Produženje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja imovinskih krivičnih dela

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu V. V. protiv rešenja o pritvoru. Sud je ocenio da je okrivljeni, kao višestruko osuđivano lice za teške krađe, opravdano zadržan u pritvoru zbog osobite opasnosti od vršenja novih krivičnih dela.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko Veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. V. iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba V. V. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici K. 158/19 od 2. marta 2019. godine, rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 159/19 od 4. marta 2019. godine, rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 306/19 od 24. aprila 2019. godine i rešenja Višeg suda u Subotici Kž.2. 70/19 od 6. maja 2019. godine

O b r a z l o ž e nj e

1. V. V. iz Subotice podneo je Ustavnom sudu, 11. marta 2019. godine, preko punomoćnika V. J. Đ, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 13. maja 2019. godine, protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici K. 158/19 od 2. marta 2019. godine, rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 159/19 od 4. marta 2019. godine, rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 306/19 od 24. aprila 2019. godine i rešenja Višeg suda u Subotici Kž.2. 70/19 od 6. maja 2019. godine, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, zajemčenog odredbama člana 27. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 5. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako su prava garantovana označenim odredbama Evropske konvencije suštinski zajemčena Ustavom, to Ustavni sud postojanja njihove povrede ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažno određen, a potom i produžen pritvor, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

U ustavnoj žalbi, izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici K. 158/19 od 2. marta 2019. godine i Osnovnog suda u Subotici Kv. 159/19 od 4. marta 2019. godine, je navedeno: da je pritvor određen u odnosu na lice (podnosioca) u odnosu na koje na dan odlučivanja o pritvoru ne postoji naredba za sprovođenje istrage iz koje bi se moglo videti za šta se vodi krivični postupak (uključujući i datum navodnog izvršenja krivičnog dela za koje se tereti), što je ustavnopravno neprihvatljivo i već je samo za sebe dovoljno za zaključak o povredi prava na slobodu; da je sud, određujući pritvor prema podnosiocu po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, neosnovano/arbitrerno zaključio da je podnosilac nezaposlen, jer upravo time što je zadržan i pritvoren, sprečen je da zasnuje radni odnos, tj. da se javi na rad 4. marta 2019. godine, a sudu je prikazao dokumentaciju o nastojanju da zasnuje radni odnos; da su sudovi ignorisali činjenicu da postoji osnovana sumnja da je 25/26. novembra 2014. godine počinio krivično delo teške krađe i na osnovu toga doneli arbitreran zaključak da postoje osobite okolnosti iz kojih proizlazi da postoji opasnost da bi „u kratkom vremenskom periodu“ ponovio krivično delo; da iz ovoga sledi da podnosilac nije pritvoren „iz razloga propisanih zakonom“ zato što su sudovi zakonsku normu interpretirali arbitrerno i tako došli do zaključka da je ispunjen uslov „u kratkom vremenskom periodu“.

U dopuni ustavne žalbe od 13. maja 2019. godine, kojom se osporavaju rešenja Osnovnog suda u Subotici Kpp. 38/19 od 22. februara 2019. godine i Osnovnog suda u Subotici Kv. 150/19 od 1. marta 2019. godine, podnosilac je, suštinski, ponovio ranije izjavljene tvrdnje i pritužbe.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi da mu je osporenim rešenjima povređeno označeno ustavno pravo, poništi osporena rešenja, utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 3.000,00 evra i dosudi mu troškove zastupanja pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u osporena rešenja, drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i u bazu sudske prakse Vrhovnog suda, kao i u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu istog podnosioca, o kojoj je Ustavni sud već odlučio u predmetu Už-10980/2019, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Predlogom za određivanje pritvora Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt. 350/19 od 2. marta 2019. godine osumnjičenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika i predloženo je da se prema njemu odredi pritvor i to na osnovu odredaba člana 498. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici K. 158/19 od 2. marta 2019. godine prema osumnjičenom je, na osnovu odredaba člana 498. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, određen pritvor koji je po ovom rešenju mogao trajati najduže 30 dana, koji se računao od hapšenja osumnjičenog, tj. od 1. marta 2019. godine od 14,00 časova.

