Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova u sporu povodom ništavosti ugovora o kupoprodaji. Podnositeljka nije navela ustavnopravne razloge, već je od Ustavnog suda tražila da preispita zakonitost osporenih odluka, što nije u njegovoj nadležnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-25/2009
20.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Verice Đorđević iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Verice Đorđević izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 3026/06 od 19. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1613/07 od 7. aprila 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2187/08 od 16. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Verica Đorđević iz Beograda je 6. januara 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 3026/06 od 19. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1613/07 od 7. aprila 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 2187/08 od 16. oktobra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da u postupku koji je prethodio ustavnosudskom ''nije imala pravično i na zakonu zasnovano suđenje'', a iz razloga što su nadležni sudovi pogrešno zaključili da je ''privremeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tužioca i tuženog, ništav''.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 3026/06 od 19. juna 2007. godine, u stavu prvom izreke, usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, da tužiocu plati iznos od 13.500,00 eura u dinarskoj protivvrednosti, sa kamatom eskontne stope koju utvrđuje Evropska centralna banka u dinarskoj protivvrednosti počev od 21. maja 2003. godine pa do isplate, iznos od 2.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 4. aprila 2003. godine pa do isplate, kao i troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke ove presude odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tužene kojim je tražila da se obaveže tužilac da joj isplati iznos od 809.750,00 dinara na ime naknade štete zbog umanjenja vrednosti sporne nepokretnosti sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11. oktobra 2002. godine, kao dana dospelosti isplate poslednje rate kupoprodajne cene.

Osporenom presudom Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 1613/07 od 7. aprila 2008. godine žalba tužene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, odbijena je kao neosnovana i potvrđena je navedena prvostepena presuda.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 2187/08 od 16. oktobra 2008. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv navedene drugostepene presude, dok je stavom drugim izreke, odbačena kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv rešenja sadržanog u drugostepenoj presudi. U obrazloženju osporene revizijske presude je, između ostalog, navedeno: da su nižestepeni sudovi pravilno odlučili o zahtevima stranaka iz ništavog ugovora o kupoprodaji i to o zahtevu tužioca za povraćaj datog i o zahtevu tužene za naknadu štete; da je u konkretnom slučaju ugovor o prometu nepokretnosti zaključen između parničnih stranaka ništav, odnosno bez pravnog dejstva od samog početka, zato što je bez overe potpisa ugovarača od strane suda i zato što nema uslova za konvalidaciju predmetnog ugovora, jer kupoprodajna cena nije isplaćena u celosti i nepokretnost nije predata kupcu u posed; da imajući u vidu da je tužena stalno bila u posedu svoje nepokretnosti, to je njen zahtev za naknadu tražene štete neosnovan.

4. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su osporenim presudama povređena Ustavom garantovana prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava, već podnositeljka, nezadovoljna ishodom konkretnog parničnog postupka, ponavlja razloge iznete u žalbi i reviziji i od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost osporenih presuda, navodeći da su osporene presude ''nepravične''.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku došlo do pogrešne ili arbitrerne primene zakona. Takođe, podnositeljka ustavne žalbe nije iznela ustavnopravno prihvatljive razloge za povredu prava na jednaku pravnu zaštitu u postupku pred sudom iz člana 36. stav 1. Ustava, niti je dostavila dokaze o drugačijem postupanju suda u istoj pravnoj situaciji.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti