Ustavna žalba zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju protiv dužnika sa državnim kapitalom. Dosuđuje naknadu materijalne štete. Deo žalbe protiv rešenja o razumnom roku odbacuje zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2454/2016
15.03.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S. iz Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. marta 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S . S. i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavn e žalb e na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 9/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se ustavna žalba S. S . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1472/15 od 21. januara 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Bojnika je, 25. marta 2016. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčen og odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, kao i protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 3254/15 od 27. januara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavn e žalb e je prijavi la svoj a potraživanj e u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 5/09 od 2 9. aprila 20 09. godine nad stečajnim dužnikom DP „m.“ iz Lebana. Podnositeljka nije namiri la svoja potraživanja u stečajnom postupku koji se i dalje vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1472/15 od 21. januara 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu pod brojem St. 9/10; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere i radnje kako bi se postupak u predmetu St. 9/10 okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno je pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000 dinara, kao i pravo na naknadu troškova postupka u iznosu od 6.780 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača u preostalom delu za utvrđenje prava na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 180.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i utvrđenje prava na zakonsku zateznu kamatu na iznos od 20.000 dinara . U pravnoj pouci je navedeno da se protiv tog rešenja može u roku od 15 dana od dana prijema izjaviti žalba Vrhovnom kasacionom sudu.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnositeljki ustavn e žalb e, a protiv stečajnog dužnika DP „m.“ iz Lebana, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine , zajemčeno g odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalb u usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, a koji joj nisu i splaćeni (videti, pored drugih, odluke Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine, Už-10062/2016 od 7. septembra 2017. godine i Už-8283/2016 od 2. marta 2017. godine).

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 9/10, umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. S obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe u osporenom rešenju određena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom r oku, kao i to da je ovom odlukom u tački 2. izreke utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 3. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1472/15 od 21. januara 2016. godine u pogledu odluke o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud podseća da iz odredbe čla na 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13 ) imala pravo da protiv osporenog prvostepenog rešenja izjavi žalbu Vrhovnom kasacionom sudu, o čemu je i poučena u osporenom aktu .

Kako iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju dostavljena proizlazi da podnositeljka ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristila Zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1472/15 od 21. januara 2016. godine, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 4. izreke.

7. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavna žalba zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti