Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u državinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka u sporu zbog smetanja poseda. Navodi žalbe o pogrešnoj oceni dokaza i činjeničnog stanja ne ukazuju na povredu ustavnih prava, već predstavljaju pokušaj revizije sudske odluke, za šta Ustavni sud nije nadležan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2480/2010
07.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marijane Jeremić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Marijane Jeremić izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Rumi - Odeljenje u Irigu P. 115/04 od 16. novembra 2005. godine i rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 3 Gž. 9/10 od 24. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marijana Jeremić iz Beograda, preko punomoćnika Borislava Borozana, advokata iz Beograda, podnela je Ustavnom sudu 20. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Rumi - Odeljenje u Irigu P. 115/04 od 16. novembra 2005. godine i rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 3 Gž. 9/10 od 24. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da u zapisnicima sa rasprave nisu tačno i potpuno citirani navodi podnositeljke ustavne žalbe; da iskazi svedoka i parničnih stranaka nisu verno unošeni u raspravne zapisnike; da su dokazi cenjeni parcijalno, bez dovođenja u međusobnu vezu; da se prvostepeni sud nije upuštao u ocenu brojnih priznanica; da činjenice i okolnosti odlučne za presuđenje ove pravne stavri nisu pravilno i potpuno istražene; da nije utvrđeno u čemu se ogledala državina tužioca; da se drugostepeni sud u svojoj odluci nije osvrnuo na mnoge navode i prigovore podnositeljke ustavne žalbe iznete u njenoj žalbi protiv prvostepenog rešenja.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Rumi - Odeljenje u Irigu osporenim rešenjem P. 115/04 od 16. novembra 2005. godine utvrdio da je tužena Marijana Jeremić, ovde podnositeljka ustavne žalbe, smetala tužioca Branimira Jovovića u poslednjem faktičkom posedu nepokretnosti - kuće sazidane na parceli 7/3, upisanu u ZKUL 214 KO Velika Remeta, na taj način što je 22. jula 2002. godine provalila u predmetnu kuću i tom prilikom promenila bravu od ulaznih vrata, pa je naloženo tuženoj da prestane sa daljim smetanjem na ovaj ili sličan način i predmetnu nepokretnost vrati tužiocu u posed ili da preda ključeve od ulaznih vrata.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je osporenim rešenjem 3 Gž. 9/10 od 24. februara 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, pri čemu formalno pozivanje na povredu ovog ustavnog prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenih sudskih odluka, niti je ukazano na arbitrernost i proizvoljnost u njihovom donošenju. U odsustvu očigledne proizvoljnosti prilikom odlučivanja, ne mogu se dovesti u pitanje zaključci redovnog suda, niti njegovo tumačenje zakona.

Ustavni sud ukazuje da navodi podnositeljke ustavne žalbe da u predmetnom parničnom postupku nisu tačno i potpuno citirani njeni iskazi u raspravnim zapisnicima, kao i da su iskazi svedoka i parničnih stranaka unošeni u raspravne zapisnike protivno zakonu, mogu dovesti u sumnju pravičnost postupka koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, ali pod uslovom da su navodi obrazloženi, potkrepljeni odgovarajućim dokazima i da su korišćena odgovarajuća pravna sredstva protiv tih propusta redovnog suda, ako su takva sredstva zakonom garantovana parničnim strankama. U konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe nije obrazložila u čemu su se konkretno ogledali propusti prvostepenog suda prilikom unošenja izjava stranaka i iskaza svedoka u raspravne zapisnike, niti je za te navode pružila odgovarajuće dokaze. Takođe, iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije ne proizlazi da je podnositeljka ustavne žalbe stavljala prigovore na sadržinu zapisnika, saglasno odredbi člana 120. stav 2. Zakona o parničnom postupka („Službeni glasnik RS", broj 124/05), koji je važio u vreme donošenja osporenog prvostepenog rešenja, a u slučaju da je bila sprečana da stavlja navedene prigovore, podnositeljka ustavne žalbe je bila dužna da navede razlog sprečenosti, što nije učinila. Navedeno se odnosi i na tvrdnju podnositeljke da odlučne činjenice u parničnom postupku nisu pravilno i potpuno istražene.

U vezi navoda podnositeljke ustavne žalbe da sud nije cenio kao dokaz brojne priznanice, Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da ocenjuje dokaze predložene ili izvedene u sudskom postupku, niti da preispituje pravilnost zaključaka redovnih sudova o pojedinim izvedenim dokazima ili o neprihvatanju predloženih dokaza, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je dokazni postupak sproveden, odnosno da su dokazi cenjeni na očiglednu štetu jedne od parničnih stranaka. Ustavni sud je ocenio analiziranje izjava svedoka u ustavnoj žalbi predstavlja subjektivno mišljenje podnositeljke ustavne žalbe i ne može biti dokaz o povredi ili uskrađivanju Ustavom zajemčenog prava na koje se poziva.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je u osporenom rešenju dao jasne i konkretne razloge zašto nije cenio određene prigovore i navode podnisiteljke ustavne žalbe iznete u žalbi protiv prvostepenog rešenja, jer se ti navodi i prigovori tiču utvrđivanja prava svojine na stvari koja je u posrednoj državini i punovažnosti pravnog posla iz koga je nastala posredna državina, što se ne može ispitivati u državinskom sporu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje prava na pravično suđenje podnositeljke ustavne žalbe pred sudovima. Stoga je, ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u državinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti