Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne i nerazumljive ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Mihaila Matića jer, i nakon više dopuna, ostala neuredna, nerazumljiva i kontradiktorna. Podnosilac je osporavao različite akte, uključujući i privatne ugovore, ne navodeći jasne ustavnopravne razloge za povredu navedenih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mihaila Matića iz Ivanovaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 30. aprila 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mihaila Matića.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mihailo Matić iz Ivanovaca je 11. decembra 2007. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Ljigu P-336/01 od 24. oktobra 2006. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 847/07 od 12. septembra 2007. godine. Dopunom ustavne žalbe od 18. aprila 2008. godine, podnosilac ustavne žalbe je pored navedenih presuda osporio i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 449/08 od 21. februara 2008. godine, ne navodeći koja su mu Ustavom garantovana prava povređena osporenim aktima.
2. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke neophodne za postupanje Suda, propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/2007). Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/2008 i 27/2008), dopisom od 27. novembra 2008. godine, obavestio podnosioca ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje Suda po ovoj ustavnoj žalbi i naložio mu da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, uredi i dopuni ustavnu žalbu na način propisan odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je istim dopisom obavestio podnosioca ustavne žalbe da će ustavna žalba, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, biti odbačena, ukoliko u ostavljenom roku ne postupi po nalogu Suda.
3. Postupajući po nalogu Ustavnog suda, podnosilac ustave žalbe je 9. decembra 2008. godine dopunio ustavnu žalbu i u popunjenom formularu ustavne žalbe, kao osporeni akt označio presudu Opštinskog suda u Ljigu P. 336/01 od 24. oktobra 2006. godine, osporavajući istovremeno i radnju "Ministarstva finansija – Sektor za imovinsko-pravne poslove" koje je "25. i 26. 8. 1998. godine pod br. 140-11-464-08-47251/98 primilo falsificirani podnesak i na njega izdalo rešenje", a kao Ustavom zajemčena prava za koja smatra da su mu povređena ovim aktom, označio je odredbe čl. 19, 20, 21, 22, 23, 36, 38, 42, 51. i 58. Ustava Republike Srbije. S druge strane, iz razloga kojima se obrazlaže ustavna žalba, proizlazi da podnosilac ustavne žalbe osporava ugovor o zameni nepokretnosti zaključen između njega i Ante Ljubasa i predlaže da Ustavni sud poništi ovaj ugovor, ali i da Sud "u slučaju potrebe uvaži predlog za povraćaj u pređašnje stanje presude Okružnog suda u Valjevu P. 336/01 od 24. 10. 2006. g. i predlog za ponavljanje parničnog postupka dovršenog pravnomoćnom rešenjem P-336/01 od 18. 06.2008. godine, presudu Okružnog suda u Valjevu Gž. 847/07 od 12.09.2007. godine i rešenje Gž. 936/08 od 5.08.2008. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 449/08 od 21.02.2008. godine".
Podnosilac ustavne žalbe je 26. decembra 2008. godine dostavio Ustavnom sudu još jednu dopunu ustavne žalbe. Ovom dopunom, podnosilac osporava presudu Okružnog suda u Valjevu Gž. 847/07 od 12. septembra 2007. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 449/08 od 21. februara 2008. godine, ali ovim i prethodno osporenim aktima dodaje i rešenje Okružnog suda u Valjevu Gž. 936/08 od 6. avgusta 2008. godine. Ovom dopunom, podnosilac ustavne žalbe opisuje uslove u kojima je zaključen ugovor o zameni nepokretnosti između njega i Ante Ljubasa, a čiji poništaj je kasnije bio predmet parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Ljigu i Okružnim sudom u Valjevu. Kao Ustavom zajemčena prava za koja smatra da su povređena ili uskraćena, podnosilac sada navodi "ljudska prava Ustavom utvrđena u Osnovnim načelima, Ljudska prava i temeljne slobode iz čl. 23, 36, 37, 41. i 42. Ustava Republike Srbije". Obrazlažući razloge osporavanja navedenih akata, podnosilac ustavne žalbe prvenstveno osporava način utvrđivanja činjenica u postupku pred Opštinskim sudom u Ljigu, ne navodeći relevantne ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede prava označenih ovom dopunom. Takođe, Sudu "predlaže, kao oštećena stranka, da poništi Ugovor i njegov dodatak, koji sam zaključio iz nužde sa Ljubas Antom".
Podnosilac ustavne žalbe je 23. marta 2009. godine dostavio Ustavnom sudu još dve dopune ustavne žalbe, kojima osporenim aktima dodaje i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 3091/08 od 12. novembra 2008. godine. Kao ustavno pravo povređeno osporenim aktima, podnosilac navodi odredbe čl. 18. do 22. i čl. 23, 36, 37. i 42. Ustava, ukazujući da je do povrede navedenih prava došlo i presudama i rešenjima Opštinskog suda u Ljigu u predmetima P. 154/01, P. 169/02 i P. 241/02, kojima je sud "odredio da vrata dvorišta i mog bunara u mom dvorištu budu otvorena za tužioca Prokić Milovana u Beogradu čiji sam talac s porodicom bio do 1.1.2006. godine". Od Ustavnog suda, ovom dopunom traži da poništi "rešenje pravnomoćno Ministarstva finansija-Sektora za imovinsko-pravne poslove br. 011-464-08-47251/izdano 26.08.1998. godine", "presudu pravnosnažno dovršenu i na pogled "pravovaljanu" pod br. P-336/01 od 24.10.2006. g" i da poništi "rešenje Opštinskog suda u Ljigu br. 336/01 od 18.06.2008. godine koje je potvrdio Okružni sud Valjevo Gž. 936/08 od 6.08.2008. g i Vrh. suda Srbije Rev. br. 3091/08 od 12.11.2008. g, kojim je odbijen moj predlog za ponavljanje postupka".
Drugom dopunom od 23. marta 2009. godine, podnosilac ustavne žalbe ponavlja navode iz prethodnih podnesaka, opisujući, pre svega, da je osporeno rešenje Ministarstva finansija, Sektora za imovinsko-pravne poslove br. 464-08-47521/01 od 26. avgusta 1998. godine "krivotvoreno", kao i da je "ugovor o zameni" koji je overen u Opštinskog sudu u Ljigu Ov.br. 41/98 prevara Ante Ljubasa.
4. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Članom 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Članom 113. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona.
5. Ustavni sud je nakon izvršenog uvida u ustavnu žalbu i njene dopune, ocenjujući iznete navode, utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, prvenstveno, osporava Ugovor o humanitarnoj razmeni nekretnina, zaključen između njega i Ante Ljubasa 31. avgusta 1998. godine, a koji je overen u Opštinskom sudu u Ljigu Ov. br. 417/98. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba je u ovom delu nedopuštena, jer je izjavljena protiv akta protiv koga se, u smislu Ustava i Zakona, ne može izjaviti ustavna žalba. Naime, osporeni ugovor ne predstavlja akt koji je doneo državni organ, niti organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja, već predstavlja akt o saglasnosti volja dve ugovorne strane u regulisanju zamene njihovih nepokretnosti. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu u ovom delu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
Ustavni sud je utvrdio i da podnosilac ustavne žalbe osporava rešenje Ministarstva finansija, Sektora za imovinsko-pravne poslove br. 464-08-47521/01 od 26. avgusta 1998. godine. Imajući u vidu navedene odredbe Ustava i Zakona iz kojih proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer je osporeno rešenje doneto 31. avgusta 1998. godine.
U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporavaju presuda Opštinskog suda u Ljigu P-336/01 od 24. oktobra 2006. godine, presuda Okružnog suda u Valjevu Gž. 847/07 od 12. septembra 2007. godine, rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 449/08 od 21. februara 2008. godine, rešenje Opštinskog suda u Ljigu br. 336/01 od 18. juna 2008. godine, rešenje Okružnog suda u Valjevu Gž. 936/08 od 6. avgusta 2008. godine i rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. br. 3091/08 od 12. novembra 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe više puta svojim dopunama ustavne žalbe menjao navode i razloge osporavanja, koji su, po oceni Suda, međusobno kontradiktorni i nerazumljivi. Takođe, Sud je konstatovao i da je dostavljenim dopunama ustavne žalbe podnosilac označavao različita prava i odredbe Ustava za koje smatra da su mu osporenim aktima povređena, kao i da je navodio činjenice koje nisu bile predmet sudskih postupaka u kojima su donete osporene odluke. S druge strane, kao razloge na kojima zasniva svoju tvrdnju o povredi označenih prava, podnosilac ustavne žalbe je prvenstveno opisivao okolnosti pod kojima je ugovorena razmena osporenih nepokretnosti, a njegov osnovni zahtev je da Ustavni sud poništi sporni ugovor o razmeni nepokretnosti, odnosno da naloži nadležnim sudovima da ga ponište.
Kako Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje u okviru postavljanog zahteva, Sud je utvrdio da je i nakon uređenja i više dopuna ustavne žalbe, ustavna žalba u ovom delu i dalje nejasna i nepotpuna, pre svega jer se razlozi i navodi koji su više puta menjani, a na kojima podnosilac zasniva svoje tvrdnje o povredi većeg broja Ustavom zajemčenih prava, ali i ustavnih načela ljudskih i manjinskih prava, ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom ovih prava.
Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku konstatuje da se ustavna žalba na može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i pojedinačnih akata i radnji drugih državnih organa, niti se može smatrati pravnim sredstvom kojim se pritužuje na rad državnih i drugih organa ili organizacija. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud, u okviru zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi, jedino utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe ni nakon uređenja i više dopuna ustavne žalbe nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda, jer je ustavna žalba i dalje nerazumljiva, delimično kontradiktorna i ne sadrži relevantne ustavnopravne razloge u pogledu povrede navedenih Ustavom zajemčenih prava, već podnosilac od Suda zahteva da poništavajući sporni ugovor, odnosno nalažući nadležnim sudovima da ga ponište, postupa kao instancioni sud, Sud je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić