Neosnovanost ustavne žalbe u sporu zbog smetanja državine

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u sporu zbog smetanja državine. Navodi podnosioca su se odnosili na činjenično stanje i primenu prava, što nije u nadležnosti Ustavnog suda, a redovni sudovi su pravilno primenili propise o zaštiti poslednjeg mirnog poseda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2450/2010
07.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi „Dinamika“ d.o.o. iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba „Dinamika“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Temerinu P. 274/09 od 7. decembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3946/10 od 30. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „Dinamika“ d.o.o. iz Novog Sada, preko advokatske kancelarije Filipović iz Novog Sada, podnelo je Ustavnom sudu 19. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Temerinu P. 274/09 od 7. decembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž. 3946/10 od 30. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da u postupku zbog smetanja državine nije postojala aktivna legitimacija tužioca, niti pasivna legitimacija podnosioca ustavne žalbe, jer je do smetanja državine došlo sprovođenjem izvršnog rešenja Direkcije za restituciju; da je tužbeni zahtev neosnovan jer je tužilac državinu na spornoj nepokretnosti stekao izvršenjem „krivičnog dela“ samovlasnog zauzeća zemljišta; da je smetanje jedino moglo nastati uvođem Srpske pravoslavne crkve u posed zemljišta zasejanog pšenicom od strane države, a ne preoravanjem zasejane pšenice od strane podnosioca; da izreka prvostepenog rešenja ne sadrži sve potrebne podatke o spornoj katastarskoj parceli.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Temerinu osporenim rešenjem P. 274/09 od 7. decembra 2009. godine utvrdio da je tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, smetao tužioca u državini parcele 2273 KO Sirig na taj način što je počeo preoravanje već delimično zasejane parcele, oduzevši tužiocu posed na parceli, kao i na delu sistema za navodnjavanje koji se nalazi na ovoj parceli, a koja je vlasništvo tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu vrati posed i da se uzdrži od takvog ili sličnog ometanja tužioca u mirnoj državini parcele 2273 KO Sirig pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da tužiocu plati troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, Viši sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Gž. 3946/10 od 30. marta 2010. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, pri čemu formalno pozivanje na povredu određenog ustavnog prava samo po sebi ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Ustavni sud je utvrdio da su navodi podnosioca ustavne žalbe da u postupku zbog smetanja državine nije postojala aktivna legitimacija tužioca i pasivna legitimacija tuženog kao i da je tužbeni zahtev neosnovan, isticani i u žalbi protiv osporenog prvostepenog rešenja i ocenjeni u drugostepenom rešenju, pa se njihovim ponovnim navođenjem u ustavnoj žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost osporenih odluka, niti se ukazuje na proizvoljnost i arbitrernost u njihovom donošenju.

U parničnom postupku zbog smetanja državine na nesumnjiv način je utvrđeno, a što navodima ustavne žalbe nije ni osporeno, da je podnosilac ustavne žalbe počeo preoravanje već delično zasejane parcele 2273 KO Sirig, a da je tom aktu neposredno prethodila mirna državina tužioca na navedenoj parceli i u takvoj činjeničnoj situaciji tužilac uživa sudsku zaštitu, saglasno članu 78. stav Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80, 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05), nezavisno na kojin način je tužilac stekao državinu, ukoliko nije od podnosioca ustavne žalbe državinu stekao silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.

Ostali navodi podnosioca ustavne žalbe, po oceni Ustavnog suda, predstavljaju njegovo subjektivno mišljenje i ne mogu biti dokaz o učinjenoj povredi Ustavom zajemčenog prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe pred sudovima. Ustavni sud je stoga ustavnu žalbu obacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Neosnovanost ustavne žalbe u sporu zbog smetanja državine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti