Ustavna žalba odbačena jer se ne zasniva na ustavnopravnim razlozima

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne osuđujuće presude. Sud je utvrdio da se žalbom u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena krivice, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda, već redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2468/2011
15.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nemanje Rosića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nemanje Rosića iz Kragujevca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 1387/11 od 12. aprila 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nemanja Rosić iz Kragujevca podneo je 4. juna 2011. godine, preko punomoćnika Slobodanke Nedeljković, advokata iz Kragujevca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1. 1387/11 od 12. aprila 2011. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 3. stav 2, 18, 32. 34. i 36. Ustava Republike Srbije.

Zasnivajući navode ustavne žalbe na tome da nije kriv za izvršeno krivično delo za koje je pravnosnažno osuđen osporenom presudom, podnosilac ustavne žalbe osporava nepristrasnost i pravičnost suda koji je u osporenoj presudi, uvažavajući žalbu nadležnog javnog tužioca, preinačio prvostepenu presudu u pogledu izrečene krivične sankcije, tako što je podnosiocu ustavne žalbe umesto uslovne osude, izrekao kaznu zatvora.

2. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustanovljena ustavna žalba kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda građana, proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. Nasuprot rečenom, Ustavni sud nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, nakon sudova ili drugih nadležnih organa koji su doneli akte koji se u ustavnoj žalbi osporavaju, još jednom ispituje zakonitost tih akata, a posebno nije nadležan da se upušta u ispitivanje postojanja krivice i krivičnog dela za koje je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno osuđen.

3. Kako se ustavnom žalbom, u suštini, pred Ustavnim sudom osporava da je podnosilac ustavne žalbe učinio krivično delo za koje je osporenom presudom pravnosnažno osuđen, to je Ustavni sud ocenio da se takvi navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi označenih ustavnih prava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni Glasnik RS“, broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavna žalba odbačena jer se ne zasniva na ustavnopravnim razlozima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti