Odluka Ustavnog suda o pravnoj snazi rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, u delu kojim se dužnik obavezuje na plaćanje, predstavlja izvršnu ispravu, čak i ako je postupak izvršenja kasnije obustavljen.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D . L . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2018. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. L . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Ii . 1298/15 od 9. jula 2015. godine i IPV(I). 1329/15 od 8. decembra 2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. D. L . iz Novog Sada podnela je Ustavnom sudu, 12. januara 2016. godine, preko punomoćnika D. R, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Ii. 1298/15 od 9. jula 2015. godine i IPV(I). 1329/15 od 8. decembra 2015. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je osporenim rešenjima određeno prinudno izvršenje protiv nje kao izvršnog dužnika , a na osnovu pravnosnažnog i rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sa du Iv. 32459/10 (Ivs. 15202/09), koje je doneto u izvršnom postupku pokrenutom na osnovu verodostojne isprave, a koji postupak je obustavljen, zbog čega su postupajući sudovi pogrešno ocenili da navedeno rešenje o izvršenju ima svojstvo izvršne isprave i da ono proizvodi pravno dejstvo .
Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporena rešenja izvršnog suda.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:
Izvršni poverilac J. k . p . „I .“, N . S , je podnelo Opštinskom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. L , ovde podnositeljke ustavn e žalbe, na osnovu verodostojne isprave.
Opštinski sud u Novom Sadu je rešenjem Ivs. 15202/09 od 30 . novembra 2009. godine usvojio navedeni predlog izvršnog poverioca i odredio prinudno izvršenje.
Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem Iv. 32459/10 (Iv s. 15202/09) od 1. januara 2014. godine obustavio izvršni postupak.
Izvršni poverilac J. k . p . „I .“, Novi Sad, je 2. jula 2015. godine podnelo Osnovnom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika D. L , na osnovu navedenog pravnosnažnog i izvršnog rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu Iv s. 15202/09 od 30. novembra 2009. godine, kao izvršne isprave.
Osnovni Sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem Ii. 1298/15 od 9. jula 2015. godine usvojio navedeni predlog i odredio prinudno izvršenje protiv podnositeljke ustavne žalbe .
Veće Osnovnog suda u Novom Sadu je osporenim rešenjem IPV (I) . 1329/15 od 8. decembra 2015. godine odbilo kao neosnovan prigovor podnositeljke ustavne žalbe i potvrdilo prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog rešenja veća izvršnog suda je, pored ostalog, navedeno: da rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave sadrži dve dispozicije; prvom dispozicijom se obavezuje izvršni dužnik da isplati izvršnom poveriocu utvrđenu novčanu svotu i troškove postupka , a drugom dispozicijom se određuje izvršenje radi prinudnog namirenja potraživanja utvrđenog u prvoj dispoziciji; da navedene dispozicije imaju različiti sadržaj i pravnu snagu, te stoga eventualna obustava postupka izvršenja, ne dira u obavezujući deo rešenja o izvršenja, koji je prethodno stekao pravnosnažnost i koji kao takav predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje se dalje može pokrenuti novi izvršni postupak.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosi teljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, propisano je: da se izvršenje određuje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije propisano (član 12.); da su izvršne isprave pravnosnažna odluka suda i sudsko poravnanje, kao i drugi akti stranaka koji su zakonom izjednačeni sa sudskim poravnanjem, pravnosnažna, odnosno konačna odluka doneta u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finansijskog lizinga koji sadrži podatke o ugovoru o finansijskom lizingu i predmetu finansijskog lizinga, ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava, sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka, usvojen plan reorganizacije u stečajnom postupku, čije je usvajanje potvrđeno odlukom suda, izvršna odluka koja je potvrđena kao Evropska izvršna isprava i druga isprava koja je zakonom određena kao izvršna isprava (član 13.) ; da će se rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave obavezati izvršni dužnik da u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja, namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i odrediti izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja (član 37. stav 4.); da će se postupak, ako se rešenje o izvršenju pobija samo u delu kojim je određeno izvršenje, nastaviti kao postupak po prigovoru protiv rešenja o izvršenju do netog na osnovu izvršne isprave, te da će, ako se rešenje o izvršenju pobija u celini ili samo u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, o prigovoru odlučiti sudija koji je doneo rešenje o izvršenju, pa da će u slučaju iz stava 2. ovog člana, ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora kojim rešenje pobija u delu u kom je obavezan da namiri potraživanje, sud staviti van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga i da će u slučaju iz stava 2. ovog člana, ako izvršni dužnik učini verovatnim postojanje razloga kojim rešenje pobija u delu kojim je određeno izvršenje, sud postupiti na način propisan odredbom člana 44. stav 1. ovog zakona ili će dostaviti spise veću istog suda (član 49. st. 1, st. 2, st. 4. i st. 5).
5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre ukazuje na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je, odlučujući o primenljivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključio da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa parničnim postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (takvo pravno stanovište je zauzeto u odluci u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84, stav 46.). Ovakvo stanovište je zauzeo i Ustavni sud . Međutim, ovakvo stanovište nije primenljivo u konkretnom slučaju , jer predmetnom izvršnom postupku nije prethodio parnični postupak , već je izvršni postupak pokrenut na osnovu rešenja o izvršenju koji je donet u izvršnom postupku kojim je pokrenut na osnovu verodostojne isprave.
Ustavni sud ukazuje da podnositeljka svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na činjenici da je Osnovni sud u Novom Sadu proizvoljno primenio procesno pravo na njegovu štetu, pogrešno nalazeći da rešenje o izvršenju Opštinskog suda Ivs. 15202/09 od 30. novembra 2009. godine, koje je doneto na osnovu verodostojne isprave , ima svojstvo izvršne isprave i da to rešenje proizvodi pravno dejstvo.
Ispitujući da li je navedeni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine predvideo da se novčana potraživanja izvršnih poverilaca ostvaruju na prinudan način u izvršnom postupku ne samo ako je ta vrsta potraživanja utvrđena izvršnim ispravama, već i ako se njihovo postojanje dokazuje na osnovu verodostojne isprave. Pomenuti procesni zakon je izvršnim poveriocioma čije je novčano potraživanje utvrđeno na osnovu verodostojne isprave omogućio da se izvršni postupak pokrene na osnovu navedene dokumentacije koja predstavlja pouzdan dokaz da postoji takvo potraživanje, pa ta lica ne moraju da koriste redovan pravni put u kome se mora izdejstvovati donošenje izvršne isprave koja bi bila podobna za pokretanje izvršnog postupka u slučaju kada dužnik ne izmiri dobrovoljno svoj dug. Dakle, izvršni poverioci mogu ishodovati donošenje rešenja kojim se određuje prinudno izvršenje kako na osnovu izvršne isprave koja se u praksi najčešće javlja kao rezultat raspravanja stranaka u parničnom postupku, tako i na osnovu verodostojne isprave koja podrazumeva da izvršni poverioci mogu ostvariti svoja potraživanja na jedan olakšani pravni način. Ustavni sud napominje da se specifičnost rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave ogleda u činjenici da se takvo rešenje sastoji iz dva stava izreke , pa da takvo rešenje praktično sadrži dve relativno samostalne odluke. U tom smislu, treba istaći da izvršni sud u prvom stavu izreke obavezuje izvršnog dužnika da u roku od osam dana izmiri svoje obaveze prema izvršnom poveriocu, dok se drugim stavom izreke određuje prinudno izvršenje u slučaju da izvršni dužnik ne izmiri dobrovoljno dug u ostavljenom roku . Takođe, Ustavni sud je primetio da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine napravio razliku u pogledu pravila postupka po prigovoru podnetog protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave u zavisnosti od stava izreke tog rešenja koji se pobija navedenim redovnim pravnim lekom. U slučaju da se prigovorom pobijalo rešenje u celini ili samo prvi stav izreke, izvršni sud je imao procesno ovlašćenje da stavi van snage drugi stav izreke prvostepenog rešenja i odredi da se postupak nastavlja kao da je podnet prigovor protiv platnog naloga, čime je dalja sudbina potraživanja izvršnog poverioca zavisila od odluke parničnog suda. Ako se prigovorom pobijao samo drugi stav izreke rešenja kojim je određeno prinudno izvršenje, tada je izvršni sud postupao kao u situaciji kada je prigovor izjavljen protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu izvršne isprave, te je u slučaju usvajanja prigovora ukidao deo rešenja kojim je određeno prinudno izvršenje. Samim tim, Ustavni sud nalazi da takva sudska odluka ne utiče na prvi stav izreke rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave, kojim je utvrđeno potraživanje izvršnog poverioca i izvršni dužnik obavezan na plaćanje određenog novčanog iznosa poveriocu u ostavljenom roku. To znači da je rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave postalo pravnosnažno u delu kojim je utvrđeno potraživanje izvršnog poverioca, a potom i izvršno u slučaju ako izvršni dužnik nije dobrovoljno ispunio obavezu u ostavljenom roku. Polazeći od iznetog, Ustavni sud smatra da je Osnovni sud u Novom Sadu dao dovoljne, jasne i ustavnopravno prihvatljive razloge kada je ocenio da rešenje o izvršenju Opštinskog suda Ivs. 15202/09 od 30. novembra 2009. godine , koje je doneto na osnovu verodostojne isprave ima karakter izvršne isprave, u smislu odredbe člana 13. tačka 1) Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, te da su u konkretnom slučaju ispunjeni procesni uslovi za dozvolu prinudnog izvršenja prema podnositeljki ustavne žalbe kao izvršnom dužniku.
Pored toga, Ustavni sud je ocenio da su neosnovane tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe prema kojima je rešenjem o obustavi izvršnog postupka Osnovnog suda u Novom Sadu Iv. 32459/10 (Ivs. 15202/09) od 1. januara 2014. godine ostalo bez pravnog dejstva navedeno rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave, te da izvršni sud nije mogao da odredi prinudno izvršenje na osnovu tog rešenja. Ovo iz razloga što obustavljanje izvršnog postupka nema za pravnu posledicu stavljanje van snage pravnosnažnog rešenja o izvršenju donetog po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Stoga je Ustavni sud zaključio da osporenim rešenjima nije povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Ovakvo pravno stanovište Ustavni sud je već zauzeo i u Odluci Už-249/2016 od 11. januara 2018. godine.
Imajući u vidu sve iznete razloge, Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Ii. 1298/15 od 9. jula 2015. godine i IPV(I). 1329/15 od 8. decembra 2015. godine , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15).
6. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.