Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 16 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.600 evra zbog dugotrajne neaktivnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. T . iz sela M . kod Kruševca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održan oj 27. septembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. T . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1799/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Kruševcu P. 1614/99) , a zatim pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu P. 773/15 , povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. T . iz sela M . kod Kruševca je , 25.marta 2016. godine, preko punomoćnika D . Đ, advokata iz Kruševca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1799/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Kruševcu P. 1614/99) , a zatim pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu P. 773/15.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da mu je rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu R4 P. 3/16 od 22. februara 2016. godine odbačen prigovor zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Kruševcu P. 1799/13, da je u tom rešenju navedeno da protiv istog nije dozvoljena žalba te podnosilac podnosi ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom postupku; da je još 1999. godine podneo Opštinskom sudu u Kruševcu tužbu radi duga protiv tuženog DD „Ž .“ iz Kruševca i da 15 godina u predmetu nije odlučeno; da je rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu P. 1799/13 od 22. oktobra 2014. godine prekinut parnični postupak zbog otvaranja stečajnog postupka nad tuženim i postupak je zatim nastavljen pred Privrednim sudom u Kraljevu; da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu P. 773/15 od 30. novembra 2015. godine odbačena tužba a rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž. 162/16 od 11. februara 2016. godine potvrđeno je prvostepeno rešenje kojim je tužba odbačena; da mu je zbog dužine trajanja postupka od 15 godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da podnosilac nije osporio nijednu sudsku odluku već je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1799/13 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Kraljevu P. 773/15, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 5. oktobra 1999. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Kruševcu protiv tuženog DD „Ž.“ iz Kruševca radi duga. Predmet je dobio broj P. 1614/99.

Tuženi je 7. februara 2000. godine podneo protivtužbu radi neosnovanog obogaćenja i protivtužba je združena spisima po tužbi, radi vođenja jedinstvenog postupka.

Pred prvostepenim sudom bilo je održano deset ročišta na kojima su više puta saslušane parnične stranke, izvršeno je veštačenje i dopunsko veštačenje od strane određenog sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, saslušan je veštak i saslušani su svedoci, dok 25 ročišta nije bil o održan o, i to: deset iz procesnih razloga, pet zbog odsustva punomoćnika tužioca, dva na zahtev punomoćnika tužioca, a što je sve dovelo do produženja parnice za godinu i po dana, dva na zahtev punomoćnika tuženog, dva zbog pokušaja mirnog reš enja spora što je dovelo do produženja postupka za šest meseci, tri zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a jedno jer veštak nije pristupio u sud .

Uvidom u spise predmeta je utvrđeno da nijedno ročište nije bilo zakazano u periodima od 4. avgusta 2000. do 14. decembra 2001. godine, od 14. decembra 2001. do 9. oktobra 2002. godine, i od 19. novembra 2003. do 26. jula 2007. godine.

Tužbeni zahtev je preciziran 12. marta 2010. godine.

Na ročište od 6. oktobra 2011. godine nisu pristupile stranke koje su uredno pozvane i rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu P. 4138/10 od 6. oktobra 2011. godine utvrđeno je da se tužba smatra povučenom, kao i da se protivtužba smatra povučenom.

Tužilac je 18. oktobra 2011. godine podneo zahtev za povraćaj u pređašnje stanje, dok tuženi nije podneo zahtev za povraćaj u pređašnje stanje. Sud je dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i postupak je nastavljen samo po tužbi.

Tuženi je 25. septembra 2014. godine obavestio sud da je nad tuženim otv oren stečajni postupak i predložio je da se postupak prekine. Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu P. 1779/13 od 22. oktobra 2014. godine utvrđen je prekid postupka zbog otvaranja postupka stečaja nad tuženim i određeno je da će se postupak nastaviti kad novi zakonski zastupnik , stečajni upravnik ili pravni sledbenik preuzme postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine.

Podnosilac je 24. marta 2015. godine tražio nastavak postupka, navodeći da mu je zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja Privrednog suda u Kraljevu St. 8/14 od 26. februara 2015. godine, osporeno potraživanje i predložio je da se predmet ustupi Privrednom sudu u Kraljevu pred kojim se vodi stečajni postupak.

Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu P. 2216/15 od 6. jula 2015. godine taj sud se oglasio stvarno nenadležnim i predmet je ustupio Privrednom sudu u Kraljevu kao stvarno nadležnom sudu. Zatim su spisi p redmeta 20. jula 2015. godine dostavljen i Privrednom sudu u Kraljevu.

Tužbeni zahtev je preciziran 10. novembra 2015. godine.

Pred Privrednim sudom u Kraljevu predmet je dobio broj P. 773/15 i pred tim sudom su održan a dva ročišta na ko jima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta i saslušan je tužilac .

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu P. 773/15 od 30. novembra 2015. godine odbačena je tužba jer je utvrđeno da tužilac ni u podnesku kojim je tražio nastavak prekinutog postupka niti u podnescima i reči na održanim ročištima nije preinačio tužbeni zahtev tako što bi postavio utvrđujući umesto obavezujućeg zahteva, u smislu odredbi člana 92. Zakona o stečaju.

Podnosilac je 21. decembra 2015. godine podneo žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu P. 773/15 od 30. novembra 2015. godine kojim je tužba odbačena i rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž. 162/16 od 11. februara 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog suda u Kraljevu P. 773/15 od 30. novembra 2015. godine; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog parničnog postupka.

U obrazloženju navedenog rešenja je istaknuto: da je tužilac u predlogu za nastavak postupka , u skladu sa članom 92. Zakona o stečaju , bio u obavezi da preinači tužbeni zahtev tako što bi postavio utvrđujući umesto obavezujućeg zahteva, pa nisu osnovani žalbeni navodi da je isti zahtev preinačio u podnetoj prijavi potraživanja u stečajnom postupku od 7. novembra 2014. godine koju prijavu u kopiji dostavlja uz žalbu ; da nije osnovan žalbeni navod da je na ročištu od 30. septembra 2015. godine razmatran samo tužbeni zahtev van konteks ta prijave potraživanja, a to iz razloga što je odredbom člana 92. Zakona o stečaju jasno propisano da se tužbeni zahtev preinačuje u samom predlogu za nastavak postupka; da je u konkretnom slučaju tužilac kao stečajni poverilac predložio nastavak prekinutog postupka u roku od osam dana koji je propisan odredbom člana 90. stav 4. Zakona o stečaju, da je prvostepeni sud , zakazujući ročište nastavio postupak, pa s obzirom na to da je punomoćnik tužioca, koj i je advokat , propustio da preinači tužbu opredeljenjem utvrđujućeg umesto obavezujućeg zahteva, to su se stekli uslovi da se žalba odbije kao neosnovana a ožalbeno rešenje potvrdi.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac pozvao u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da se postupak prekida kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja ili likvidacije (član 214. stav 1. tačka 5)).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen više od sedam godina tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan ceo period, od dana podnošenja tužbe sudu – 5. oktobra 1999. godine pa do pravnosnažnog okončanja postupka – 11. februara 2016. godine

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, od podnošenja tužbe 5. oktobra 1999. godine pa do donošenja rešenja Privrednog apelacionog suda Pž. 162/16 od 11. februara 2016. godine, kojim je postupak pravnosnažno okončan, prošlo je 16 godina, što znači da dužina trajanja postupka u značajnoj meri prekoračuje standard suđenja u razumnom roku koji je prihvaćen u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Ustavnog suda, pretežan doprinos nerazumnom trajanj u postupka u značajnoj meri snosi parnični sud koji do 6. jula 2015. godine kada se oglasio nenadležnim za postupanje, dakle više od 15 i po godina nije meritorno odlučio. Takođe, prvostepeni sud je imao tri perioda potpune neaktivnosti kada nije bio zakazao nijedno ročište, i to prvi period u trajanju od godinu dana i četiri meseca (od 4. avgusta 2000. do 14. decembra 2001. godine), drugi period u trajanju od skoro godinu dana (od 14. decembra 2001. do 9. oktobra 2002. godine), i treći p eriod u trajanju od tri godine i devet meseci (od 19. novembra 2003. do 26. jula 2007. godine). Takođe, deset ročišta pred tim sudom nije bilo održano zbog procesnih nedostataka, a bez navođenja razloga za njihovo neodržavanje. Međutim, Privredni sud u Kraljevu i Privredni apelacioni sud su postupali redovno i odlučivali su u kratkim rokovima, tako je Privredni sud u Kraljevu odlučio nakon dva meseca od kada su mu dostavljeni spisi predmeta, a žalbeni postupak pred Privrednim apelacionim sudom takođe je trajao dva meseca.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenja odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud ukazuje da se prekid postupka u trajanju od pet meseci zbog otvaranja stečajnog postupka nad tuženim ne može staviti na teret postupajućem sudu.

Ustavni sud je ocenio da predmet spora nije bio složen i da tokom trajanja postupka nije bilo posebno kompleksnih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnosioca i podnosilac je imao legitiman pravni interes da se predmetni parnični postupak okonča u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je podnosilac doprineo produženju postupka imajući u vidu da pet ročišta nije bilo održano zbog odsustva njegovog punomoćnika, a dva na zahtev njegovog punomoćnika, a što je sve dovelo do produženja parnice za godinu i po dana a takođe je imalo za posledicu donošenje rešenja da se tužba smatra povučenom .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom parničnom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 1779/13 (ranije predmet Opštinskog suda u Kruševcu P. 1614/99), a zatim pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu P. 773/15, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti, obračunate po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos podnosioca dužini trajanja postupka kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno adekvatno, a kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje postupka u konkretnom slučaju, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda države u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. - MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije , od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije , od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije , od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnosti postupanja sudova.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti