Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnosti suda u postupku naplate potraživanja iz radnog odnosa.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Velike Plane , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. septembra 2018. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu I. 4588/10 povređen o prav o podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčen o članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 8 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
O b r a z l o ž e nj e
1. M. M . iz Velike Plane podneo je Ustavnom sudu, 19. avgusta 2013. godine, ustavnu žalb u zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbij e, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu I. 4588/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Vel ikoj Plani I. 705/06).
Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo da je rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 705/06 od 1. septembra 2006. godine određeno izvršenje; da je navedeni predmet pripojen predmetu istog suda I. 550/03 radi jedinstvenog sprovođenja postupka izvršenja, kome je pripojena veća grupa predmeta tog suda; da su u pitanju izvršni predmeti u kojima su poverioci zaposleni i bivši zaposleni kod dužnika - „G.“ d.o.o. Smederevska Palanka, RJ S. iz Velike Plane , radi naplate potraživanja koja potiču iz radnog odnosa; da je kao sredst vo izvršenja u svim predmetima određeno izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika; da je u predmetu I. 550/03 bio određen prekid postupka zato što se izvršni dužnik nalazio u restrukturiranju; da je postupak nastavljen; da je predmet nakon reforme pravosuđa dobio broj I. 20/10, a potom broj I. 4588/10; da je rešenjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 4588/10 od 5. decembra 2011. godine određeno da se zastaje sa izvršnim postupkom do okončanja postupka restrukturiranja subjekta privatizacije – izvršnog dužnika; da je rešenjem Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani „I“ 31/12 od 24. februara 2012. godine prigovor punomoćnika izvršnih poverilaca, izjavljen protiv navedenog rešenja, odbačen kao nedozvoljen; da je određivanjem da se zastaje sa postupkom izvršni sud ignorisao stav Vrhovnog kasacionog suda prema kojem se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a da će se prekinuti postupci nastaviti i okončati ; da postupak izvršenja u vreme podnošenja ustavne žalbe traje više od šest godina.
Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na nakna du nematerijalne štete. Tražio je i troškove postupka pred Ustavnim sudom.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i svoju Odluku Už – 3752/ 2012 od 4. decembra 2014. godine, kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu I. 4588/10, koji je predmet ocene i u ovom ustavnosudskom postupku povodom ustavne žalbe p odnosioca M. M , i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
M. M . iz Velike Plane , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 1. septembra 2006. godine Opštinskom sudu u Velikoj Plani predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika – „G.“ d.o.o. Smederevska Palanka, RJ S. iz Velike Plane, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštin skog suda u Velikoj Plani P. 1959/04 od 1 1. januara 2006. godine, kojom je tuženi obavezan da mu naknadi određena primanja po osnovu rada i parnične troškove, kako je navedeno u presudi, izvršenjem na nepokretnostima izvršnog dužnika.
Rešenjem I. 705/06 od 1. septembra 2006. godine sud je odredio predloženo izvršenje.
Predmet Opštinskog suda u Vel ikoj Plani I. 705/06 je radi jedinstvenog sprovo đenja postupka izvršenja pripojen predmetu istog suda I. 550/03, kojem je pripojena veća grupa predmeta tog suda. U pitanju su bili predmeti u kojima su poverioci zaposleni i bivši zaposleni kod istog dužnika, radi naplate potraživanja koja potiču iz radnog odnosa, a kao sredstvo izvršenja u svim predmetima je određeno izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika.
U predmetu I. 550/03, kojem je spojen izvršni predmet I. 705/06, rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 550/03 od 24. jula 2003. godine, određeno je izvršenje po predlogu navedenih izvršnih poverilaca prema istom izvršnom dužniku - „G.“ d.o.o. Smederevska Palanka, RJ S. iz Velike Plane.
Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem I. 550/03 od 7. novembra 2003. godine odredio prekid izvršnog postupka zbog pokretanja postupka restrukturiranja izvršnog dužnika.
Zemljišno–knjižnom odeljenju suda su dostavljeni, po službenoj dužnosti, predlozi za izvršenje sa rešenjima o izvršenju, radi zabeležbe postojanja rešenja o izvršenju .
Podnescima dostavljenim sudu krajem 2007. godine i tokom 2008. godine punomoćnici izvršnih poverilaca su tražili da sud nastavi izvršni postupak.
Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem I. 550/03 od 19. septembra 2008. godine odredio da se nastavlja postupak izvršenja u predmetu I. 550/03.
Na ročištu održanom 16. oktobra 2008. godine punomoćnici izvršnih poverilaca su tražili da se u nastavku postupka izvrši procena i utvrđivanje vrednosti celokupne imovine – nepokretnosti u odnosu na koje su doneta rešenja o izvršenju u predmetima koji su spojeni uz predmet I. 550/03.
Rešenjem izvršnog suda Ip. 55/08 od 18. februara 2009. godine odbijen je kao neosnovan prigovor dužnika izjavljen protiv rešenja I. 550/03 od 19. septembra 2008. godine, kojim je određen nastavak izvršnog postupka, a rešenjem I. 550/03 od 14. maja 2009. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba izvršnog dužnika izjavljena protiv rešenja tog suda Ip. 55/08 od 18. februara 2009. godine.
Rešenjem I. 550/03 od 23. februara 2009. godine je utvrđena vrednost određenih nepokretnosti izvršnog dužnika, sa obrazloženjem da je, po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, sud na zahtev izvršnih poverilaca odredio finansijsko veštačenje radi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika.
Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem Ip. 5/09 od 29. maja 2009. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnog dužnika izjavljen protiv rešenja tog suda I. 550/03 od 23. februara 2009. godine.
Ročište za javnu prodaju određenih nepokretnosti je zakazano zaključkom suda za 15. septembar 2009. godine, a takođe je određeno i ročište za 20. jul 2009. godine. Na ročištu održanom 20. jula 2009. godine, naloženo je sudskom veštaku da se izjasni o navodima izvršnog dužnika da je izvršio uplatu određenih doprinosa, a izvršnim poveriocima je ponuđen i sporazum o vansudskom poravnanju, koji nisu prihvatili.
Ročište za javnu prodaju nepokretnosti od 15. septembra 2009. godine je odloženo, jer je punomoćnik izvršnog dužnika istakao da je neke obaveze po osnovu uplate doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje već izmirio, pa je ostavljeno sudskom veštaku da utvrdi za koje izvršne poverioce su izvršene uplate i koliki je iznos potraživanja svakog od poverilaca.
Na ročištu od 15. oktobra 2009. godine, punomoćnicima izvršnih poverilaca je uručen nalaz sa mišljenjem veštaka o dopunskom finansijskom veštačenju na okolnosti navedene na ročištu od 15. septembra 2009. godine.
Ročište za javnu prodaju nepokretnosti od 5. novembra 2009. godine je odloženo, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.
Izvršni poverioci su po isteku roka od tri meseca, nekoliko puta tražili da sud zakaže novo ročište za prodaju nepokretnosti.
Nakon 1. januara 2010. godine i reforme pravosuđa, predmetu je dodeljen novi broj I. 20/2010.
Dopisom od 25. marta 2011. godine, sud je naložio punomoćnicima izvršnih poverilaca da dostave izvod iz zemljišne knjige kao dokaz o vlasništvu izvršnog dužnika na nepokretnostima ili isprave podobne za uknjižbu prava svojine u zemljišnoj knjizi za određene katastarske parcele. U podnesku od 26. aprila 2011. godine izvršni poverioci su predložili uviđaj suda na licu mesta, radi identifikacije nepokretnosti i utvrđivanja da novim brojevima parcela odgovaraju brojevi starog premera po priloženom zemljišno – knjižnom ulošku.
Postupajući po nalogu suda od 24. aprila 2011. godine, Odeljenje za urbanizam i građevinu, imovinsko–pravne i komunalno-stambene poslove je u dopisu od 21. maja 2011. godine izvršnom sudu dostavilo spisak građevinskih i upotrebnih dozvola koje glase na investitora „G.“ za objekte navedene u nalogu, a koji su građeni u određenom periodu.
Agencija za privatizaciju je dopisom od 21. juna 2011. godine obavestila izvršni sud da je 21. juna 2010. godine donela Odluku br. 10-2471/10-42-4/02 o restrukturiranju subjekta privatizacije „G.“ d.o.o. Smederevska Palanka. Dopis Agencije za privatizaciju sud je prosledio izvršnim poveriocima i oni su se izjasnili u pogledu istog, a nakon toga se i Agencija za privatizaciju izjasnila povodom podnesaka punomoćnika izvršnih poverilaca, kao i o daljem toku restrukturiranja subjekta privatizacije – izvršnog dužnika.
Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani je doneo rešenje I. 4588/2010 od 5. decembra 2011. godine da se zastaje sa izvršnim postupkom do okončanja postupka restrukturiranja subjekta privatizacije – izvršnog dužnika.
Rešenjem izvršnog suda IPV. I. br. 31/12 od 24. februara 2012. godine odbačen je prigovor punomoćnika izvršnih poverilaca podnet protiv rešenja tog suda I. 4588/2010 od 5. decembra 2011. godine.
U podnesku od 9. oktobra 2012. godine izvršni poverioci su obavestili sud da je postupak restrukturiranja izvršnog dužnika okončan i zahtevali da sud nastavi postupak izvršenja u predmetu I. 4558/2010.
Rešenjem I. 4588/2010 od 19. decembra 2012. godine Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje u predmetu I. 4588/2010 i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostave Privrednom sudu u Požarevcu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu IPV. I. br. 11/2013 od 25. januara 2013. godine odbijeni su kao neosnovani prigovori punomoćnika izvršnih poverilaca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 45 88/2010 od 19. decembra 2012. godine.
Privredni sud u Požarevcu nije prihvatio stvarnu nadležnost za odlučivanje, jer je smatrao da je za postupanje u predmetu izvršenja nadležan sud koji mu je ustupio predmet, izazvao je sukob nadležnosti i tražio da Vrhovni kasacioni sud reši sukob nadležnosti i utvrdi stvarnu nadležnost za postupanje u predmetu izvršenja.
Izvršni poverioci su obavestili Privredni sud da su, u podnesku koji je 3. juna 2013. godine dostavljen Osnovnom sudu u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani, povukli predlog za izvršenje i predložili obustavu izvršnog postupka, pošto su namireni od strane izvršnog dužnika.
Vrhovni kasacioni sud je rešenjem R1 356/2013 od 13. juna 2013. godine odredio da je za postupanje u predmetu izvršenja stvarno nadležan Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani.
Osnovni sud u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani je rešenjem I. 4588/2010 od 29. oktobra 2013. godine utvrdio da su predlozi za izvršenje povučeni, obustavio izvršni postupak u predmetu I. 4588/2010 i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, zbog namirenja izvršnih poverilaca.
Pismeni otpravak navedenog rešenja je 31. januara 2014. godine uručen punomoćniku izvršnih poverilaca.
4. Odredbom Ustava, na čij u povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).
Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. je propisivao da će se postup ci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona bilo je propisano da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, a članom 9. st. 5. i 6. Zakona da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa, a da će u slučaju iz stava 5. ovog člana sud zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku. Odredbama čl. 75. i 77. navedenog zakona bilo je propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili namirenjem i da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka.
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je ustavnom žalbom osporen inicijalno izvršni postupak I. 705/06, koji je , radi jedinstvenog sprovođenja postupka, zajedno sa većim brojem drugih izvršnih postupaka, spojen sa postupkom u predmetu istog suda I. 550/03, jer su u pitanju bili predmeti u kojima su poverioci zaposleni i bivši zaposleni kod istog dužnika tražili naplatu potraživanja koja potiču iz radnog odnosa, a kao sredstvo izvršenja, u svim predmetima, određeno je izvršenje na nepokretnostima izvršnog dužnika. Izvršni poverioci, među kojima i podnosilac ustavne žalbe, povukli su 3. juna 2013. godine predloge za izvršenje, zbog namirenja potraživanja od strane izvršnog dužnika, nakon čega je postupak okončan donošenjem rešenja o obustavi izvršenja Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 4588/2010 od 29. oktobra 2013. godine.
Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupni period trajanja postupka, od podnošenja predloga za izvršenje 1. septembra 2006. godine, do 3. juna 2013. godine, kada su izvršni poverioci povukli predlog za izvršenje, iako je izvršni postupak formalno okončan rešenjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 45 88/2010 od 29. oktobra 2013. godine. Iz navedenog proizlazi da je izvršni postupak trajao nešto više od sedam godina.
Sedmogodišnje trajanje izvršnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, jer se radi o postupku koji je po zakonu hitan. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.
Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog izvršnog postupka, Ustavni sud je ocenio da je sprovođenje izvršenja bilo složeno, imajući pri tome u vidu veliki broj izvršnih poverilaca i činjenicu da je izvršni dužnik bio subjekt privatizacije nad kojim je u dva navrata vođen postupak restrukturiranja, što je za posledicu imalo najpre prekid, a zatim zastoj postupka. Prekid postupka je određen rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani I. 550/03 od 7. novembra 2003. godine i trajao je četiri godine i deset meseci, kada je rešenjem od 19. septembra 2008. godine sud odredio nastavak postupka. Zastoj u postupku određen je rešenjem Osnovnog suda u Smederevu – Sudska jedinica u Velikoj Plani I. 4588/2010 od 5. decembra 2011. godine, do okončanja postupka restrukturiranja subjekta privatizacije – izvršnog dužnika. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja sudova koji su bili nadležni za sprovođenje prinudnog izvršenja, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i za postupak restrukturiranja nad subjektom privatizacije, te da je Agencija za privatizaciju obavestila izvršni sud da je 21. juna 2010. godine donela Odluku br. 10-2471/10-42-4/02 o restrukturiranju subjekta privatizacije „G.“ d.o.o. Smederevska Palanka, nakon čega je sud odredio da se zastaje sa postupkom.
Ustavni sud smatra da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparat a (videti presude u predmetima Pini i drugi protiv Rumunije , broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i Kačapor i drugi protiv Srbije, stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).
Ustavni sud je utvrdio da je u periodima kada postupak nije bio u prekidu ili zastoju, sud preduzimao radnje izvršenja, pa je tako bilo određeno finansijsko veštačenje u cilju utvrđivanja vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika, dva puta su zakazivana ročišta za javnu prodaju nepokretnosti, pribavljana su potrebna obaveštenja od Agencije za privatizaciju o toku postupka restrukturiranja, kao i podaci o nepokretnostima u svojini dužnika, i o tome izveštavani izvršni poverioci.
Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev bio od naročitog značaja za podnosioca usta vne žalbe, s obzirom na to da je predlogom za izvršenje traženo namirenje novčanih potraživanja iz radnog odnosa , kao i da svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja izvršnog postupka.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je stoga , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/1, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) , ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.
6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 8 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.
Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je imao u vidu dužinu trajanja predmetnog postupka, određenu složenost predmeta spora i cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju. Ustavni sud j e posebno cenio i životni standard u državi , te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.
Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna od karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje postupka u konkretnom slučaju, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda u državi koja je u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.
Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova.
Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.
7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).
8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.