Povreda prava na pristup sudu kandidata za sudijsku funkciju
Kratak pregled
Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje u segmentu pristupa sudu, jer neizabranom kandidatu za sudiju u odluci Narodne skupštine nije data pouka o pravnom leku, čime mu je onemogućena delotvorna zaštita u upravnom sporu.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-2486/2021
02.07.2026.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Ranka Vujović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P. iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. jula 2026. godine, doneo je
O D L U K U
Usvaja se ustavna žalba M. P. i utvrđuje da je Odlukom Narodne skupštine o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju RS broj 2 od 28. januara 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
O b r a z l o ž e nj e
1. M. P. iz Kragujevca podneo je Ustavnom sudu 26. februara 2021. godine ustavnu žalbu protiv odluke Visokog saveta sudstva o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 16. decembra 2020. godine i Odluke Narodne skupštine o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju RS broj 2 od 28. januara 2021. godine, kao i protiv radnji Visokog saveta sudstva u postupcima za izbor sudija po oglasima objavljenim u „Službenom glasniku RS“, br. 65/19, 66/19 i 83/20, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 3. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na rad iz člana 60. st. 2. i 3. Ustava.
U ustavnoj žalbi je navedeno: da je u oglasu objavljenom u „Službenom glasniku RS“, broj 83 od 10. juna 2020. godine oglašen, pored ostalog, izbor za jednog sudiju u Privrednom sudu u Kragujevcu; da je Visoki savet sudstva 16. decembra 2020. godine doneo Odluku o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u Privredni sud u Kragujevcu, kojom su, suprotno navedenom oglasu, predložena dva kandidata, među kojima nije bio podnosilac ustavne žalbe; da Odluka o predlogu kandidata ne sadrži obrazloženje zašto se donosilac opredelio za dva od više prijavljenih kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor, niti sadrži pouku o pravnom leku; da je podnosilac podneo prigovor protiv Odluke o predlogu kandidata, povodom koga je obavešten odgovorom Visokog saveta sudstva od 21. decembra 2020. godine, u kome su dati razlozi zašto su predloženi navedeni kandidati, ali ne i zašto nije predložen podnosilac; da Odluka Narodne skupštine o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju RS broj 2 od 28. januara 2021. godine, objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 6/21, bez obrazloženja, sadrži samo imena kandidata koji se biraju; da je podnosilac u postupku izbora sudija diskriminisan po osnovu ranijeg zaposlenja i starosti.
Predloženo je da Ustavni sud odloži izvršenje osporene Odluke Narodne skupštine o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
3.1. Visoki savet sudstva je u „Službenom glasniku RS“, broj 83/20 od 10. juna 2020. godine oglasio izbor sudija, pored ostalog, i jednog sudije u Privrednom sudu u Kragujevcu, na kome je kao kandidat učestvovao podnosilac ustavne žalbe.
Visoki savet sudstva je na sednici održanoj 16. decembra 2020. godine doneo osporenu Odluku o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u Privredni sud u Kragujevcu i dostavio je Narodnoj skupštini. Predložena su dva kandidata – G.R. i S.B.
Podnosilac ustavne žalbe je 25. decembra 2020. godine podneo prigovor na navedenu Odluku o predlogu kandidata, povodom koga je Visoki savet sudstva podnosiocu dostavio dopis broj 7-00-126/2020-01 od 31. decembra 2020. godine u kome je navedeno: da je Visoki savet sudstva stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata za Privredni sud u Kragujevcu utvrdio na osnovu odredaba Zakona o sudijama, Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda („Službeni glasnik RS“, broj 94/16) i Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira („Službeni glasnik RS“, broj 7/18); da je Visoki savet sudstva, na sednici održanoj 2. juna 2020. godine, doneo odluku o obrazovanju Komisije Visokog saveta sudstva u postupku izbora sudija u Privredni sud u Kragujevcu; da je Komisija izvršila proveru podnetih prijava kandidata; da je 1. oktobra 2020. godine sproveden ispit za kandidate za sudije koji se prvi put biraju, a nemaju ranije ostvarenu ocenu sa ispita za privredne sudove; da je Komisija obavila razgovor sa kandidatima za sudije koji se prvi put biraju i utvrdila listu kandidata, koja je objavljena na internet stranici Saveta, kao i da je celokupan materijal sa ispita dostavila Savetu; da je Visoki savet sudstva pribavio podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata; da je Visoki savet sudstva na sednici održanoj 16. decembra 2020. godine, na osnovu člana 13. alineja 3. Zakona o Visokom savetu sudstva i člana 51. stav 1. Zakona o sudijama, utvrdio Predlog odluke za izbor sudija u Privredni sud u Kragujevcu, koji je obrazložen dostavio Narodnoj skupštini.
Narodna skupština je na sednici održanoj 28. januara 2021. godine donela osporenu Odluku o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju RS broj 2 od 28. januara 2021. godine, kojom su, pored ostalog, za sudije Privrednog suda u Kragujevcu izabrani G.R. i S.B, koje je predložio Visoki savet sudstva. Osporena odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 6/21 od 29. januara 2021. godine, i ne sadrži uputstvo o pravnom sredstvu.
Upravni sud je dopisom Usl. 263/26 od 17. marta 2026. godine obavestio Ustavni suda da protiv osporene Odluke od 28. januara 2021. godine nije pokrenut upravni spor.
3.2. Ustavni sud je Rešenjem Už-1134/2010 od 12. jula 2011. godine (objavljeno na veb sajtu Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs) odbacio ustavnu žalbu S.Đ. izjavljenu protiv Odluke Narodne skupštine o izboru sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti („Službeni glasnik RS“, broj 111/09). Ustavni sud je, polazeći od odredaba člana 198. stav 2. Ustava i člana 3. st. 1. i 2. i člana 18. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, našao da je podnositeljka te ustavne žalbe imala pravo da tužbom u upravnom sporu pobija Odluku Narodne skupštine, iako o tome nije bila poučena od strane donosioca osporenog akta. S obzirom na to da podnositeljka nije iskoristila pravno sredstvo za zaštitu svojih prava - tužbu u upravnom sporu, a da se ustavna žalba može izjaviti samo pod uslovom da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva, Ustavni sud je navedenu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu. Međutim, kako je nesporno da navedena podnositeljka nije bila poučena o mogućnosti pokretanja upravnog spora, Ustavni sud je konstatovao da ona ne sme snositi štetne posledice izostajanja pouke o pravnom sredstvu u osporenom aktu, te da, saglasno odredbama člana 198. stav 2. Ustava i člana 18. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, u roku od 30 dana od dana prijema ovog rešenja, može podneti tužbu Upravnom sudu, radi ocene zakonitosti osporenog akta.
Ustavni sud je, do stupanja na snagu Amandmana I do XXIX na Ustav Republike Srbije (u daljem tekstu: Amandmani), 9. februara 2022. godine, na isti način postupao po ustavnim žalba neizabranih kandidata u postupku za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju izjavljenim protiv odluka Narodne skupštine o izboru, dajući u rešenjima o odbacivanju ustavnih žalbi pouku o pravu na tužbu Upravnom sudu.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 36. stav 2. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Ustavni sud konstatuje da odredbe člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava sadržinski odgovaraju odredbama člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojima se garantuje pravo na pravično suđenje i pravo na delotvoran pravni lek.
Odredbom člana 198. stav 2. Ustava je utvrđeno da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita.
Odredbama Ustava, koje su bile na snazi do 8. februara 2022. godine, bilo je utvrđeno: da je sudijska funkcija stalna (član 146. stav 1.); da se, izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira na tri godine (član 146. stav 2.); da Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju (član 147. stav 1.); da mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine (član 147. stav 2.).
Narodna skupština je, na sednici održanoj 9. februara 2022. godine, donela Odluku o proglašenju Akta o promeni Ustava Republike Srbije, koji je usvojila Narodna skupština na sednici održanoj 30. novembra 2021. godine i koji je potvrđen na republičkom referendumu održanom 16. januara 2022. godine.
Amandmanom XII Akta o promeni Ustava utvrđeno je da se ovim amandmanom zamenjuju naziv člana 150. i član 150. Ustava Republike Srbije, tako da se, pored ostalog, članom 150. stav 2. utvrđuje da Visoki savet sudstva bira sudije i sudije porotnike i odlučuje o prestanku njihove funkcije, bira predsednika Vrhovnog suda i predsednike ostalih sudova i odlučuje o prestanku njihove funkcije, odlučuje o premeštaju i upućivanju sudija, određuje potreban broj sudija i sudija porotnika, odlučuje o drugim pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika i vrši druge nadležnosti određene Ustavom i zakonom.
Amandmanom XV Akta o promeni Ustava utvrđeno je da se ovim amandmanom oznaka za Odeljak 8. i naziv Odeljka 8. brišu i zamenjuju se naziv člana 153. i član 153. Ustava Republike Srbije, tako da se članom 153. utvrđuje da je protiv odluke Visokog saveta sudstva dozvoljena žalba Ustavnom sudu, u slučajevima propisanim Ustavom i zakonom. Izjavljena žalba Ustavnom sudu isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe. Narodna skupština je 30. novembra 2021. godine donela i Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava, kojim je u stavu 1. člana 2. propisano da će se Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca uskladiti sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana.
Ustavnim zakonom za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 115/21), koji je stupio na snagu 9. februara 2022. godine, je propisano: da se Amandmani I do XXIX na Ustav Republike Srbije (u daljem tekstu: Amandmani) primenjuju od dana kada ih proglasi Narodna skupština ako u pogledu primene pojedinih Amandmana ovim zakonom nije drugačije određeno (član 1.); da će se Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca uskladiti sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana (član 2. stav 1.); da se sudije i zamenici javnih tužilaca koji su pre stupanja na snagu Amandmana izabrani na funkciju od tri godine, danom stupanja na snagu Amandmana smatraju izabranim na stalnu funkciju sudije, odnosno zamenika javnog tužioca, o čemu odluku donosi Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca (član 7. stav 1.).
Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari relevantne su i odredbe sledećih zakona:
Zakonom o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) je propisano: da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita (član 3. stav 1.); da u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (stav 2.); da sud u upravnom sporu odlučuje i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno (stav 3.); da se odredbe ovog zakona koje se odnose na upravni akt, primenjuju i na druge akte protiv kojih se može voditi upravni spor (stav 4.); da upravni spor rešava Upravni sud (član 8. stav 1.); da u postupku po zahtevu za preispitivanje sudske odluke protiv odluke Upravnog suda odlučuje Vrhovni kasacioni sud (član 9. stav 1.); da se upravni spor pokreće tužbom (član 17.); da se tužba podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci koja je podnosi ili u zakonom propisanom kraćem roku (član 18. stav 1.).
Odredbom člana 13. alineja 3. Zakona o Visokom savetu sudstva („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 101/10, 88/11, 106/15 i 76/21) bilo je propisano da Savet predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju.
Zakonom o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 58/09-Odluka US, 104/09, 101/10, 8/12-Odluka US, 121/12, 124/12-Odluka US, 101/13, 111/14-Odluka US, 117/14, 40/15, 63/15-Odluka US, 106/15, 63/16-Odluka US, 47/17 i 76/21) bilo je propisano: da Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto (član 50. stav 4.); da odluka o predlogu Visokog saveta sudstva mora biti obrazložena i objavljena na internet stranici Visokog saveta sudstva (član 50. stav 5.); da Narodna skupština bira sudiju, koji se prvi put bira, među kandidatima koje je predložio Visoki savet sudstva (član 51. stav 1.); da se odluka o izboru iz stava 1. ovog člana objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 51. stav 2.).
Odredbom člana 59. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 10/23 i 9/26), koji je stupio na snagu 9. februara 2023. godine, propisano je da protiv odluke o izboru na sudijsku funkciju kandidat može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Članom 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) propisano je da se u članu 45. stav 1. tač. 12) i 13) menjaju i glase: „12) odlučuje u postupku po žalbi Ustavnom sudu sudije ili predsednika suda, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke o prestanku funkcije sudije ili predsednika suda ili protiv druge odluke Visokog saveta sudstva; 13) odlučuje u postupku po žalbi Ustavnom sudu nosioca javnotužilačke funkcije, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, protiv odluke Narodne skupštine ili Visokog saveta tužilaštva o prestanku javnotužilačke funkcije ili protiv druge odluke Visokog saveta tužilaštva”.
5. Ustavni sud je najpre razmatrao ustavnu žalbu u odnosu na osporenu Odluku Narodne skupštine o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju RS broj 2 od 28. januara 2021. godine, kojom je okončan postupak izbora sudija u Privredni sud u Kragujevcu po oglasu objavljenom u „Službenom glasniku RS“ broj 83/20, u kome je podnosilac ustavne žalbe učestvovao kao kandidat, ali nije predložen za izbor.
Ispitujući postojanje Ustavom utvrđenih pretpostavki za odlučivanje o ustavnoj žalbi u delu u kome se osporava navedena odluka Narodne skupštine, Ustavni sud konstatuje da iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe. Polazeći od odredaba člana 198. stav 2. Ustava, kao i člana 3. st. 1. i 2. i člana 18. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, Ustavni sud je našao da je podnosilac ove ustavne žalbe imao pravo da tužbom u upravnom sporu pobija osporenu Odluku Narodne skupštine, iako o tome nije bio poučen od strane donosioca osporenog akta. Ovaj sud je, pre stupanja na snagu Amandmana, donosio rešenja o odbacivanju ustavnih žalbi neizabranih kandidata izjavljenih neposredno protiv odluka Narodne skupštine o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, imajući u vidu da podnosioci pre obraćanja Ustavnom sudu nisu iskoristili Zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – tužbu u upravnom sporu. Međutim, kako podnosioci nesporno nisu bili poučeni o mogućnosti pokretanja upravnog spora, zbog čega nisu smeli snositi štetne posledice izostajanja pouke o pravnom sredstvu u osporenom aktu, Sud im je istovremeno davao pouku o pravnom sredstvu, prema kojoj, saglasno odredbi člana 18. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Suda, mogu podneti tužbu Upravnom sudu, radi ocene zakonitosti osporenog akta.
Ustavni sud ukazuje da je u navedenim predmetima (videti tačku 3.2. obrazloženja ove odluke) davao pouku o pravnom sredstvu – tužbi u upravnom sporu jer je to pravno sredstvo u tom trenutku bilo delotvorno. Pravno sredstvo da bi bilo delotvorno mora biti dostupno, kako u pravu tako i u praksi primene prava, podesno da neposredno ispravi eventualnu povredu, tako što bi osporeni akt bio poništen ili izmenjen ili bi lice kome je povređeno pravo dobilo drugu odgovarajuću satisfakciju za pretrpljenu povredu, kao i da pruži razumne izglede za uspeh (videti, pored ostalih, presude Evropskog suda za ljudska prava Vernillo protiv Francuske, broj predstavke 11889/85 od 20. februara 1991. godine, stav 27, i Sejdović protiv Italije, broj predstavke 56581/00 od 1. marta 2006. godine, stav 46.). Korišćenje delotvornog pravnog sredstva ne sme da bude neopravdano sputano aktima ili propustima državnih organa.
Ustavni sud je prethodno ukazao na to da se status sudija, koje su prvi put izabrane na sudijsku funkciju, posle isteka trogodišnjeg mandata i stupanja na stalnu sudijsku funkciju, nije više mogao dovesti u pitanje, odnosno da Upravni sud, nakon tog datuma, nije više mogao doneti odluku koja bi imala za posledicu eventualno predlaganje i izbor kandidata, koji nisu izabrani na funkciju od tri godine, za sudiju u sudove za koje su konkurisali. S tim u vezi, Ustavni sud je našao da presuda Upravnog suda doneta po isteku tog mandata ne omogućava delotvornu zaštitu prava učesnika u postupku za izbor sudija na prvu sudijsku funkciju (videti Odluku Ustavnog suda Už-1911/2017 od 15. jula 2021. godine).
Ustavni sud smatra da se prethodno data ocena primenjuje i u konkretnom slučaju. Naime, sudije, koje su osporenom Odlukom Narodne skupštine od 28. januara 2021. godine prvi put izabrane na sudijsku funkciju, su na stalnoj sudijskoj funkciji od 9. februara 2022. godine, kada su stupili na snagu Amandmani, odnosno pre isteka trogodišnjeg mandata na koji su izabrani. Odredbom člana 7. stav 1. Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava je propisano da sudije koje su pre stupanja na snagu Amandmana izabrane na funkciju od tri godine, danom stupanja na snagu Amandmana smatraju se izabranim na stalnu funkciju sudije, o čemu odluku donosi Visoki savet sudstva. Dakle, sudije koje su odlukom Narodne skupštine prvi put izabrane na sudijsku funkciju, i kojima trogodišnji mandat nije istekao do stupanja na snagu Amandmana, su na stalnoj sudijskoj funkciji od dana stupanja na snagu Amandmana. Prema tome, Upravni sud, nakon stupanja na snagu Amandmana, ne može više doneti odluku koja bi imala za posledicu eventualno predlaganje i izbor podnosioca ove ustavne žalbe za sudiju koji se prvi put bira na funkciju u sud za koji je konkurisao, niti bi se poništajem osporenog akta mogle otkloniti posledice eventualne povrede njegovih prava. Imajući u vidu da tužba u upravnom sporu u vreme odlučivanja o ovoj ustavnoj žalbi više nije delotvorno pravno sredstvo za pružanje sudske zaštite neizabranom kandidatu protiv odluke o izboru sudija koji su prvi put birani, Sud ne može odbaciti ustavnu žalbu zbog toga što podnosilac pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristio to pravno sredstvo i dati mu pouku o pravu na njegovo podnošenje. Stoga, Sud ocenjuje da postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi.
S obzirom na to da je podnosiocu nedavanjem pouke o pravu na pravno sredstvo u osporenoj Odluci Narodne skupštine ograničeno pravo da pokrene upravni spor pred nadležnim sudom u vreme dok je tužba protiv te odluke bila delotvorno pravno sredstvo, ovaj sud smatra da je za dalju ocenu od značaja stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kome zaštita koju pruža pravo na pristup sudu garantovana članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda „apsorbuje“ onu zaštitu koju pruža pravo na delotvorno domaće pravno sredstvo iz člana 13. Konvencije, te ukoliko je došlo do kršenja tog prava iz člana 6. stav 1. nije potrebno ispitati da li je došlo do kršenja člana 13. Konvencije (presuda ESLjP, Ganci protiv Italije, broj predstavke 41576/98, od 30. oktobra 2003. godine, st. 33. i 34.). Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporene Odluke Narodne skupštine cenio sa stanovišta prava na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, koje u konkretnom slučaju obuhvata i garancije iz člana 36. stav 2. Ustava, čija se povreda ističe u ustavnoj žalbi.
Ustavni sud ukazuje da se pravom na pristup sudu u upravnom sporu stranci daje mogućnost da od nadležnog suda zatraži i dobije delotvornu sudsku zaštitu u vezi sa svojim pravima ili obavezama. Kad su u pitanju prava i obaveze o kojima se odlučuje pojedinačnim aktima i radnjama državnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja, Ustavom je posebno utvrđeno pravo na pristup sudu, tako što je predviđeno da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 198. stav 2.). Pravo na pristup sudu, samo po sebi, nije apsolutno i neograničeno. To pravo podleže ograničenjima, ali ta ograničenja ne smeju suziti ili smanjiti pristup pojedincu na takav način ili u takvoj meri da se narušava sama suština tog prava (presuda ESLjP, Veliko veće, Naït-Liman protiv Švajcarske, broj predstavke 51357/07, od 15. marta 2018. godine, st. 113. i 114.).
Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud smatra da se ograničenje prava podnosioca na pristup sudu u vidu nepostojanja pouke o pravnom sredstvu u osporenoj Odluci Narodne skupštine ne može, u konkretnom slučaju, otkloniti time što bi Ustavni sud podnosiocu dao pouku o pravu na tužbu koja bi se mogla podneti nadležnom sudu u određenom roku, s obzirom na to da navedeno pravno sredstvo u vreme odlučivanja o ustavnoj žalbi više nije delotvorno. Stoga, ovaj sud ocenjuje da se podnosilac, bez svoje krivice, našao u situaciji da više ne može da ostvari potpunu i delotvornu sudsku zaštitu u upravnom sporu protiv osporene Odluke Narodne skupštine, čime mu je povređeno pravo na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23, 92/23 i 47/26), ustavnu žalbu u tom delu usvojio, odlučujući kao u prvom delu izreke.
Ustavni sud smatra da je usvajanje ustavne žalbe i utvrđivanje povrede navedenog prava dovoljan vid pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, a imajući pri tom u vidu pravnu prirodu osporenog akta i Ustavom zajemčeno pravo čija je povreda utvrđena.
Kako se zakonitost osporenog akta ne može više delotvorno preispitati pred sudom u upravnom sporu, zbog čega je utvrđena povreda prava na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na rad iz člana 60. st. 2. i 3. Ustava.
6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome se osporava odluka Visokog saveta sudstva o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 16. decembra 2020. godine, Ustavni sud konstatuje da se, saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda.
Ustavni sud ocenjuje da utvrđivanje predloga nekog akta predstavlja samo fazu u postupku njegovog donošenja, iz čega sledi da osporenom odlukom Visokog saveta sudstva o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju nije konačno odlučeno o pravima i obavezama podnosioca, zbog čega ne može biti samostalan predmet ustavne žalbe.
S obzirom na to da osporena odluka od 16. decembra 2020. godine, po svojoj pravnoj prirodi i sadržini, nije pojedinačni akt iz člana 170. Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.
7. Razmatrajući ustavnu žalbu u odnosu na radnje Visokog saveta sudstva u postupcima za izbor sudija po oglasima objavljenim u „Službenom glasniku RS“, br. 65/19, 66/19 i 83/20, koje su se, po navodima ustavne žalbe, sastojale u postavljanju određenih pitanja podnosiocu tokom razgovora obavljenih sa Komisijom Visokog saveta sudstva u postupku izbora sudija, kojima je podnosilac, po njegovom mišljenju, diskriminisan po osnovu starosti i delatnosti koju obavlja, suprotno članu 21. stav 3. Ustava, čiju povredu ističe, Ustavni sud ukazuje na odredbu člana 41. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21), prema kojoj svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu nadležnom sudu. Budući da iz sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije ne proizlazi da je podnosilac koristio pravo priznato navedenom odredbom zakona, Sud ocenjuje da podnosilac nije iscrpeo redovan pravni put radi zaštite od zabrane diskriminacije. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.
8. Imajući u vidu da su sudije koje su osporenom Odlukom Narodne skupštine prvi put izabrane na sudijsku funkciju u međuvremenu stupile na stalnu sudijsku funkciju i da više ne postoji mogućnost predlaganja i izbora sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju na trogodišnji mandat, Ustavni sud ocenjuje da je predlog podnosioca za odlaganje izvršenja osporene Odluke Narodne skupštine bespredmetan, pa ga nije razmatrao.
9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Vladan Petrov, s.r.