U obrazloženju osporenog rešenja o određivanju pritvora je, pored ostalog, navedeno: da je nakon uvida u spise predmeta utvrđeno da je predlog Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici za određivanje pritvora prema osumnjičenom osnovan; da je stav suda da je potrebno odrediti pritvor prema osumnjičenom, imajući u vidu da iz navoda krivične prijave Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Subotici, te priložene pismene dokumentacije, izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta i veštačenja - daktiloskopije, proizlazi da je osumnjičeni osnovano sumnjiv za izvršenje navedenog krivičnog dela; da je sud, prilikom odlučivanja o pritvoru, imao u vidu da se radi o licu koje je osuđivano zbog imovinskih krivičnih dela i to presudom Višeg suda u Subotici Spk. 20/15 od 30. jula 2015. godine zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, kojom mu je izrečen kućni zatvor u trajanju od jedne godine, te presudom Osnovnog suda u Subotici K. 645/15 od 28. aprila 2016. godine, a koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 405/16 zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci i meru bezbednosti oduzimanja predmeta, te mu je izrečena jedinstvena kazna u trajanju od tri godine i pet meseci rešenjem istog suda Kv. 680/16, pa je po stanovištu suda ovo kratak vremenski period u odnosu na osnovanu sumnju da je izvršio novo krivično delo zbog koga se vodi predmetni postupak, a s obzirom da postoji potpuna podudarnost tragova papilarnih linija zatečenih na mestu izvršenja krivičnog dela i papilarnih linija osumnjičenog, što je utvrđeno daktiloskopskim veštačenjem; da je sud imao u vidu, a shodno izvodu iz krivične evidencije za okrivljenog, da se radi o višestruko osuđivanom licu zbog krivičnih dela protiv imovine; da je sud imao u vidu da je okrivljeni otac jednog maloletnog deteta, da je nezaposlen, da mu je vanbračna supruga nezaposlena, te da je bez imovine, što po mišljenju suda ukazuje da su ovakve lične i imovinske prilike okrivljenog nedovoljne da obezbede njegovu egzistenciju i egzistenciju njegove porodice; da je sud stanovišta da je osumnjičeni sklon vršenju imovinskih krivičnih dela i da sve to predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni, ukoliko bi ostao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponovio krivično delo; da je, takođe, stav suda da se samo pritvor, u konkretnom slučaju, pokazuje kao adekvatna mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka, te da nema uslova za blažu meru, a kako je to branilac osumnjičenog predložio; da je stav suda da je prema osumnjičenom neophodno odrediti pritvor na osnovu člana 498. u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP-a.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 159/19 od 4. marta 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca osumnjičenog V. V, advokata V. J. Đ, izjavljena 4. marta 2019. godine protiv osporenog prvostepenog rešenja.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je, prema stavu veća pravilno sudija ovog suda odredila pritvor prema osumnjičenom po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, za koje osnove je dala pravilne i potpune razloge koje u svemu prihvata i na njih upućuje i ovo veće; da navodima iz žalbe branioca osumnjičenog ničim nisu dovedeni u sumnju razlozi zbog kojih je pritvor određen; da, s obzirom na pravilne i potpune razloge iz prvostepenog rešenja, po oceni veća, sveukupno isti ukazuju na opasnost da bi osumnjičeni, ukoliko bi se našao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo; da je stav veća da se samo pritvor u konkretnom slučaju pokazuje kao adekvatna mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka, te da se ista svrha ne bi mogla postići blažom merom.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv. 306/19 od 24. aprila 2019. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, je na osnovu odredaba člana 210, člana 216. i člana 498. u vezi sa članom 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, produžen pritvor, koji je određen rešenjem Osnovnog suda u Subotici K. 158/19 od 2. marta 2019. godine i produžen rešenjem veća tog suda Kv. 216/19 od 28. marta 2019. godine, koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Subotici Kž2. 58/19 od 5. aprila 2019. godine, a koji se računao od dana i časa lišenja slobode okrivljenog, od 1. marta 2019. godine od 14,00 časova i koji je po ovom rešenju mogao trajati najduže 30 dana, odnosno do 24. maja 2019. godine.

U obrazloženju ovog osporenog rešenja je navedeno: da je prilikom odlučivanja o pritvoru veće imalo u vidu činjenicu da postoji opravdana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, za koje se tereti navedenim optužnim predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici, a sve dovedeno u vezu sa činjenicom da je okrivljeni lice koje je već osuđivano zbog imovinskih krivičnih dela i to presudom Višeg suda u Subotici Spk. 20/15 od 30. jula 2015. godine zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika kojom mu je izrečen kućni zatvor u trajanju od jedne godine, te presudom Osnovnog suda u Subotici K. 645/15 od 28. aprila 2016. godine, a koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 405/16 zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika, na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci; da je veće izvršilo uvid u presudu K. 645/15 i utvrdilo da je okrivljeni tri radnje izvršenja krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika izvršio tokom 2015. godine u kratkom vremenskom periodu u odnosu na delo koje mu se ovim optužnim predlogom stavlja na teret što ukazuje da je sklon vršenju imovinskih krivičnih dela; da je okrivljeni izjavio da je zaposlen u „B." sa zaradom od 30.000,00 dinara, dok je njegov branilac izjavio da tek treba da se zaposli; da činjenica da je za sada bez zaposlenja, da mu je supruga nezaposlena, da je okrivljeni otac jednog maloletnog deteta, da je bez imovine, po mišljenju ovog veća ukazuje da su ovakve lične i imovinske prilike okrivljenog nedovoljne da obezbede njegovu egzistenciju i egzistenciju njegove porodice; da je veće imalo u vidu i da je naredni glavni pretres zakazan za dan 21. maj 2019. godine; da, po oceni veća, sve navedeno predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi okrivljeni, ukoliko bi se našao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu mogao da ponovi krivično delo, jer je, po mišljenju veća, a imajući sve gore navedeno u vidu, isti sklon vršenju krivičnih dela protiv imovine, zbog čega je veće našlo da se jedino pritvorom može obezbediti nesmetano vođenje krivičnog postupka, te da je zadržavanje okrivljenog u pritvoru neophodno na osnovu zakonskih propisa predviđenih članom 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Kž.2. 70/19 od 6. maja 2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog V. V. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Subotici Kv. 306/19 od 24. aprila 2019. godine.

U obrazloženju ovog osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je, nasuprot navodima iz žalbe branioca okrivljenog, prvostepeni sud pravilno i zakonito produžio pritvor protiv okrivljenog po osnovu iz člana 211. stav. 1. tačka 3) ZKP; da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je izvršio krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, što u vezi sa višestrukom ranijom osuđivanošću zbog istovrsnih krivičnih dela i vremenskog perioda proteklog od izvršenja dela zbog kojih je ranije osuđivan do vremena izvršenja krivičnog dela koje mu se osnovano stavlja na teret u ovom postupku, kao i porodičnim i imovinskim prilikama okrivljenog o čemu se izjašnjavao prvostepeni sud, zaista predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da bi u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivično delo; da intenzitet opasnosti od ponavljanja krivičnog dela ne opravdava zamenu pritvora blažom merom, niti bi se u ovom trenutku time mogla postići ista svrha - nesmetano vođenje krivičnog postupka; da se vremenski period u kome bi moglo da se ponovi krivično delo ceni prema trenutku donošenja ili preispitivanja odluke o pritvoru, a u svetlu nesmetanog odvijanja krivičnog postupka koji se protiv okrivljenog sada vodi, pa suprotni navodi branioca okrivljenog nisu osnovani; da je, u skladu sa tim i pravilna odluka prvostepenog suda da produži pritvor okrivljenom V. V. po osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Osnovno javno tužilaštvo u Subotici je protiv okrivljenog podnelo optužni predlog Kto. 165/19 (Kt. 350/19) od 27. marta 2019. godine zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika.

Presudom Osnovnog suda u Subotici K. 158/19 od 26. jula 2019. godine podnosilac je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 846/19 od 1. oktobra 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog V. V. izjavljena od strane branioca, a presuda Osnovnog suda u Subotici K. 158/19 od 26. jula 2019. godine je potvrđena.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 1152/19 od 14. novembra 2019. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K. 158/19 od 26. jula 2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 846/19 od 1. oktobra 2019. godine.

4. Odredbama člana 27. stav 1. Ustava, čiju povredu ističe podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14 i 35/19) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4.), da se rešenje o produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca, da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4.), da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (član 214. st. 1. do 3.); da se, na osnovu rešenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni može zadržati u pritvoru najviše tri meseca od dana lišenja slobode, da je sudija za prethodni postupak dužan da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, kao i da veće neposredno višeg suda (član 21. stav 4.) može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca i da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja (član 215. st. 1. i 2.); da će se u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina, primenjivati odredbe čl. 496. do 520. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, shodno primenjivati ostale odredbe ovog zakonika (član 495.); da se skraćeni postupak pokreće na osnovu optužnog predloga javnog tužioca ili na osnovu privatne tužbe kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, kao i da pre nego što odluči da li će podneti optužni predlog ili odbaciti krivičnu prijavu, javni tužilac može u najkraćem mogućem roku preduzeti određene dokazne radnje (član 499. st. 1. i 2.).

Odredbama člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 i 94/16) propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203.) kazniti zatvorom od jedne do osam godina, ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

5. Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe osporava četiri rešenja o pritvoru, dva prvostepena i dva drugostepena, suštinski istovetnim navodima, ističući povrede istog ustavnog prava u odnosu na sva osporena rešenja. Razmatrajući iznete tvrdnje podnosioca, Ustavni sud konstatuje da se suština navoda ustavne žalbe o povredi prava na slobodu i bezbednost, zajemčenog odredbama člana 27. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnjama da je prema njemu pritvor određen, a potom i produžen, iako nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za to, odnosno da su sudovi neosnovano/arbitrarno zaključili da je podnosilac nezaposlen, kao i da su zakonski pritvorski osnov interpretirali arbitrerno i tako došli do zaključka da je ispunjen uslov „u kratkom vremenskom periodu“.

Imajući u vidu suštinski istovetne razloge koje podnosilac iznosi u odnosu na sva osporena rešenja, Ustavni sud će jedinstveno i objedinjeno razmotriti te navode, uz posebni osvrt na pojedine tvrdnje koje se posebno odnose na neko od osporenih rešenja.

Prilikom donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, ceneći citirane odredbe Ustava i Zakonika, Ustavni sud je pošao od činjenice da je pravo na slobodu i bezbednost jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da fizička sloboda ima veliki značaj za pojedinca. Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u članu 211. stav 1. tač. 1) do 4) ZKP. O postojanju uslova za produženje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama ZKP o pritvoru. Pravna ocena nadležnog suda o ispunjenju uslova za određivanje (i produženje) pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postupka.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je utvrdio da iz osporenih rešenja proizlazi da se protiv podnosioca ustavne žalbe vodio krivični postupak po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kto. 165/19 (Kt. 350/19) od 27. marta 2019. godine zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika.

Ispitujući osnovanost navoda ustavne žalbe da je osporenim rešenjima i u postupku u kome je prema podnosiocu određen pritvor povređeno pravo na slobodu, Ustavni sud je ocenio da su postupajući sudovi adekvatno i individualizovano obrazložili postojanje odgovarajućeg stepena sumnje, u odnosu na osnov za određivanje pritvora iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, navodeći, pored ostalog, u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja o određivanju pritvora „da je sud imao u vidu, a shodno izvodu iz krivične evidencije za okrivljenog, da se radi o višestruko osuđivanom licu zbog krivičnih dela protiv imovine … i da je, pored toga, sud imao u vidu da je okrivljeni … nezaposlen … što po mišljenju suda ukazuje da su ovakve lične i imovinske prilike okrivljenog nedovoljne da obezbede njegovu egzistenciju i egzistenciju njegove porodice … i da je, zbog svega navedenog, sud stanovišta da je osumnjičeni sklon vršenju imovinskih krivičnih dela i da sve to predstavlja osobite okolnosti koje ukazuju da bi osumnjičeni, ukoliko bi ostao na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponovio krivično delo“.

Ustavni sud je, krećući se u okviru navoda ustavne žalbe, a nakon uvida u sadržinu rešenja o određivanju pritvora, suprotno iznetim tvrdnjama podnosioca, ocenio da su ona zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se prema podnosiocu ustavne žalbe odredi pritvor po označenom zakonskom osnovu, kao i da su rešenja o određivanju pritvora doneta iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom i da su u njima navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih je nadležni sud smatrao da je mera pritvora bila neophodna radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. U ustavnoj žalbi i sam podnosilac iznosi međusobno protivrečne tvrdnje da je, sa jedne strane, „sud, određujući pritvor prema podnosiocu po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, neosnovano/arbitrerno zaključio da je podnosilac nezaposlen“, a sa druge strane, da je podnosilac „upravo time što je zadržan i pritvoren, sprečen da zasnuje radni odnos“, iz čega logično i jasno proizlazi da su zaključci postupajućih sudova o radnopravnom statusu podnosioca osnovani, a ove tvrdnje neosnovane.

Dodatno, Ustavni sud je imao u vidu i tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je pritvor prema njemu određen iako na dan odlučivanja o pritvoru nije postojala naredba za sprovođenje istrage iz koje bi se moglo videti za šta se vodi krivični postupak (uključujući i datum navodnog izvršenja krivičnog dela za koje se tereti), što je, po njegovom mišljenju, ustavnopravno neprihvatljivo i već je samo za sebe dovoljno za zaključak o povredi prava na slobodu, bez obzira na sadržaj odredaba ZKP o tome. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je okrivljeni u krivičnom postupku vođenom protiv njega pravnosnažno osuđen zbog izvršenog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, te da je predmetni krivični postupak vođen i okončan po odredbama za skraćeni postupak, koje se upravo primenjuju u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina. Ustavni sud naglašava da u skraćenom krivičnom postupku odredbe člana 296. i člana 295. ZKP, koje se odnose na istragu, nisu mogle biti primenjene, to su i ovi navodi ustavne žalbe ocenjeni kao neosnovani.

Ustavni sud je imao u vidu i ostale iznete tvrdnje podnosioca, u vezi sa njegovim shvatanjem pravnog standarda „kraćeg vremenskog perioda“, ali je ocenio da se tim tvrdnjama iznosi subjektivna tumačenja zakonskih normi i sopstveno viđenje pravnih standarda, te takve tvrdnje nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu.

U odnosu na kasnija rešenja o produženju pritvora, Ustavni sud je ocenio da se zauzeti stavovi krivičnog suda, izraženi kroz osporena rešenja o produženju pritvora ne mogu smatrati proizvoljnim postupanjem sudova, s obzirom na to da je postojanje opravdane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo teška krađa proizlazilo, u datim procesnim trenucima, iz prikupljenih i izvedenih dokaza. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu i to da podnosilac nije osporavao ni prvo produženje pritvora prema njemu, odnosno rešenje veća Osnovnog suda u Subotici Kv. 216/19 od 28. marta 2019. godine, kao ni rešenje Višeg suda u Subotici Kž2. 58/19 od 5. aprila 2019. godine, kao i to da podnosilac i ne ističe prekomerno trajanje pritvora.

Ustavni sud je, uvidom u sadržinu i obrazloženje osporenih rešenja o produženju pritvora, utvrdio da su postupajući sudovi blagovremeno i pažljivo ispitivali opravdanost produženja mere pritvora, odnosno utvrdili i naveli dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih su smatrali da je produženje pritvora prema podnosiiocu i dalje opravdano. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da iz obrazloženja osporenih rešenja proizlazi su nadležni sudovi razmatrali i mogućnost primene blažih mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog, ali zbog postojanja osobitih okolnosti u konkretnom slučaju te mere nisu mogli da primene.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da je pritvor prema njemu neosnovano određen, a potom i produžen, te je našao da mu osporenim rešenjima, nije povređeno zajemčeno ustavno pravo iz člana 27. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sve prethodno izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Produženje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja imovinskih krivičnih dela

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti