Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za odlučivanje

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Suzane Popović protiv presuda Vrhovnog i Okružnog suda. Utvrđeno je da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već izražava nezadovoljstvo ishodom parničnog postupka i traži da Ustavni sud postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-245/2009
14.05.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Suzane Popović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. maja 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Suzane Popović izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1942/07 od 11. decembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 16288 /06 od 10. aprila 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Suzana Popović iz Beograda, preko punomoćnika Miroslava Đorđevića, advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu 20. februara 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1942/07 od 11. decembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 16288 /06 od 10. aprila 2007. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu, u postupku po žalbi tužene Milice Tapavički Ilić, preinačena prvostepena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.8800/05 od 14. jula 2006. godine, tako što je odbijen kao neosnovan njen tužbeni zahtev kojim je tražila da se tuženoj otkaže dalje korišćenje stana broj 3, na drugom spratu zgrade u ulici Pop Lukina br. 1 u Beogradu, te da se obaveže tužena da se sa svim licima i stvarima iseli iz ovog stana i preda ga tužilji na dalje slobodno korišćenje. Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije je odbijena njena revizija izjavljena protiv nevedene preinačujuće presude drugostepenog suda. Podnositeljka ustavne žalbe ukazuje na povredu načela vladavine prava, prava na imovinu i načela ravnopravnosti svih oblika svojine iz člana 3, člana 58. stav 1. i 2. i člana 86. stav 1. Ustava, detaljno ponavljajući revizijske navode u pogledu pogrešne primene materijalnog prava, ali ne navodeći pri tome ustavnopravne razloge u čemu se sastoji povreda navedenih ustavnih principa i prava. Predložila je da Ustavni sud poništi osporene presude i da predmet vrati Okružnom sudu u Beogradu na ponovni postupak i odlučivanje po izjavljenoj žalbi tužene na prvostepenu presudu donesenu u njenu korist, s tim da se žalba tužene odbije kao neosnovana.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (″Službeni glasnik Republike Srbije″, broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode prihvatljivi i argumentovani ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava, već se izražava nezadovoljstvo krajnjim ishodom parnice koju je podnositeljka, kao vlasnica neuseljivog stana, vodila radi iseljenja zakupca stana, po osnovu neplaćanja zakupnine. Pri tome se u svemu ponavljaju već izneti revizijski razlozi, koji su dopunjeni navodima o pogrešnom zaključivanju i nepravilnoj primeni materijalnog prava od strane Vrhovnog suda. Od Ustavnog suda se u suštini zahteva da postupa kao instancioni sud i da ispita zakonitost osporenih sudskih odluka, kako bi u ponovnom postupku bila održana na snazi prvostepena presuda doneta u korist podnositeljke, koja je osporenim odlukama preinačena.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do nedopuštene povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Formalno pozivanje na pojedine ustavne odredbe ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.
Kako konkretna ustavna žalba ne sadrži relevantne ustavnopravne razloge, Ustavni sud je ocenio da je treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tač. 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za odlučivanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti