Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu. Sud je ocenio da ukupno trajanje postupka od pet godina i pet meseci, s obzirom na sve okolnosti, ne predstavlja nerazumno dug period.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2501/2014
25.02.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. J. iz sela B , opština Leskovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. februara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. J. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P1. 3514/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P1. 1617/08).

O b r a z l o ž e nj e

1. R. J. iz sela B, opština Leskovac, je 19. marta 2014. godine, preko punomoćnika V. T, advokata iz Leskovca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P1. 3514/10.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 21. jula 2008. godine Opštinskom sudu u Leskovcu podneo tužbu protiv tuženog, svog poslodavca, „P. S .“, d.o.o. B, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu; da je presudom Opštinskog suda u Leskovcu P1. 1617/08 od 15. maja 2009. godine odbijen tužbeni zahtev, dok je rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1. 742/10 od 8. decembra 2010. godine ukinuta prvostepena presuda i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je zatim presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1. 3514/10 od 1. aprila 2013. godine usvojen tužbeni zahtev, a Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1. 3178/13 od 15. januara 2014. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu; da se prema odredbama Zakona o radu, radni sporovi moraju okončati za šest meseci, a predmetni postupak koji nije bilo složen i u kome podnosilac nije doprineo njegovom trajanju je okončan za skoro šest godina, čime mu je zbog dužine trajanja postupka povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P1. 3514/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 21. jula 2008. godine Opštinskom sudu u Leskovcu podneo tužbu protiv tuženog, svog poslodavca, „P. S .“, d.o.o. B, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu. Predmet je dobio broj P1. 1617/08.

Pred Opštinskim sudom u Leskovcu bila su održana tri ročišta, na kojima su saslušane parnične stranke i izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, odnosno normativne akte tuženog, dok tri ročišta nisu bila održana, i to jedno zbog odsustva tuženog, a dva na zahtev punomoćnika tužioca.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P1. 1617/08 od 15. maja 2009. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se kao nezakonito poništi rešenje tuženog broj 1206/08 od 31. marta 2008. godine, a tuženi obaveže da tužioca vrati na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima; u stavu drugom izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 53.000,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1. 742/10 od 8. decembra 2010. godine ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda u Leskovcu P1. 1617/08 od 15. maja 2009. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu, tada nadležnom Osnovnom sudu u Leskovcu, na ponovni postupak.

Pred Osnovnim sudom u Leskovcu predmet je dobio broj P1. 3514/10 i pred tim sudom su održana četiri ročišta, dok pet ročišta nisu bila održana, i to: dva zbog procesnih nedostataka, bez navođenja razloga, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, a dva zbog nedobijanja traženog izveštaja od PTT Leskovac.

Na ročištima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta, saslušane su parnične stranke, i izvršen je uvid u određenu dokumentaciju.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1. 3514/10 od 1. aprila 2013. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, te je kao nezakonito poništeno rešenje tuženog broj 1206/08 od 31. marta 2008. godine; u stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima; u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 297.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3178/13 od 15. januara 2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1. 3514/10 od 1. aprila 2013. godine.

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je tuženi 14. marta 2014. godine izjavio reviziju protiv drugostepene presude i presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 591/14 od 24. jula 2015. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3178/13 od 15. januara 2014. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao u osporenom sudskom postupku, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da su nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku delotvorno i efikasno postupali i redovno odlučivali i održavali su ročišta u kratkim vremenskim intervalima, a sve kako bi se predmetni postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučio bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, prvostepeni sud je odlučio nakon deset meseci od podnete tužbe, a drugostepeni sud za godinu i po dana, tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak. Dalje, u ponovnom postupku prvostepeni sud je odlučio za nešto više od dve godine, a drugostepeni sud za devet meseci, čime je postupak pravnosnažno okončan.

Dakle, predmetni parnični postupak je pravnosnažno okončan za pet godina i pet meseci, a postupak pred revizijskim sudom koji nije bio predmet ustavne žalbe, trajao je oko godinu dana.

Po oceni Ustavnog suda, dužina trajanja predmetnog postupka koji je pravnosnažno okončan za manje od pet i po godina ne predstavlja njegovo nerazumno trajanje kako po oceni ovoga suda, tako i po merilima i kriterijumima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni Suda, podnosilac ustavne žalbe je u određenoj meri doprineo dužini trajanja postupka jer dva ročišta nisu bila održana na zahtev njegovog punomoćnika.

U pogledu navoda podnosioca da se prema Zakonu o radu radni sporovi okončavaju za šest meseci, Ustavni sud ukazuje da je navedeni rok samo instrukcionog karaktera.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P1. 3514/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P1. 1617/08), te je, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti