Ustavni sud utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko pet godina. Posebno je naglašena neaktivnost suda nakon donošenja rešenja o prekidu postupka. Naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2504/2010
28.06.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama Emsa Tabakovića iz Beograda i Zorice Tabaković iz Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe Emsa Tabakovića i Zorice Tabaković i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi o pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 8936/05 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Emso Tabaković iz Beograda i Zorica Tabaković iz Kikinde su 24. maja 2010. godine, preko punomoćnika Milana C. Cvetkovića, advokata iz Beograda, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 8936/05. Po izjavljenim ustavnim žalbama formirani su predmeti: Už-2504/2010 i Už-2505/2010. Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42. st. 3. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), spojio postupke po ustavnim žalbama u navedenim predmetima, radi zajedničnog odlučivanja, i to tako što je predmet Už-2505/2010 pripojen predmetu Už- 2504/2010.

U ustavnim žalbama se navodi da su podnosioci ustavne žalbe 20. decembra 2005. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu podneli tužbu protiv državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, radi naknade štete, da su do podnošenja ustavne žalbe protekle četiri ipo godine, a da prvostepeni parnični postupak nije završen i neizvesno je kada će biti završen. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi povredu ustavnog prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 8936/05, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 20. decembra 2005. godine podneli Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv Državne zajednice Srbija i Crna Gora – Ministarstvo odbrane, radi naknade materijalne štete, zbog nezakonitog rada državnog organa prilikom određivanja vrednosti boda i obračuna plate po Uredbi o platama i drugim novčanim primanjima i Zakonu o Vojsci Jugoslavije, a radi isplate opredeljenog novčanog iznosa za period od 21. januara 2001. godine do 15. decembra 2004. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti potraživanja svakog petog u mesecu počev od 5. februara 2001. godine pa do isplate, za prvotužioca, odnosno za period od 21. novembra 2000. godine do 10. maja 2005. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti potraživanja svakog petog u mesecu počev od 5. novembra 2000. godine pa do isplate, za drugotužilju.

Odgovor tužene na tužbu je primljen u Drugom opštinskom sud u Beogradu 4. januara 2006. godine, a prvo ročište je održano 17. marta 2006. godine. Na ovom ročištu prvostepeni sud je, na predlog tužilaca, rešio da zatraži dostavljanje izveštaja i druge dokumentacije od VP Beograd, VP Kikinda, Ministarstva odbrane – Uprave za finansije i od Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora, s tim da će sledeće ročište zakazati pismeno, po dostavi traženih izveštaja.

Sledeće ročište zakazano za 3. novembar 2006. godine nije održano zbog sprečenosti postupajeg sudije, a ročište 26. februara 2007. godine zbog toga što sudu nisu dostavljeni svi traženi izveštaji. Tužioci su podneskom od 22. marta 2007. godine dostavili prvostepenom sudu dokaze koje su predlagali da se pribave službenim putem od organa tužene, a 6. juna 2007. godine zakazano ročište nije održano na predlog punomoćnika tužilaca.

Nakon toga, Drugi opštinski sud u Beogradu je 23. oktobra 2007. godine doneo rešenje P. 8936/05 da se prekida postupak u ovoj pravnoj stvari do donošenja odluke Vrhovnog suda Srbije po predlogu za rešavanje spornog pravnog pitanja. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je podnet predlog Vrhovnom sudu Srbije za rešavanje spornog pravnog pitanja po članu 176. Zakona o parničnom postupaku, a u vezi osnova tužbenog zahteva; da je sud našao da je odluka Vrhovnog suda Srbije prethodno pitanje za odluku u ovoj pravnoj stvari, te je odlučio kao u izreci rešenja primenom člana 215 . stav 1 . tačka 1) u vezi člana 12. Zakona o parničnom postupku. Ovo rešenje je dostavljeno strankama, koje protiv njega nisu izjavile žalbu, a predmet je arhiviran naredbom sudije od 21. decembra 2007. godine , nakon čega u predmetu nije postupano.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", br. 125/04 i 111/09 ), koji je bio na snazi do 1. februara 2012. godine, je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.).

