Odluka Ustavnog suda o nezakonitosti ograničavanja naknade za prevoz na neoporezivi iznos

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je da su odredbe Pravilnika poslodavca, kojima se naknada troškova prevoza zaposlenih ograničava na neoporezivi iznos, nesaglasne sa Zakonom o radu. Zakon garantuje naknadu u visini pune cene prevozne karte, a opšti akt ne može umanjiti to pravo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2475/2010
07.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radosava Momčilovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radosava Momčilovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodi po žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4243/00 od 9. juna 2006. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radosav Momčilović iz Beograda je 2 1. maja 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi po žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4243/00 od 9. juna 2006. godine.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog, podnosilac je naveo da je presudom Prvog opštinskom sudu u Beogradu P. 4243/00 od 9. juna 2006. godine usvojen njegov tužbeni zahtev, ali da ni posle četiri godine nije odlučeno o žalbi tuženog izjavljenoj protiv te presude. Podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete prouzrokovane povredom Ustavom zajemčenog prava, već samo zahtev za naknadu materijalne štete u visini novčanih iznosa utvrđenih označenom prvostepenom presudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 62/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4243/00 od 9. juna 2006. godine, između ostalog, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je obavezan tuženi M.L. da tužiocu na ime duga isplati iznos od 53.000 DEM, što predstavlja 26.500 evra, sa domicilnom kamatom na iznos od 53.000 DEM od 25. aprila 1996. godine do 31. decembra 2001. godine i kamatom na iznos od 26.500 evra počev od 1. januara 2002. godine do isplate, po kamatnoj stopi u visini eskontne stope koju određuje Evropska centralna banka, a sve u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravaka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv ove presude tuženi je izjavio žalbu 3. jula 2006. godine. Nakon toga, spisi predmeta su se u periodima od 13. do 21. jula, 26. jula do 18. avgusta i od 6. septembra do 2. novembra 2006. godine nalazili u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, odnosno Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, na zahtev tih tužilaštava za uvid u predmet, jer su protiv postupajućeg sudije podnete krivične prijave za više krivičnih dela. Spisi predmeta su dostavljeni Okružnom sudu u Beogradu 3. novembra 2006. godine radi odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv označene prvostepene presude.

Okružni sud u Beogradu je 5. decembra 2007. godine doneo rešenje Gž. 15454/06, kojim je Prvom opštinskom sudu u Beogradu vratio spise predmeta P. 4243/00 radi sprovođenja izviđajnih radnji, navodeći u obrazloženju da iz stanja spisa proizlazi da nedostaje deo zapisnika sa ročišta održanog 4. novembra 2005. godine, pa će prvostepeni sud u dopuni postupka utvrditi da li je reč o izgubljenom, uništenom ili oštećenom delu zapisnika, te ima li mesta obnavljanju spisa predmeta.

Prvi opštinski sud u Beogradu je, uz izjašnjenje postupajućeg sudije u označenom parničnom predmetu da je deo zapisnika sa ročišta održanog 4. novembra 2005. godine izgubljen u memoriji kompjutera zapisničarke te da nema mesta obnovi postupka, dostavio 21. februara 2008. godine spise predmeta Okružnom sudu u Beogradu, radi odlučivanja o izjavljenoj žalbi.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 2155/08 od 8. aprila 2009. godine su Prvom opštinskom sudu u Beogradu vraćeni spisi predmeta P. 4243/00 radi dopune postupka i sprovođenja izviđajnih radnji, kako bi taj sud ponovo procenio da li ima uslova za obnavljanje postupka.

Spisi označenog parničnog predmeta su se od 22. juna do 15. oktobra nalazili u Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu radi uvida u predmet. Nakon vraćanja spisa predmeta, Prvi opštinski sud u Beogradu je spise 16. oktobra 2009. godine dostavio Okružnom sudu u Beogradu, radi odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv presude tog suda P. 4243/00 od 9. juna 2006. godine, uz izjašnjenje postupajućeg sudije da nema osnova za obnovu spisa. Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, drugostepeni postupak je nastavljen pred Apelacionim sudom u Beogradu.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5284/10 od 24. juna 2010. godine su Prvom osnovnom sudu u Beogradu vraćeni spisi predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4243/00, radi dopune postupka.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 62/10 od 11. oktobra 2010. godine pokrenuo postupak obnove dela spisa tog predmeta i pozvao parnične stranke da dostave prepis zapisnika sa ročišta održanog 4. novembra 2005. godine, ukoliko ga poseduju. Protiv ovog rešenja tuženi je izjavio žalbu 30. decembra 2010. godine, a spisi predmeta su dostavljeni Višem sudu u Beogradu 9. juna 2011. godine radi odlučivanja o izjavljenoj žalbi. Povodom ove žalbe u Višem sudu u Beogradu formiran je predmet Gž. 9502/11, u kome do dostavljanja spisa Ustavnom sudu, 11. februara 2013. godine, nije rešeno o ovoj žalbi.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji je važio u vreme pokretanja predmetnog drugostepenog postupka, a koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) i dalje primenjuje, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni postupak, po žalbi otpočeo 3. jula 2006. godine, izjavljivanjem žalbe tuženog protiv presude Prvog opštinskog suda P. 4243/00 od 9. juna 2006. godine, do podnošenja ustavne žalbe 21. maja 2010. godine, trajao skoro četiri godine, kao i da taj postupak još nije okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je parnični sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, te da počinje pokretanjem postupka - podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja postupka po žalbi .

Činjenica da postupak po žalbi traje šest godina i osam meseci, pri čemu još nije razmatrana žalba, već su parnični sudovi jedino cenili ispunjenost uslova za razmatranje žalbe, sam a po sebi ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. S tim u vezi, Ustavni sud, pre svega, ukazuje da je Okružnom sudu u Beogradu bilo potrebno dva puta po 13 meseci da donese rešenja kojima vraća spise predmeta prvostepenom sudu, jer nisu bili ispunjeni uslovi za odlučivanje o žalbi, dok Viši sud u Beogradu već skoro godinu dana i devet meseci rešava o žalbi izjavljenoj protiv rešenja kojim se pokreće postupak obnavljanja dela spisa predmeta, odnosno protiv jednog procesnog rešenja. Takođe, Ustavni sud ukazuje i da Prvi opštinski sud u Beogradu dva puta nije prihvatio da pokrene postupak obnavljanja spisa, iako je nedostajao deo jednog od zapisnika sa ročišta za glavnu raspravu, čime je onemogućavao drugostepenom sudu da odlučuje o izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je izuzetno neefikasnim i nedelotvornim postupanjem parničnih sudova u označenom parničnom postupku, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 . Zakon a o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

S obzirom na to da predmetni parnični postupak još uvek nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava, naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča o u najkraćem roku.

Krećući se u granicama zahteva i u skladu sa usvojenim pravnim stavom o načinu otklanjanja štetnih posledica povrede prava zajemčenog Ustavom, a s obzirom na to da podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, sagl asno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, u konkretnom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete u visini novčanih iznosa određenih prvostepenom presudom, Ustavni sud smatra da nema osnova za određivanje ove naknade, s obzirom na to da predmetno potraživanje nije utvrđeno pravnosnažnom presudom.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o nezakonitosti ograničavanja naknade za prevoz na neoporezivi iznos

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti