Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe i predloga za povraćaj u pređašnje stanje

Kratak pregled

Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje i odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Razlozi za propuštanje roka, uključujući pozivanje na odluku Evropskog suda za ljudska prava, ocenjeni su kao neopravdani, jer je ustavna žalba domaće pravno sredstvo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marka Milinovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne dozvoljava se Marku Milinoviću povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.

2. Odbacuje se ustavna žalba Marka Milinovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 2902/08 od 15. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marko Milinović iz Beograda, preko punomoćnika Gorana Miličića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 11. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 2902/08 od 15. jula 2009. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Uz ustavnu žalbu podnet je i predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe. U predlogu punomoćnik podnosioca ustavne žalbe navodi da je do propuštanja roka za izjavljivanje ustavne žalbe došlo zbog činjenice „da on nije mogao da stupi u kontakt sa svojim klijentom nakon dobijanja drugostepene presude jer se on nalazio na lečenju u bolnici“, kao i to da su „prvostepenom sudu podneli zahtev za fotokopiranje spisa predmeta dana 8. oktobra 2009. godine, ali su odobrenje sudije dobili skoro mesec dana kasnije“. Takođe, kao razlog za propuštanje roka navedeno je da je odlukom Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Vinčić i ostali protiv Srbije“, koja je doneta 1. decembra 2009. godine, postupak po ustavnoj žalbi priznat kao delotvorno pravno sredstvo, pa se „opravdan razlog za propuštanje ustavne žalbe sastoji u tome što pre ove odluke Evropskog suda nije postojala obaveza obraćanja Ustavnom sudu Srbije pre obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava dok nakon njenog donošenja ta obaveza postoji.“

2. Odredba člana 170. Ustava utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.).

3. Ustavni sud je ocenio da se izneti razlozi ne mogu prihvatiti kao opravdani razlozi koji su onemogućili ili sprečili podnosioca da izjavi ustavnu žalbu u Zakonom propisanom roku. Ovo stoga što u pogledu nemogućnosti kontakta punomoćnika i podnosioca ustavne žalbe zbog njegovog bolničkog lečenja uz ustavnu žalbu nije dostavljen nijedan dokaz koji bi potvrđivao iznete navode. Dalje, što se tiče nemogućnosti blagovremenog kopiranja sudskih spisa, Ustavni sud konstatuje da su uz ustavnu žalbu priloženi samo tužba kojom je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo parnični postupak i prvostepena i drugostepena presuda koje su u ovom postupku donete, dakle akti u čijem posedu su podnosilac ustavne žalbe i njegov punomoćnik nesporno bili pre podnošenja zahteva za fotokopiranjem spisa, te se ni navedeni razlog ne može smatrati opravdanim za propuštanje roka. Konačno, Ustavni sud nalazi da se ni pozivanje na Odluku Evropskog suda za ljudska prava ne može prihvatiti kao opravdan razlog za traženje povraćaja u pređašnje stanje. Ovakav stav Ustavni sud zasniva na činjenici da je ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda ustanovljena još 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, te je i ocena Evropskog suda za ljudska prava o delotvornosti ovog pravnog sredstva posledica dosadašnjeg postupanja Ustavnog suda po više hiljada ustavnih žalbi podnetih na način i u rokovima propisanim Zakonom o Ustavnom sudu. Sa druge strane, Ustavni sud posebno naglašava da cilj podnošenja ustavne žalbe nije da podnosiocu formalno omogući obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava, već ,naprotiv, da licu koje je podnelo ustavnu žalbu pred državnim organima Republike Srbije obezbedi zaštitu njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

4. S obzirom na to da Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, a iz navoda podnosioca ustavne žalbe proizlazi da je njegov punomoćnik osporenu presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 2902/08 od 15. jula 2009. godine primio 30. septembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu. Ustavni sud ističe da na drugačiju odluku u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe i predloga za povraćaj u pređašnje stanje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti