 76/91, 41/92, 18/93, 22/93, 37/93, 67/93, 45/94, 42/98, 54/99, 22/01, 33/04 i 135/ 04) propisano je da su javni prihodi, pored ostalog, doprinosi za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja.

Odredbom člana 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („ Službeni glasnik RS“, broj 84/04), u tekstu koji je važio na dan donošenja osporenog prvostepenog rešenja, bilo je propisano: da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4 .); da z a lica koja obavljaju samostalnu delatnost, izuzev lica iz člana 53. ovog zakona i za poljoprivrednike, obavezu doprinosa utvrđuje rešenjem Poreska uprava (član 58.); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenja, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je nedelotvornim postupanjem upravnih organa i Upravnog suda u postupku određivanja prinudne naplate poreske obaveze povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ocenjujući ove navode podnosioca sa stanovišta označenog prava, Ustavni sud je najpre konstatovao da je period u kome ovaj sud ima nadležnost da ocenjuje povredu prava na suđenje u razumnom roku započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u predmetu Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala A Subotica broj 316-433-11/2005-30/165, mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka od 15. aprila 2005. godine, kada je podnosilac izjavio žalbu protiv osporenog prvostepenog rešenja, pa do donošenja osporene presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1004/10 od 9. aprila 2010. godine, kojom je predmetni upravni postupak pravnosnažno okončan.

Ustavni sud konstatuje da trajanje predmetnog upravn og postupk a i upravnog spora od pet godina, samo za seb e, može ukazivati da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka i upravnog spora relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih i sudskih organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer su nadležni organi bili dužni da utvrde da li su u vreme donošenja rešenja o prinudnoj naplati poreske obaveze bili ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za donošenje takvog rešenja.

Ispitujući postupanje nadležnih upravnih organa i sudova , Ustavni sud je ocenio da se predmetni postupak odvijao u granicama razumnog roka sve do pokretanja upravnog spora koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, ali da je navedeni upravni spor trajao dve godine i osam meseci, što se ne može smatrati efikasnim postupanjem suda.

Ustavni sud je imao u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije osporavao činjenicu da nije izmirio obavezu koja je predmet osporenog prvostepenog rešenja, već se protivio izvršavanju te obaveze „u situaciji kada su u Republici Srbiji penzije niske...usluge osiguranja lošeg kvaliteta, a on ne želi osiguranje za slučaj nezaposlenosti, jer namerava da radi do kraja života“.

Ustavni sud je, polazeći od navedenog, ocenio da je izjavljivanje pravnih sredstav a koja je podnosilac ustavne žalbe koristio u osporenom postupku, a koja prema svojoj sadržini nisu imala uporište u materijalnim propisima, niti izgleda na uspeh, u konkretnom slučaju , nepotrebno produžilo postupak.

Ispitujući značaj povređenog prava za podnosioca ustavne žalbe, a imajući u vidu sve navedene činjenice i okolnosti, Ustavni sud je našao da odluka u predmetnom postupku nije bila od velikog značaja za podnosioca. Ustavni sud je, takođe, imao u vidu da je predmetna upravna stvar pravnosnažno okončana na štetu podnosioca, jer njegov i zahtev i istaknut i u žalbi i tužbi nisu ima li uporište u materijalnom pravu. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe, uprkos dugom trajanju upravnog spora koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda, nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku odlučivanja o prinudnoj naplati poreske obaveze pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala A Subotica u predmetu broj 316-433-11/2005-30/165.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 -US), odbio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Ministarstvom finansija – Poreska uprava – Filijala A Subotica u predmetu broj 316-433-11/2005-30/165, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe, takođe, smatra da su mu osporenim rešenjima Ministarstva finansija i osporenom presudom Upravnog suda povređena prava na pravično suđenje i na imovinu, jer doprinosi za socijalno osiguranje, po njegovom mišljenju, ne spadaju u poreze, niti je Poreska uprava nadležna da vrši njihovu prinudnu naplatu.

Ustavni sud ukazuje da je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano da se tim zakonom uređuje postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se ovaj zakon primenjuje (član 1.) , da se ovaj zakon primenjuje na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drukčije uređeno – u daljem tekstu: porez (član 2. stav 1.) i da je poreski obveznik poreski dužnik koji je obavezan da plati porez, odnosno sporedno poresko davanje (član 12. stav 2.).

Odredabama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisa no je da sredstva doprinosa predstavljaju javni prihod (član 4.) , da obavezu doprinosa z a lica koja obavljaju samostalnu delatnost utvrđuje i naplaćuje Poreska uprava (član 58.) i da se na utvrđivanje i naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje primenjuje zakon kojim se uređuje poreski postup ak (član 65.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, kao javni prihodi , smatraju porezom u smislu odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i da je sa ustavnopravno g stanovišta prihvatljiv zaključak Upravnog suda da je Poreska uprava nadležna da vrši prinudnu naplatu doprinosa primenom odredaba tog zakona . Ustavni sud stoga smatra da se ustavnom žalbom neosnovano ukazuje na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Kako iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac povredu prava na imovinu vezuje za pogrešnu primenu materijalnog prava, Ustavni sud je, s obzirom na ocenu o nepostojanju povrede prava na pravično suđenje, našao da se ustavnom žalbom bez osnova ukazuje i na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je stoga, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala A Subotica u predmetu broj 316-433-11/2005-30/165 od 28. marta 2005. godine, rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Novi Sad broj 433-568/2005 od 22. januara 2007. godine i presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 1004/10 od 9. aprila 2010. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe u vezi prinudne naplate doprinosa za socijalno osiguranje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti