Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje skoro pet godina. Utvrđuje se pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra zbog neefikasnog postupanja suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Radina iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Radina i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Bečeju u predmetu I. 302/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu – Sudska jedinica u Novom Bečeju u predmetu I. 1450/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Zrenjaninu – Sudska jedinica u Novom Bečeju da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Radin iz Zrenjanina je, podnescima od 18. januara i 7. septembra 2011. godine izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Bečeju, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu – Sudska jedinica u Novom Bečeju u predmetu I. 1450/10 (2008).

U ustavnoj žalbi se izlaže tok osporenog izvršnog postupka koji je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, pokrenuo predlogom za izvršenje od 29. oktobra 2008. godine i predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu prava podnosioca na suđenje u razumnom roku, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršenje okončalo u najkraćem roku, utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete i podnosiocu dosudi troškove postupka po ustavnoj žalbi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe, priložene dokumentacije i spisa predmeta Osnovnog suda u Zrenjaninu – Sudska jedinica u Novom Bečeju I. 1450/10 (2008), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, preko punomoćnika – advokata, podneo 29. oktobra 2008. godine protiv izvršnih dužnika D. L. i D. L, oboje iz Kumana, Opštinskom sudu u Novom Bečeju predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Novom Bečeju P. 115/08 od 26. juna 2008. godine, kao i troškova parničnog postupka i izvršnog postupka, prodajom suvlasničkog udela od ½ dela nekretnine izvršnog dužnika prvog reda D. L, bliže opredeljene u predlogu za izvršenje.

Opštinski sud u Novom Bečeju je rešenje o dozvoli izvršenja I. 302/08 doneo 3. novembra 2008. godine.

Zaključkom prvostepenog suda I. 302/08 od 31. decembra 2008. godine određeno je veštačenje radi procene tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti od strane veštaka građevinske struke. Veštak je dostavio sudu izveštaj o veštačenju 16. marta 2009. godine, a povodom primedbi izvršnog poverioca od 3. aprila 2009. godine na navedeni izveštaj, izneo je i svoj dopunski nalaz 15. maja 2009. godine.

Rešenjem I. 302/08 od 23. juna 2009. godine, Opštinski sud u Novom Bečeju je utvrdio tržišnu vrednost predmetne nepokretnosti u iznosu od 540.000 dinara.

Zaključkom prvostepenog suda od 12. avgusta 2009. godine određena je prva javna prodaja za 13. oktobar 2009. godine, koje nije uspela, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Zaključkom prvostepenog suda od 19. oktobra 2009. godine zakazana je druga javna prodaja za 25. novembar 2009. godine, koja nije uspela iz istog razloga.

Podneskom primljenim u prvostepenom sudu 4. decembra 2009. godine, izvršni poverilac je stavio primedbe na dopunski nalaz veštaka od 19. maja 2009. godine i predlog za određivanje kontrolnog veštačenja od strane drugog veštaka građevinske struke, a ukazao je i da je izvršni sud zakazao obe javne prodaje sa istom početnom cenom nepokretnosti, iako je bio dužan da prilikom određivanja druge prodaje označi cenu nižu za jednu trećinu.

Podneskom od 15. novembra 2010. godine izvršni poverilac je ponovo stavio predlog za određivanje kontrolnog veštačenja i predložio da sud nastavi postupanje, tako što će ponovo zakazati javnu prodaju.

Osnovni sud u Zrenjaninu – Sudska jedinica u Novom Bečeju je zaključkom I. 1450/10 (2008) od 16. maja 2011. godine naložio izvršnom poveriocu da uplati troškove kontrolnog veštačenja, što ovaj nije učinio.

Prvostepeni sud je 21. oktobra 2011. godine dostavio izvršnom poveriocu zaključak I. 1450/10 od 6. jula 2011. godine, kojim se poziva izvršni poverilac da se u roku od pet dana od prijema zaključka izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem nepokretnosti u skladu sa članom 102. u vezi sa članom 123. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Podneskom od 2. novembra 2011. godine izvršni poverilac je obavestio sud da prihvata namirenje dosuđivanjem ½ dela predmetne nepokretnosti.

Prvostepeni sud je zaključkom od 4. novembra 2011. godine dodelio predmetnu nepokretnost izvršnom poveriocu i utvrdio da se smatra da je izvršni poverilac namiren u iznosu od 162.000 dinara, što odgovara iznosu od 30% od procenjene vrednosti nepokretnosti.

Zaključkom prvostepenog suda od 25. januara 2012. godine nepokretnost je predata izvršnom poveriocu i naloženo je RGZ – Sužbi za katastar nepokretnosti Novi Bečej da izvrši upis prava vlasništva u korist izvršnog poverioca.

Zaključkom prvostepenog suda od 22. juna 2012. godine, koji mu je dostavljen 20. jula 2012. godine, pozvan je izvršni poverilac da opredeli dalji tok izvršnog postupka i ograniči isti, a pod pretnjom zakonskih posledica.

Rešenjem prvostepenog suda I. 1450/10 od 8. maja 2013. godine obustavljen je postupak izvršenja i ukinute su sprovedene radnje usled povlačenja predloga za izvršenje.

Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je uložio prigovor 17. juna 2013. godine, koji je prvostepeni sud dostavio dužnicima 16. jula 2013. godine.

Spisi predmeta su dostavljeni Ustavnom sudu na uvid 1. oktobra 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome je zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 29. oktobra 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, da je do razmatranja ustavne žalbe podnosiočevo novčano potraživanje delimično namireno dodeljivanjem i predajom nepokretnosti koja je bila predmet izvršenja i da je postupak obustavljen zbog povlačenja predloga za izvršenje, te da još uvek nije odlučeno o prigovoru podnosioca protiv rešenja o obustavi postupka, zbog čega postupak izvršenja još uvek nije pravnosnažno okončan.

U konkretnom slučaju, osporeni izvršni postupak je do momenta razmatranja ustavne žalbe trajao skoro pet godina, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka trajanja, tim pre kada se ima u vidu da je izvršni postupak, u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena izvršnim ispravama, po svojoj prirodi hitan.

Međutim, Ustavni sud je i ovoga puta pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a koje je potrebno ispitati u svakom konkretnom slučaju, te je ocenio da se ovde nije radilo o posebno složenom izvršnom postupku, kao i da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes za efikasno okončanje postupka.

Razmatrajući ponašanje podnosioca, koji je u toku celog postupka imao punomoćnika – advokata, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac svojim ponašanjem dao značajan doprinos trajanju osporenog postupka. Ovde se ima u vidu, naročito, da je primedbe na dopunski nalaz o veštačenju tržišne vrednosti nepokretnosti od 19. maja 2009. godine, sa predlogom za određivanje kontrolnog veštačenja, podnosilac stavio tek u podnesku od 4. decembra 2009. godine, nakon održane dve (neuspele) javne prodaje, te da je propustio da blagovremeno stavi primedbu na označavanje početne cene nepokretnosti u zaključku o drugoj javnoj prodaji, iako mu je taj zaključak bio uredno dostavljen; da nije uplatio troškove kontrolnog veštačenja koje je sam predložio po zaključku suda od 16. maja 2011. godine, niti je obavestio izvršni sud da je odustao od svog predloga; da nije postupio po zaključku suda da opredeli dalji tok izvršnog postupka, koji mu je dostavljen 20. jula 2012. godine, usled čega je prvostepeni sud doneo rešenje o obustavi postupka.

Razmatrajući postupanje nadležnog izvršnog suda, Ustavni sud je ocenio da je prvostepeni izvršni sud u velikom delu postupka postupao u prihvaljivim rokovima, ali da je neprihvatljivo dug bio period neaktivnosti izvršnog suda od podnošenja predloga izvršnog poverioca za određivanje kontrolnog veštačenja 4. decembra 2009. godine do donošenja zaključka kojim se nalaže izvršnom poveriocu da uplati troškove ovog veštačenja posle skoro godinu i po dana. Iako se ovaj period poklapa sa periodom krupnih organizacionih promena u pravosuđu, po oceni Ustavnog suda, ovako dug period neaktivnosti izvršnog suda u postupku koji je po svojoj prirodi uvek hitan, predstavlja osnov da se utvrdi značajan i suštinski doprinos nadležnog suda neprihvatljivo dugom trajanju postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu Osnovnog suda u Zrenjaninu – Sudska jedinica u Novom Bečeju I. 1450/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Zrenjaninu – Sudska jedinica u Novom Bečeju da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak u predmetu I. 1450/10 okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i nesumnjiv doprinos samog podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu neefikasnim postupanjem izvršnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. Polazeći od svega iznetog i odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti