Sudska praksa

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv rešenja o naknadi troškova krivičnog postupka. Sud je zaključio da podnosioci nisu naveli ustavnopravne razloge za povredu prava, već su tražili ispitivanje zakonitosti odluka redovnih sudova, što nije nadležnost Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivice Spasića i Blagoja Radovanovića, obojica iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. jula 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ivice Spasića i Blagoja Radovanovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Boru P. 964/07 od 16. oktobra 2007. godine i rešenja Višeg suda u Zaječaru Gž. 349/10 od 12. marta 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ivica Spasić i Blagoje Radovanović, obojica iz Bora, su 18. maja 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz Bora, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Boru P. 964/07 od 16. oktobra 2007. godine i rešenja Višeg suda u Zaječaru Gž. 349/10 od 12. marta 2010. godine, zbog povrede prava garantovanih odredbama čl. 22, 32. i 36. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da pri donošenju osporenih rešenja nisu na valjan način obračunati troškovi koje su punomoćnici podnosilaca ustavne žalbe tražili na ime naknade za vođenje krivičnog postupka u svojstvu branilaca, kao i da je njima povređena odredba člana 197. stav 6. Zakona o parničnom postupku. Punomoćnici podnosilaca ustavne žalbe predlažu da Ustavni sud poništi osporena rešenja.

2. Prema članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Boru P. 964/07 od 16. oktobra 2007. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem Višeg suda u Zaječaru Gž. 349/10 od 12. marta 2010. godine, odbijen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, protiv tužene Republike Srbije, za naknadu manje dosuđenog iznosa od 13.050,00 dinara na ime troškova zastupanja od strane advokata, koji su u svojstvu branilaca zastupali podnosioce.

4. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su osporenim rešenjima povređena ustavna prava podnosilaca ustavne žalbe koja su označili, već punomoćnici podnosilaca ponavljaju razloge iznete u žalbi podnetoj Višem sudu u Zaječaru, ukazujući da im nisu priznati troškovi odbrane u traženom iznosu, čime su pretrpeli štetu. Podnosioci ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahtevaju da ispita zakonitost osporenih rešenja, smatrajući da je tužbeni zahtev u parničnom postupku za naknadu troškova odbrane trebalo da bude usvojen u celini.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li su osporenim rešenjima podnosiocima ustavne žalbe uskraćena ustavna prava na zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda garantovano odredbom člana 22. stav 1. Ustava Republike Srbije, na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava i na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo garantovana odredbama člana 36. Ustava.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju činjenica da su podnosiocima ustavne žalbe nadoknađeni troškovi krivičnog postupka koji predstavljaju nagradu i naknadu njihovih punomoćnika, jer su podnosiocima ustavne žalbe dosuđeni troškovi krivičnog postupka koji je protiv njih vođen i obustavljen. U obrazloženju osporenih rešenja navedeni su razlozi zbog kojih nisu priznati troškovi za pojedine radnje branilaca. Podnosioci ustavne žalbe nisu naveli razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa njihovom tvrdnjom da su im osporenim rešenjima povređena prava zajemčena čl. 22, 32. i 36. Ustava, već u suštini nezadovoljni odlukom suda ponavljaju razloge iz podnesaka i procesnih akata kojima su tražili troškove postupka.

5. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.


Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu