Povreda prava na suđenje u razumnom roku usled dugotrajnog prekida postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje sedam godina. Sudu je naloženo da hitno okonča postupak. Zahtev za naknadu štete je odbačen kao neblagovremen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, mr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Vujanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Usta va Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Vujanovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim o pštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9754/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Vujanović iz Beograda izjavio je, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu 21. maja 2010 . godine ustavnu žalbu zbog povrede načela vladavine prava i zabrane diskriminacije , utvrđenih čl. 3. i 21. Ustava Republike Srvije, kao i prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku , zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9754/05.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 8. decembra 2005 . godine podneo tužbu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane radi naknade štete zbog pogrešno obračunavane i manje isplaćivane plate ; da „ovaj jednostavan i nimalo složen“ parnični postupak još uvek nije okončan i da je neizvesno koliko će još trajati, te da mu je time povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Dopunom ustavne žalbe od 12. marta 2012. godine podnosilac je tražio da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500.000 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razum nom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9754/05 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustave žalbe je 8. decembra 2005. godine, zajedno sa M.B. i G.V, podeno tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Državne zajednice Srbije i Crne Gore – Ministarstvo odbrane, radi naknade štete zbog nezakonitog rada državnog organa. U tužbi je navedeno da se traži razlika između isplaćenog i pripadajućeg iznosa plate koju su tužioci ostvarili kao civilna lica na službi u Vojnoj pošti 8080 Beograd od 1. januara 2000. godine do 8. decembra 2005. godine, sa zakonskom zateznom kamatom do podnošenja tužbe pa do isplate.

Odgovor tužene na tužbu je primljen u Prvom opštinskom sudu u Beogradu 16. februara 2006. godine, a prvo ročište za glavnu raspravu održano je 16. marta 2006. godine, kada je uz postupak u predmetu P. 9754/05 spojen postupak u predmetu istog suda P. 10250/10.

Na ročištima održanim 26. maja, 22. septembra i 14. decembra 2006. godine sud je ponavljao naloge nadležnom organu tuženog da dostavi izveštaje o ličnim primanjima tužilaca i sve odluke nadležnog organa o utvrđivanju vrednosti boda.

Na ročištu održanom 14. decembra 2006. godine sud je usvojio predlog tužilaca i odredio izvođenje dokaza veštačenjem.

Tuženi je 27. decembra 2006. godine dostavio izveštaj o utrošku sredstava za finansiranje Vojske za sporni period i uputio sud na Računovodstveni centar Beograd, radi pribavljanja izveštaja o visini plate tužilaca.

Veštak je 25. januara 2007. godine dostavio sudu nalaz i mišljenje.

Na ročištu održanom 14. marta 2007. godine tužioci su predložili da se od Računskog centra Ministarstva odbrane pribave upravna akta na osnovu kojih je tužiocima isplaćivana plata u spornom periodu.

Rešenjem suda od 10. maja 2007. godine je otkazano ročište zakazano za 22. jun 2006. godine i naredno je zakazano za 12. septembar 2007. godine.

Na ročištu održanom 12. septembra 2007. godine tužioci su predložili da se od Računskog centra Ministarstva odbrane pribave naredbe o postavljenjima na osnovu kojih su im isplaćivane plate u spornom periodu.

Tuženi nije postupio po nalogu suda za dostavljanje traženih akata do 14. decembra 2007. godine, kada je punomoćnik tužilaca na ročištu predložio da sud prekine postupak radi zauzimanja stava o spornom pravnom pitanju.

Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9754/05 od 14. decembra 2007. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i određeno da će biti nastavljen na predlog jedne od stranaka, kad prestanu razlozi za prekid. Sud je obrazloženju rešenja naveo da je odluka doneta u smislu odredaba članova 214. i 215. i člana 217. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Rešenje o prekidu postupka dostavljeno je strankama i nije osporeno žalbom. Naredbom postupajućeg sudije spis je arhiviran 18. februara 2008. godine

Predmet je dobio novi broj P. 21204/12 i rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu od 6. novembra 2012. godine određen je nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari. U obrazloženju rešenja sud je naveo da je Odlukom Ustavnog suda Už – 2463/12 od 27. septembra 2012. godine , po ustavnoj žalbi G.V, naloženo Prvom osnovno m sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 9754/05 okončao u najkraćem roku, te je sud odlučio da se postupak nastavi , primenom člana 217. stav 2. Zakona o parničnom postupku, a imajući u vidu navedenu odluku Ustavnog suda i činjenicu da punomoćnik tužilaca od dana donošenja rešenja o prekidu postupka nije stavio predlog da se posupak u ovoj pravnoj stvari nastavi, već je podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br . 125/04 , 111/09 i 36/11), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovla čenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, naročito prilikom odrđivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.). Takođe, odredbama člana 214. istog zakona je propisano da se postupak prekida kada umre stranka, kada stranka izgubi parničnu sposobnost, kada zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlašćenje za zastupanje, kada stranka koja je pravno lice prestane postojati, odnosno kad nadležni organ pravnosnažno odluči o zabrani rada, kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije, kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu ili kada je to drugim zakonom određeno, dok je odredbama člana 215. propisano da se prekid postupka može odrediti ako je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju i ako se stranka nalazi na područiju koje zbog vanrednih događaja (poplava i sl.) odsečeno od suda. Odredbama člana 217. st. 2. i 3. navedenog zakona je propisano da će se postupak prekinut iz razloga navedenih u članu 215. tačka 1) nastaviti kad se pravnosnažno završi postupak pred sudom ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak, dok će se postupak, u svim ostalim slučajevima, nastaviti na predlog stranke čim prestanu razlozi prekida.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembar 2006. godine i da su u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka u obzir uzme celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo sedam godina, a da još nije okončan ni prvostepeni postupak, čime su premašeni standardi razumnog trajanja parničnog postupka prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustave žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, se ne radi o činjenično i pravno složenijem sporu.

Imajući u vidu da se osporeni postupak odnosi na spor o potraživanju proisteklom iz radnog odnosa, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe nesumnjivo imao interes za efikasno odvijanje predmetnog parničnog postupka i da svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je Prvi opštinski sud u Beogradu do donošenja rešenja o prekidu postupka P. 9754/05 od 14. decembra 2007. godine održao sedam ročišta za glavnu raspravu (jedno ročište je bilo otkazano) i izveo dokaz veštačenjem. U stavni sud je konstatovao da su ročišta u tom delu postupka odlagana iz razloga što tuženo ministarstvo nije postupalo po nalozima suda za dostavljanje traženih dokaza. Ustavni sud je, takođe, k onstatovao da je rešenje o prekidu postupka doneto u smislu čl. 214. i 215. i člana 217. stav 3. Zakona o parničnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da, imajući u vidu navedene odredbe člana 215. tačka 1) i člana 217. stav 2. Zakona o parničnom postupku, nije bilo pravnog osnova za primenu odredbe 217. stav 3. istog zakona, koja se odnosila na ostale slučajeve prekida postupka kada se postupak nastavljao na predlog jedne od stranaka čim prestanu razlozi za prekid.

Ustavni sud naglašava da je prekid u predmetnom parničnom postupku trajao četiri godine i nepunih 11 meseci , iako je stav Vrhovnog suda Srbije o spornom pravnom pitanju koje je bilo od prejudicijelnog značaja za odlučivanje postupajućeg suda, izražen u revizijskim presudama koje su donete u istovrsnim predmetima još 2006. godine (na primer, presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 2663/06 od 28. decembra 2006. godine).

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da je u postupku Prvog opštinskog suda u Beogradu u predmetu P. 9754/05, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

6. U pogledu navoda podnosioca o povredi načela vladavine prava i zabrane diskriminacije, utvrđenih čl. 3. i 21. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba preuranjena, s obzirom na to da postupak još uvek nije okončan. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpos tavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da štetne posledice utvrđene povrede prava otkloni tako što će preduzeti sve neophodne mere kako bi se ovaj parnični postupak okončao u najkraćem roku.

8. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe zahtev za naknadu nematerijalne štete usled povrede ustavnog prava stavio tek u dopuni ustavne žalbe koju je podneo Ustavnom sudu 12. marta 2012. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) i člana 40. stav 1. Zakonao izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine , a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, u tački 3. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen.

9. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević