Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko sedam godina. Sud je neosnovano držao postupak u prekidu skoro pet godina, čime je došlo do značajnog odugovlačenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Momira Bjedova iz Novih Banovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Momira Bjedova i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9754/05, a sada se vodi pred Prvim o snovnim sud om u Beogradu u predmetu P. 21204 /12, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Momir Bjedov iz Novih Banovaca je 21. maja 2010. godine , preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabran e diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz član a 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9754/05.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 8. decembra 2005. godine podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene - Državna zajednica Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane , radi na knade štete. Takođe je naveo da „ovaj jednostavan i nimalo složen“ parnični postupak još uvek nije okončan i da je neizvesno koliko će još trajati, te da mu je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su mu u postupku koji se vodi pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9754/05 povređena navedena Ustavom zajemčena načela i prava.

Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 12 . marta 2012. godine postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 21204 /12 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustave žalbe, M. V. i G. V. su 8. decembra 2005. godine podneli tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene - Državn a zajednic a Srbij a i Crne Gora – Ministarstvo o dbrane, radi naknade štete. Predmet je zaveden pod brojem P. 9754/05.

Tužena je 16. februara 2006. godine dostavila sudu odgovor na tužbu.

Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 16. marta 2 006. godine, kada je parnica u predmetu tog suda P. 10250/05 spojena sa parnicom u predmetu P. 9754/05, radi donošenja jedinstvene odluke.

Prvi opštinski sud u Beogradu je dopisom od 10. aprila 2006. godine naložio tuženom da dostavi izveštaje o ličnim primanjima tužilaca , kao i odluke o utvrđivanju vrednosti boda .

Prvi opštinski sud u Beogradu je na ročištima održanim 26. maja, 22. septembra i 14. decembra 2006. godine pon ovo zatražio od tuženog da dostavi tražene izveštaje.

Prvi opštinski sud u Beogradu je na ročištu održanom 14. decembra 2006. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke .

Tužena je 2 6. decembra 2006. godine dostavi la sudu tražene izveštaje.

Sudski veštak ekonomsko-finansijske struke je 25. januara 2007. godine dostavio sudu pisani nalaz i mišljenje.

Tužioci su na ročištu održanom 1 4. marta 2007. godine pred ložili da se od Ministarstva odbrane pribave upravn i akt i na osnovu kojih je tužiocima isplaćivana plata u spornom periodu.

Prvi opštinski sud u Beogradu je rešenjem od 10. maja 2007. godine otkaza o ročište zakazano za 22. jun 200 7. godine, te je naredno ročište zakaza o za 12. septembar 2007. godine.

Tužioci su na ročištu održanom 12. septembra 2007. godine pred ložili da se od Ministarstva odbrane pribave naredbe o postavljenjima na osnovu kojih su im isplaćivane plate u spornom periodu.

Tužioci su na ročištu održanom 14. decembra 2007. godine predloži li da sud prekine postupak radi zauzimanja stava o spornom pravnom pitanju.

Prvi opštinski sud u Beogradu je 14. decembra 2007. godine doneo rešenje P. 9754/05, kojim je prekinu o postupak u ovoj pravnoj stvari i odredio da će postupak biti nastavljen na predlog jedne od stranaka, kad prestanu razlozi za prekid. U obrazloženju rešenja je navedeno da je odluka doneta u smislu člana 214 , člana 215. i člana 217. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Rešenje o prekidu postupka dostavljeno je strankama i nije osporeno žalbom. Dostavnom naredbom postupajućeg sudije spis je arhiviran 18. februara 2008. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 6. novembra 2012. godine doneo rešenje P. 21204/12, kojim je nastavio postupak u ovoj pravnoj stvari. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: d a je Odlukom Ustavnog suda Už-2463/2010 od 27. septembra 2012. godine usvojena ustavna žalb a G. V. i naloženo Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 9 754/05 okončao u najkraćem roku; da je sud odlučio da se postupak nastavi, primenom člana 217. stav 2 . Zakona o parničnom postupku, a imajući u vidu navedenu odluku Ustavnog suda i činjenicu da punomoćnik tužilaca od dana donošenja rešenja o prekidu postupka nije stavio predlog da se pos tupak u ovoj pravnoj stvari nastavi, već je podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona :

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ), koji je bio na s nazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovla čenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, naročito prilikom odrđivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.). Takođe, odredbama člana 214. istog zakona bilo je propisa no da se postupak prekida kada stranka umre , kada stranka izgubi parničnu sposobnost, kada zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje, kada stranka koja je pravno lice prestane postojati, odnosno kad nadležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada, kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije, kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu ili kada je to drugim zakonom određeno, dok je odredbama člana 215. bilo propisano da se prekid postupka može odrediti ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju i ako se stranka nalazi na područiju koje zbog vanrednih događaja (poplava i sl.) odsečeno od suda. Odredbama člana 217. st. 2. i 3. navedenog zakona bilo je propisano da će se postupak prekinut iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1) nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak, dok će se postupak, u svim ostalim slučajevima, nastaviti na predlog stranke čim prestanu razlozi prekida.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 8. decembra 2005. godine, podnošenjem tužb e Prvom opštinskom sudu u Beogradu i da nije okončan. I ako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo sedam godina, a da još nije okončan ni prvostepeni postupak.

Navedeno trajanje postupka moglo bi da ukaže na to da postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u kon kretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom parničnom postupku nisu postavila naročito složena činjenična i pravna pitanja, koja bi zahtevala dugotrajniji dokazni postupak.

Imajući u vidu da se osporeni postupak odnosi na spor o potraživanju proisteklom iz radnog odnosa, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe nesumnjivo imao interes za efikasno odvijanje predmetnog parničnog postupka, te da svojim ponaša njem nije doprineo produžavanju postupka.

Ocenjujući postupanje sudova u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je utvrdio da je Prvi opštinski sud u Beogradu do donošenja rešenja o prekidu postupka P. 9754/05 od 14. decembra 2007. godine održao sedam ročišta za glavnu raspravu (jedno ročište je bilo otkazano) i izveo dokaz veštačenjem. Ustavni sud je konstatovao da su ročišta u tom delu postupka odlagana iz razloga što tuženi nije postu pio po nalozima suda za dostavljanje traženih dokaza. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je rešenje o prekidu postupka doneto u smislu čl. 214 . i 215. i člana 217. stav 3. Zakona o parničnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da, imajući u vidu navedene odredbe člana 215. tačka 1) i člana 217. stav 2. Zakona o parničnom postupku, nije bilo pravnog osnova za primenu odredbe 217. stav 3. istog zakona, koja se odnosila na ostale slučajeve prekida postupka kada se postupak nastavljao na predlog jedne od stranaka čim prestanu razlozi za prekid.

Ustavni sud naglašava da je prekid u predmetnom parničnom postupku trajao četiri godine i nepunih jedanaest meseci, iako je stav Vrhovnog suda Srbije o spornom pravnom pitanju koje je bilo od prejudicijelnog značaja za odlučivanje postupajućeg suda, izražen u revizijskim presudama koje su donete u istovrsnim predmetima još 2006. godine (na primer, presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 2663/06 o d 28. decembra 2006. godine).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 21204 /12, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu navoda podnosioca o povredi načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u tom delu preuranjena, s obzirom na to da postupak još uvek nije okončan. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da štetne posledic e utvrđene povrede prava otkloni tako što će preduzeti sve neophodne mere kako bi se ovaj parnični postupak okončao u najkraćem roku.

S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe postavio zahtev za naknadu nematerijalne šte te tek podneskom od 12. marta 2012. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 99/11), a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 3. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević