Ocena ustavnosti rešenja o produženju pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv rešenja o produženju pritvora, nalazeći da su sudovi dali relevantne razloge za pritvor po osnovu uznemirenja javnosti. Težina dela, način izvršenja i reakcija javnosti opravdavaju meru pritvora, te nema povrede prava iz člana 31. Ustava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N . U . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba N . U . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 801/15 od 12. marta 2015. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 635/15 od 30. marta 2015. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. U . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 9. aprila 2015. godine, preko punomoćnika A. Đ, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 801/15 od 12. marta 2015. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 635/15 od 30. marta 2015. godine, zbog povrede prava iz čl. 31. i 32. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da „prvostepeni sud, kao po ustaljenoj praksi „prepisuje“ navode i objašnjenja razloga za produženje pritvora okrivljenom, donosi rešenje (K. 39/14 – Kv. 801/15 od 12. marta 2015. godine) koje je identično svim prethodnim rešenjima, ne ulazeći pritom u suštinu samog problema, i ne poštujući naloge Apelacionog suda, kao suda više instance“; da imajući u vidu da je od izvršenja krivičnog dela proteklo skoro godinu dana, apsurdni su navodi Višeg suda da je „uznemirenje javnosti i dalje takvog kvaliteta da može ugroziti pravično i nesmetano vođenje postupka, pri čemu sud naročito smatra da bi puštanjem okrivljenih na slobodu uznemirenje javnosti bilo povećano“; da prvostepeni sud ne uzima u obzir ni činjenicu da protekom vremena uznemirenje javnosti, odnosno njegov intenzitet opada i da se osnovanost razloga za produženje pritvora ne sme ceniti na osnovu činjenica u trenutku izvršenja krivičnog dela, već u trenutku donošenja konkretne odluke; da je „neopravdano da se, na osnovu stanja u spisima predmeta, u roku od mesec dana, donesu odluke sasvim suprotne po sadržaju i obrazloženju“.

Predloženo je poništenje osporenih rešenja, nalaganje prvostepenom sudu puštanja podnosioca na slobodu, kao i dosuđivanje naknade nematerijalne štete u iznosu od 500.000,00 dinara i naknada troškova ustavnosudskog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara.

Kako podnosilac u ustavnoj žalbi nije precizirao koja prava iz čl. 31. i 32. Ustava smatra povređenim ili uskraćenim, Ustavni sud je, imajući u vidu navode ustavne žalbe, zaključio da podnosilac ističe povredu prava zajemčenih odredbama člana 31. st. 2. i 3. i člana 32. stav 1. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz dostavljene dokumentacije, između ostalog, utvrdio:

- da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ki. 537/13 od 26. jula 2013. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen pritvor, a koji se računa od 25. jula 2013. godine;

- da je optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kto. 10/14 od 21. januara 2014. godine okrivljeni ma D.P, D.D. i N . U . (podnosiocu ustavne žalbe) stavljeno na teret da su izvšili krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 2. Krivičnog zakonika („ Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, okrivljenima D.P, D.M. i D.D. krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Kirivičnog zakonika, a okrivljenima D.P, D.M. i N. U . krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezu stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 801/15 od 12. marta 2015. godine prema okrivljenima D.P, D.D. i podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor, koji im po navedenom rešenju može trajati najduže 60 dana, i to prema okrivljenom D.P. i N. U . (podnosiocu ustavne žalbe) po zakonskom osnov u iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivično m postupku, a prema okrivljenom D.D. po zakonskom osno vu iz člana 211. stav 1. tač. 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku;

- da su osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž.2. 635/15 od 30. marta 2015. godine odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenih izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 39/14 – Kv. 801/15 od 12. marta 2015. godine.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11,121/12, 32/13 i 45/13) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (član 211. stav 1. tačka 4); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.); da ako nakon potvrđivanja optužnice pritvor bude ukinut zbog toga što nema osnova za sumnju o postojanju krivičnog dela, sud će ispitati optužnicu u skladu sa članom 337. ovog zakonika (član 216. stav 4); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora. Žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veću. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja (član 216. stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (član 216. stav 6.).

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09 i 121/12) propisano je krivično delo teško ubistvo, pa je predviđeno da će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina ili zatvorom od 30 do 40 godina ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, a odredbama člana 344. ovog zakonika propisano je krivično delo nasilničko ponašanje, pa je predviđeno da će se kazniti zatvorom do tri godine ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir (stav 1.), a ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. stav 2. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnosilac se u pritvoru nalazi počev od 25. jula 201 3. godine, tako da je do podnošenja ustavne žalbe u pritvoru boravio godinu dana i osam meseci.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljenog ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru. Pri tome, osporena rešenja sadrže jasno obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju relevantnih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, o postojanju pritvorskog razloga na strani podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud naročito ističe da je Apelacioni sud u osporenom rešenju dodatno pojasnio razloge za produženje pritvora podnosiocu ustavne žalbe i pri tome naveo da „budući da su okrivljeni D.P, N.U. i D.D. opravdano sumnjivi da su predmetno krivično delo izvršili na javnom mestu – šetalištu ispred splava, u prisustvu većeg broja ljudi, pri čemu su prema navodima optužnog akta prema pokojnom F.F. i oštećenom M.M. primenili nasilje visokog stepena, kao i da je pokojni F.F. od zadobijenih povreda na licu mesta preminuo, iskazujući na tan način prema navodima optužnice posebnu upornost i bezobzirnost u izvršenju krivičnih dela za koje se terete, to su i prema stavu ovog suda, u konkretnom slučaju opisan način izvršenja predmetnog krivičnog dela i težina posledice doveli do uznemirenja domaće javnosti koje je i dalje takvog obima i intenziteta da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, zbog čega je pritvor prema okrivljenima pravilno produžen po osnovu zakonske odr edbe člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku ,…, žalbeni razlog branioca okrivljenog o tome da u konkretnom slučaju ne postoji spontano uznemirenje javnosti, već isključivo organizovano, ocenjen je kao neosnovan, a budući da branilac okrivljenog u izjavljenoj žalbi navodi da se u vreme suđenja organizuju protesti ispred suda porodice sada pokojnog F.F. kada se pozivaju i novinari, a što potvrđuje pravilnost zaključka prvostepenog suda o tome da uznemirenje javnosti i to upravo u dane kada se suđenja zakazuju, i dalje postoji“.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog prava.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja o produženju pritvora doneta iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da su u njima navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih su nadležni sudovi smatrali da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka, koji se, do tada, vodio sa primerenom hitnošću.

Sledom svega navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima podnosiocu nisu povređena prava zajemčena odredbama člana 31. st . 2. i 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da su razlozi produženja pritvora po osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku dodatno obrazloženi i konkretizovani osporenim drugostepenim rešenjem, zbog čega se, po oceni Ustavnog suda, navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravno utemeljeni razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz član a 32. stav 1. Ustava, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ocena ustavnosti rešenja o produženju pritvora zbog uznemirenja javnosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti