Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda kojima je odbijen zahtev za isplatu "ratnih dnevnica" zbog zastarelosti. Sudovi su pravilno kvalifikovali zahtev kao naknadu štete, a ne sticanje bez osnova, i primenili rok zastarelosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2463/2011
26.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Saše Aranđelovića iz Babušnice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Saše Aranđelovića izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 4165/10 od 20. decembra 2010. godine i presude Višeg suda u Nišu Gž. 999/11 od 18. aprila 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Saša Aranđelović iz Babušnice je 2. juna 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 4165/10 od 20. decembra 2010. godine i presude Višeg suda u Nišu Gž. 999/11 od 18. aprila 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: „da osporene presude nisu pravične“; „da sud nije bio ovlašćen da samovlasno menja suštinu tužbenog zahteva i da je sud odbio nešto što tužilac nije ni tražio“; da je neosnovan stav suda da se radi o naknadi štete.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na pravično suđenje i ukine osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku nakon izvršenog uvida u osporene pojedinačne akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osnovni sud u Nišu je 20. decembra 2010. godine doneo osporenu presudu P. 4165/10, kojom je, pored ostalog, odbio tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je traženo da se obaveže tužena Republika Srbije - Ministarstvo odbrane da isplati tužiocu na ime „ratnih dnevnica“ odgovarajući novčani iznos, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Viši sud u Nišu je 18. aprila 2011. godine, odlučujući o žalbi tužioca, doneo osporenu presudu Gž. 999/11, kojom je odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P. 4165/10 od 20. decembra 2010. godine. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da u prvostepenom postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti; da je tužilac podneo tužbu 26. marta 2009. godine; da bi tužena za ovu štetu odgovarala u skladu sa odredbom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima; da je prvostepeni sud pravilno zaključio da se ovde ne radi o sticanju bez osnova, već o naknadi štete; da je sud pravilno primenio odredbu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, kada je usvojio istaknuti prigovor zastarelosti i kada je našao da je obaveza tužene na naknadu štete prestala zastarelošću.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava , na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Zakonom o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je: da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija (član 172. stav 1.); da kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće – da naknadi vrednost postignutih koristi (član 210. stav 1.); da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a da u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (član 376. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je ocenio da je najpre potrebno ispitati da li je parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan, te da li osporene presude redovnih sudova povređuju ili uskraćuju ustavna prava podnosioca. Ustavni sud konstatuje da je Osnovni sud u Nišu, nakon postupka sprovedenog u skladu sa zakonom, te sprovođenja i ocene dokaza, u skladu sa odredbom člana 8. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), utvrdio da je neosnovan tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio isplatu iznosa bliže navedenih u osporenoj presudi na ime „ratnih dnevnica“ za period koji su proveli u sastavu Vojske Jugoslavije, po osnovu neosnovanog obogaćenja. Naime, redovni sudovi su u sprovedenom postupku utvrdili da pravni osnov tužbenog zahteva podnosioca ne može biti sticanje bez osnova, s obzirom na to da je utvrđeno da nije došlo do prelaska bez pravnog osn ova bilo kakve imovine podnosioca na tuženu, već da je pravni osnov naknada štete zbog neisplaćivanja „ratnih dnevnica“ od strane Vojske Jugoslavije i da se odgovornost tužene zasniva na članu 172. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno na odgovornosti države za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Međutim, po prigovoru tužene, sudovi su utvrdili da je potraživanje naknade štete zastarelo, s obzirom na to da su protekli rokovi propisani odredbama člana 376. Zakona o obligacionim odnosima za podnošenje tužbe, pa je tužbeni zahtev podnosioca o dbijen pravnosnažnom presudom.

Ustavni sud konstatuje da su Osnovni sud u Nišu, a potom i Viši sud u Nišu odlučujući o podnetoj žalbi, dali ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje zašto, po njihovoj oceni, nije osnovan tužbeni zahtev, sa detaljnim, jasnim i preciznim razlozima svojih stavova.

Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište zauzeto u ovom predmetu, već iskazano kroz ranije donete odluke Ustavnog suda (videti npr. Odluku Už-2823/2009 od 8. jula 2010. godine).

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Prilikom ocene ove ustavne žalbe, Ustavni sud je imao u vidu i presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Vučković i drugi protiv Srbije“ (predstavka broj 17153/11, od 28. avgusta 2012. godine), ali navedena presuda i ocene Suda u Strazburu izražene u njoj nisu od uticaja na odlučivanje Ustavnog suda u konkretnom ustavnosudskom sporu.

Naime, navedenom presudom, Evropski sud je, pored ostalog, utvrdio da je povređen član 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (zabrana diskriminacije) u vezi sa članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju (zaštita imovine). U navedenom predmetu, Sud u Strazburu je zaključio da nije postojalo „objektivno i razumno opravdanje“ da se podnosioci predstavki tretiraju različito, samo na osnovu njihovog mesta prebivališta, od rezervista iz sedam drugih opština Srbije, kategorizovanih kao „nerazvijene“, za koje je isplata dnevnica definisana sporazumom od 11. januara 2008. godine.

Za razliku od navedenog, podnosilac predmetne ustavne žalbe se, s pozivom na povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, žali na pogrešnu ocenu sudova o pitanju pravnog osnova njegovog tužbenog zahteva, odnosno na pogrešnu primenu materijalnog prava, pri čemu ustavna žalba ne sadrži navode o nedoslednoj sudskoj praksi, povredi prava na pravnu sigurnost, niti povredi prava na imovinu. Ipak, to ne može imati uticaja na obavezu države da postupi u skladu sa odlukom Evropskog suda za ljudska prava prema svima kojima nisu isplaćene „ratne dnevnice“, pa i prema podnosiocu ustavne žalbe.

Stoga je Ustavni sud, prilikom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, ocenio da u konkretnom slučaju navedena presuda Evropskog suda za ljudska prava nije od uticaja na odlučivanje Ustavnog suda.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu u celini, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11).

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1538/2011: Odluka Ustavnog suda o naknadi štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2401/2011: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog zastarelosti potraživanja
• Už 3196/2011: Odbijanje ustavne žalbe u sporu za isplatu ratnih dnevnica
• Už 1501/2011: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog zastarelosti potraživanja ratnih dnevnica
• Už 2356/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava
• Už 502/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava
• Už 4597/2011: Ustavna žalba protiv presuda kojima je odbijen zahtev za isplatu ratnih dnevnica