Odredbom člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije", broj 72/11), koji se primenjuje od 1. februara 2012. godine, propisano je da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), a odredbom stava 2. predviđeno je da ako je u postupcima iz stava 1. ovog člana posle stupanja na snagu ovog zakona presuda, odnosno rešenje kojim se okončava postupak ukinuto i vraćeno na ponovno suđenje, ponovni postupak će se sprovesti po odredbama ovog zakona. Odredbom člana 10. stav 1. ovog zakona je takođe propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe 20. decembra 2005. godine i da u njemu do danas nije doneta ni prvostepena presuda.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir i p eriod trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo pet godina i pet meseci, a da u njemu još nije okončan ni prvostepeni postupak, čime je trajanje postupka premašilo standarde razumnog trajanja parničnog postupka prihvaćene u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, iako se u konkretnom slučaju radi o činjenično i pravno relativno složenom sporu, pitanja o kojima je parnični sud trebalo da zauzme stav ne mogu predstavljati opravdan razlog za tako dugo trajanje ovog postupka.

Imajući u vidu da su predmet spora potraživanja iz radnog odnosa, Ustavni sud je ocenio da su podnosi oci ustavne žalbe nesumnjivo imali interesa za efikasno odvijanje predmetnog parničnog postupka.

Ustavni sud je takođe ocenio da su podnosioci ustavne žalbe u manjoj meri doprineli dužini trajanja postupka, s obzirom na to da ročište zakazano za 6. juni 2007. godine nije održano na predlog njihovog punomoćnika.

Ocenjujući postupanje suda u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je nadležni sud dao odlučujući doprinos dugom trajanju osporenog parničnog postupka. Naime, ovde se, pre svega, ima u vidu da je Drugi opštinski sud u Beogradu prekinuo postupak rešenjem P. 8936/05 od 23. oktobra 2007. godine, u smislu člana 215. stav 1. tačka 1) Zakona o parničnom postupku, zbog podnošenja predloga za rešavanje spornog pravnog pitanja Vrhovnom sudu Srbije, u smislu člana 176. Zakona o parničnom postupku. Iz spisa predmeta se ne može videti kada je ovaj zahtev dostavljen Vrhovnom sudu Srbije, kao ni da li je u proteklom periodu od četiri i po godine doneta odluka o ovom zahtevu, ali iz spisa proizlazi da je prvostepeni sud, nakon pravosnažnosti rešenja o prekidu postupka, arhivirao predmet, iako je bio dužan da po službenoj dužnosti nastavi postupak po donošenju odluke Vrhovnog suda Srbije o navedenom predlogu, odnosno da odluči o tužbenom zahtevu bez obzira na to da li je Vrhovni sud Srbije prihvatio ili odbio da zauzme stav o spornom pravnom pitanju. Saglasno članu 178. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud Srbije, pak, je bio dužan da reši sporno pravno pitanje u roku od 90 dana od dana prijema zahteva. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prekid jednog postupka do okončanja nekog drugog postupka ne dovodi, a priori, do utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali neopravdano odugovlačenje u drugim postupcima čije se okončanje čeka, uzrokuje povredu prava podnosioca u odnosu na prekinuti postupak. Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio takvo stanovište (videti presudu u predmetu „Smoje protiv Hrvatske“, aplikacija broj 28074/03 od 11. januara 2007. godine, stav 45). Dakle, u ovom slučaju predmetni parnični postupak se ne može posmatrati odvojeno od postupka po zahtevu za rešavanje spornog pravnog pitanja pred Vrhovnim sudom Srbije. Po oceni Ustavnog suda, izneto postupanje je dovoljan razlog da se utvrdi odlučujući doprinos nadležnog suda neopravdano dugom trajanju osporenog postupka.

Imajuću u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 8936/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak, koji je ranije vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 8936/05, okončao u najkraćem roku.

Budući da podnosioci ustavne žalbe nisu podneli zahtev za naknadu štete u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je našao da se objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ može postići adekvatna i pravična satisfakcija podnosilaca ustavne žalbe, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti