Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i naknadi štete

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku. Zahtev za naknadu nematerijalne štete je odbačen kao neblagovremen, jer nije podnet istovremeno sa ustavnom žalbom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće,u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Velimirovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. septembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gorana Velimirovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu P. 9754/05, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Velimirović iz Beograda, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneo je 21 . maja 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije, načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. st. 1. i 2. Ustava, kao i prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 9754/05. U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je od podnošenja tužbe proteklo sedam godina, ali da prvostepeni postupak još nije završen i da je sud doneo rešenje o „prekidu postupka“, usled čega je njegovo okončanje neizvesno. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je podnosiocu ustavne žalbe u označenom parničnom postupku povređeno „ljudsko pravo zajemčeno Ustavom“, ali nije postavljen zahtev za naknadu nematerijalne štete. Podneskom od 12. marta 2012. godine podnosilac je obavestio Ustavni sud da se ni posle podnošenja ustavne žalbe „nije ništa promenilo, te da trpi duševne bolove zbog povrede Ustavom garantovanog prava, pa sa ovih razloga predlaže da sud obaveže Republiku Srbiju da mu nadoknadi štetu u iznosu od 500.000 dinara“.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Članom 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 99/11), koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine, izmenjen je i dopunjen član 85. Zakona, tako da je stavom 3. tog člana propisano da zahtev za naknadu štete može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe.

Članom 40. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9754/05, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je 8. decembra 2005. godine, zajedno sa još dva tužioca, podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, radi naknade štete zbog nezakonitog rada državnog organa. U tužbi je navedeno da se traži razlika između isplaćenog i pripadajućeg iznosa plate koju su tužioci ostvarili kao profesionalna vojna lica od 1. januara 2000. godine do 8. decembra 2005. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe pa do isplate.

Odgovor tužene na tužbu je primljen u Prvom opštinskom sudu u Beogradu 16. februara 200 6. godine, a prvo ročište za glavnu raspravu održano je 16. marta 2006. godine. Na ročištima održanim 26. maja, 22. septembra i 14. decembra 2006. godine sud je ponavljao naloge nadležnom organu tuženog da dostavi izveštaj e o ličnim primanjima tužilaca i sve odluke nadležnog organa o utvrđivanju vrednosti boda . Na ročištu održanom 14. decembra 2006. godine sud je usvojio predlog tužilaca i odredio izvođenje dokaza veštačenjem. Tuženi je 27. decembra 2006. godine dostavio izveštaj o utrošku sredstava za finansiranje Vojske za sporni period i uputio sud na Računovodstveni centar Beograd, radi pribavljanja izveštaja o visini plate tužilaca. Veštak je 25. januara 2007. godine dostavio sudu nalaz i mišljenje , a na ročištu održanom 14. marta 2007. godine tužioci su predložili da se od Računovodstvenog centra Ministarstva odbrane pribave naredbe o postavljenjima na osnovu kojih su im isplaćivane plate u spornom periodu. Tuženi nije postupio po nalogu suda za dostavljanje traženih akata do 14. decembra 2007. godine, kada je punomoćnik tužilaca na ročištu predložio da s ud prekine postupak radi zauzimanja stava o spornom pravnom pitanju . Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9754/05 od 14. decembra 2007. godine prekinut je postupak u ovoj pravnoj stvari i određeno da će biti nastavljen na predlog jedne od stranaka , kad prestanu razlozi za prekid. Sud je u obrazloženju rešenja naveo da je odluka doneta u smislu odredaba čl. 214. i 215. i člana 217. stav 3. Zakona o parničnom postupku . Rešenje o prekidu postupka dostavljeno je strankama i nije osporeno žalbom. Naredbom postupajućeg sudije spis je arhiviran 18. februara 2008. godine, a do dostavljanja spisa Ustavnom sudu 26. jula 2012. godine nije postupano u ovom predmetu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir i period trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.
Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo šest i po godina, a da još nije okončan ni prvostepeni postupak, čime su premašeni standard i razumnog trajanja parničnog postupka prihvaćen i u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ocenjujući složenost predmeta spora, Ustavni sud je našao da je u konkretnom slučaju trebalo raspraviti relativno složena činjeničn a i pravn a pitanja, ali da zauzimanje stava suda o spornim pravnim pitanjima ne mo že predstavljati opravdan razlog za navedeno trajanje ovog postupka.
Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka i da je nesumnjivo imao interesa za efikasno odvijanje predmetnog parničnog postupka, imajući u vidu da je predmet spora potraživanj e iz radnog odnos a.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je Prvi opštinski sud u Beogradu do donošenja rešenja o prekidu postupka P. 9754/05 od 14. decembra 2007. godine održao šest ročišta za glavnu raspravu i izveo dokaz veštačenjem. Ustavni sud je konstatovao da su ročišta u tom delu postupka odlagana iz razloga što tuženo ministarstvo nije postupalo po nalozima suda za dostavljanje traženih dokaza. Ustavni sud je, takođe, konstatovao da je rešenje o prekidu postupka doneto u smislu čl. 214, 215. i 217 . stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09). S tim u vezi, Ustavni sud, ukazuje da je odredbom člana 215. stav 1. navedenog zakona bilo propisano da prekid postupka sud može odrediti , pored ostalog, ako je odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju , te da se u tom slučaju postupak morao nastaviti po pravnosnažno m okončanju postupk a pred sudom ili drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje razlozi da se čeka na njegov završetak (član 217. stav 2. istog zakona). Stoga nije bilo pravnog osnova za primenu odredbe koja se odnosila na ostale slučajeve prekida postupka (član 217. stav 3.), kada se postupak nastavljao na predlog jedne od stranaka, čim prestanu razlozi za prekid .

Ustavni sud naglašava da prekid u predmetom parničnom postupku traje već četiri godine i osam meseci, iako je stav Vrhovnog suda Srbije o spornom pravnom pitanju koje je bilo od prejudicijelnog značaja za odlučivanje postupajućeg suda, izražen u revizijskim presudama koje su donete u istovrsnim predmetima još 2006. godine (na primer, presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 2663/06 od 28. decembra 2006. godine).

Imajuću u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da je u predmetu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9754/05, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak što pre okončao.

S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe zahtev za naknadu nematerijalne štete usled povrede ustavnog prava stavio tek u dopuni ustavne žalbe koju je podneo Ustavnom sudu 12. marta 2012. godine, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu , u tački 3. izreke odbacio zahtev kao neblagovremen.

6. U vezi sa istaknutim povredama načela o vladavini prava i zabrani diskriminacije utvrđenih čl. 3. i 21. Ustava i prava na pravično suđenje zajemčeno g članom 32. stav 1. Ustava, ovaj sud konstatuje da predmetni parnični postupak još nije okončan. Stoga je Sud , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, kao preuranjenu.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1, člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i naknadi štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti