Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak u radnom sporu trajao je preko sedam godina, što je dovelo do toga da izvršenje postane nemoguće jer je dužnik u međuvremenu prestao da postoji.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. G . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. marta 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. G . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 432/08 i u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 53539/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. G . iz Beograda je , 29. marta 2012. godine , podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 432/08 i u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 53539/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da je 10. januara 2003. godine, sa još sedam tužilaca, podnela tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog, svog poslodavca, Komunalnog preduzeća za o. z . i s . „N . B .“, radi isplate neisplaćenih zarada i drugih primanja iz radnog odnosa; da je rešenjem P1. 28/03 od 25. juna 2003. godine razdvojena parnica na osam postupaka iz razloga efikasnosti; da je presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 432/08 od 8. aprila 2009. godine, koja je postala pravnosnažna i izvršna 29. aprila 2010. godine, usvojen tužbeni zahtev podnositeljke; da je 25. juna 2010. godine podnositeljka podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 432/08 od 8. aprila 2009. godine, a rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 53539/10 od 2. avgusta 2010. godine određeno je predloženo izvršenje; da je 13. avgusta 2010. godine Narodna banka Srbije obavestila izvršni sud i neposredno podnositeljku da rešenje o izvršenju nije moguće izvršiti, jer u njemu nisu navedeni računi uplate javnih prihoda, iznosi uplata doprinosa, kao i poziv na broj odobrenja po modelu 97; da se zatim podnositeljka obratila izvršnom sudu dopisom od 16. septembra 2010. godine, sa zahtevom da sud u tom predmetu odredi veštačenje, radi utvrđivanja traženih podataka koji su Narodnoj banci Srbije potrebni da bi se sprovelo izvršenje; da je izvršni sud dopisima od 28. septembra i 30. novembra 2010. godine naložio podnositeljki da se u roku od osam dana izjasni o daljim predlozima u postupku izvršenja, a pod pretnjom posledica propuštanja; da je nakon svakog dostavljenog dopisa podnositeljka ukazivala postupajućem izvršnom sudiji na činjenicu da je svojim podneskom od 16. septembra 2010. godine dala predlog izvršnom sudu za dalji tok postupka; da je 28. februara 2011. godine izvršni sud postupio po zahtevu podnositeljke od 16. septembra 2010. godine i naložio joj uplatu određenog novčanog iznosa za veštačenje radi daljeg postupka sprovođenja izvršenja; da je nakon obavljenog veštačenja od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke i dostavljenog nalaza sudu 7. jula 2011. godine, izvršni sud 1. novembra 2011. godine naložio podnositeljki da se izjasni o daljim predlozima za sprovođenje izvršenja; da je 15. novembra 2011. godine podnositeljka dostavila sudu uređen predlog za izvršenje na osnovu nalaza veštaka; da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 53539/10 od 6. februara 2012. godine prekinut izvršni postupak iz razloga što je izvršni dužnik 7. oktobra 2010. godine brisan iz registra privrednih subjekata; da je dugogodišnjim trajanjem parničnog i izvršnog postupka podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zbog čega ona nije mogla da ostvari svoje pravo na naknadu zarade i doprinose za penzijsko osiguranje; da dugogodišnjem trajanju sudskog postupka ona ničim nije doprinela, s obzirom na to da je blagovremeno i savesno preduzimala sve potrebne radnje i nebrojeno puta išla u kabinete kod parničnih i izvršnih sudija radi urgencija za ubrzanje postupaka. Zahtevala je da joj se naknadi šteta dosuđena pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 432/08 od 8. aprila 2009. godine, a opredeljena uređenim predlogom za izvršenje I. 53539/10 od 15 novembra 2011. godine, s obzirom na to da je sudski postupak ukupno trajao više od devet godina, te da je tuženi u međuvremenu prestao da postoji kao pravni subjekt. Iz navedenog zahteva podnositeljke proizlazi da je tražila naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u ustavnu žalbu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je, zajedno sa još sedam tužilaca, 10. januara 2003. godine podnela tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog Komunalnog preduzeća za o. z . i s . „N . B .“, kao svog poslodavca, radi isplate zarada i drugih primanja iz radnog odnosa. Predmet je dobio broj P1. 28/03.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 28/03 od 25. juna 2003. godine razdvojeni su postupci u predmetu P1. 28/03 i određeno je da će taj broj nositi postupak po tužbi podnositeljke. Podnositeljka je 19. novembra 2008. godine precizirala tužbeni zahtev.

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 432/08 od 8. aprila 2009. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužilji isplati neisplaćenu razliku zarade za period od februara 2002. do decembra 2003. godine, u ukupnom iznosu od 155.748,53 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, i to određene iznose za određene vremenske periode; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužilji uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na neisplaćenu razliku zarada za period od februara 2002. do decembra 2003. godine; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužilji izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na deo zarade za period novembar-decembar 2002. godine, na iznose od po 4.600,00 dinara, dosuđene delimičnom presudom na osnovu priznanja P1. 432/08 od 26. maja 2008. godine; u stavu četvrtom izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 29.600,00 dinara. Navedena presuda je postala pravnosnažna i izvršna 29. aprila 2010. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 25. juna 2010. godine podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 432/08 od 8. aprila 2009. godine. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 53539/10 od 2. avgusta 2010. godine određeno je predloženo izvršenje, koje je dostavljeno Narodnoj banci Srbije radi njegovog sprovođenja

Dopisom Narodne banke Srbije – Odeljenja za prinudnu naplatu, od 13. avgusta 2010. godine, izvršni sud i neposredno podnositeljka su obavešteni da je rešenje I. 53539/10 od 2. avgusta 2010. godine uneto u program prinudne naplate u delu koji se odnosi na uplatu troškova parničnog i izvršnog postupka kao i neisplaćene zarade, dok u delu koji se odnosi na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na navedene zarade nije moglo biti postupljeno jer u rešenju nisu navedeni računi za uplatu javnih prihoda, iznosi za uplatu doprinosa i poziv na broj odobrenja po modelu 97, te je potrebno otkloniti navedene nedostatke i rešenje sa podacima koji nedostaju dostaviti Narodnoj banci Srbije, kako bi rešenje bilo izvršeno u celini.

Podnositeljka je 16. septembra 2010. godine podnela zahtev izvršnom sudu da odredi veštačenje od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke radi utvrđivanja podataka koje je tražila Narodna banka Srbije. Dopisima Prvog osnovnog suda u Beogradu od 28. septembra i 30. novembra 2010. godine naloženo je podnositeljki da se izjasni o daljim predlozima za sprovođenje izvršenja. Izvršni sud je 28. februara 2011. godine postupio po zahtevu podnositeljke od 16. septembra 2010. godine i naložio joj uplatu određenog novčanog iznosa na ime veštačenja.

Veštak ekonomsko-finansijske struke je dostavio sudu svoj nalaz 7. jula 2011. godine. Podnositeljka je shodno nalogu izvršnog suda od 1. novembra 2011. godine da predloži dalje sprovođenje izvršenja, 15. novembra 2011. godine dostavila sudu uređen predlog za izvršenje u skladu sa nalazom veštaka. Izvršni sud nije postupio po uređenom predlogu za izvršenje, već je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 53539/10 od 6. februara 2012. godine prekinut postupak u predmetu I. 53539/10. U obrazloženju rešenja je navedeno da je uvidom u izvod iz Agencije za privredne registre utvrđeno da je izvršni dužnik brisan iz registra privrednih subjekata dana 7. oktobra 2010. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe pozvala, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.); da će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja, smrti odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanjem potraživanja i iz drugih zakonom određenih razloga (član 68. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen tri godine i deset meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu – 10. januara 2003. godine, pa do okončanja postupka.

Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kako jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu „Hornsby protv Grčke“, broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period, od kada je podnositeljka ustavne žalbe podnela tužbu dana 10. januara 2003. godine, pa do donošenja rešenja o prekidu izvršnog postupka, dana 6. februara 2012. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da su predmetni sudski postupci ukupno trajali devet godina, s tim što je parnični postupak trajao sedam godina i tri meseca, a izvršni godinu dana i osam meseci.

Ocenjujući sprovedeni parnični postupak, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali kako bi se parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnositeljke odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, parnični postupak koji za predmet ima radni spor okončan je pred prvom sudskom instancom, iz razloga što protiv prvostepene odluke nije bila izjavljena žalba, i ukupno je trajao sedam godina i tri meseca, što predstavlja nerazumno dugo trajanje parničnog postupka, kako po praksi ovog suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Ustavni sud i u ovom predmetu konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu navoda podnositeljke o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, Ustavni sud konstatuje, polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, da je izvršni postupak pokrenut 25. juna 2010. godine, kada je podnositeljka kao izvršni poverilac podnela predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu, da je rešenje o izvršenju doneto nakon više od mesec dana iako je izvršni sud, shodno zakonskim odredbama, bio dužan da rešenje o izvršenju donese u roku od tri dana od podnetog predloga. Zatim, izvršni sud nije postupio po zahtevu podnositeljke od 16. septembra 2010. godine za sprovođenje veštačenja od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke, a povodom dopisa Narodne banke Srbije za dostavljanje određenih podataka, već je u periodu od dva meseca dva puta dostavljao nalog podnositeljki da se izjasni o predlozima za dalji tok postupka, u smislu navedenog dopisa Narodne banke Srbije. Podnositeljka je više puta od izvršnog suda tražila sprovođenje izvršenja pozivajući se na svoj podnesak od 16. septembra 2010. godine. Nakon više od pet meseci, izvršni sud postupio po zahtevu podnositeljke od 16. septembra 2010. godine i naložio joj je uplatu određenog novčanog iznosa na ime veštačenja. Po dostavljanju nalaza veštaka, izvršni sud je posle četiri meseca naložio podnositeljki da predloži dalje sprovođenje postupka, pa je podnositeljka uredila predlog za izvršenje na osnovu izvršenog veštačenja. Izvršni sud nije postupio po uređenom predlogu za izvršenje, već je nakon tri meseca doneo rešenje o prekidu izvršnog postupka zbog prestanka postojanja izvršnog dužnika. Naime, izvršni dužnik je bio brisan iz registra privrednih subjekata još 7. oktobra 2010. godine, a izvršni sud je nakon godinu dana i četiri meseca od prestanka postojanja izvršnog dužnika prekinuo izvršni postupak, s tim što je prekid izvršnog postupka proizveo pravno dejstvo obustave postupka izvršenja. Takođe, utvrđeno je da je nad izvršnim dužnikom otvoren i zaključen stečajni postupak 12. jula 2010. godine, dakle nakon 17 dana od kada je podnositeljka podnela predlog za izvršenje.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe javne vlasti.

Polazeći od svega navedenog što se odnosi na objektivne propuste suda u predmetnom izvršnom postupku, evidentno je da je nakon 17 dana od dana podnošenja predloga za izvršenje otvoren i zatvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, a nakon dva meseca od donošenja rešenja o izvršenju, izvršni dužnik je brisan iz registra privrednih subjekata.

Ustavni sud ukazuje da se u izvršnom postupku shodno primenjivao Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), a u smislu člana 27. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04). U procesnoj situaciji kada stranka koja je pravno lice prestane da postoji, u smislu člana 214. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, postupak se prekida. Članom 68. Zakona o izvršnom postupku bilo je propisano da će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje kad prestane da postoji stranka koja nema pravnog sledbenika.

Međutim, bez obzira na to što je izvršni sud doneo rešenje o prekidu postupka, takvo rešenje u suštini ima pravno dejstvo obustave postupka, zato što nakon prestanka postojanja izvršnog dužnika ne postoji mogućnost nastavka izvršnog postupka, jer bez postojanja izvršnog dužnika ne postoji ni izvršni postupak.

U pogledu osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud nalazi da je izvršni sud efikasno postupao imajući u vidu da je izvršni postupak suštinski okončan 7. oktobra 2010. godine, kada je izvršni dužnik prestao da postoji, dakle nakon tri meseca i 12 dana od podnetog predloga za izvršenje, bez obzira na to što je izvršni sud nakon godinu dana i četiri meseca okončao izvršni postupak njegovim prekidom koji ima pravno dejstvo obustave postupka.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica iz radnog odnosa neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja parničnog suda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 432/08 i u izvršnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 53539/10, kao jedinstvenoj celini, te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. S obzirom na to da je Ustavni sud ocenio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, zahtev za naknadu materijalne štete je odbačen u tački 2. izreke, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti