Odluka Ustavnog suda o obračunu poreza na kapitalni dobitak od prodaje akcija

Kratak pregled

Ustavna žalba je odbijena kao neosnovana. Ustavni sud je utvrdio da u postupku utvrđivanja poreza na kapitalni dobitak nije povređeno pravo na pravično suđenje. Vrhovni sud je dao ustavnopravno prihvatljive razloge za svoju odluku, a neodržavanje usmene rasprave je u skladu sa zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-251/2007
21.05.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zorice Mišić iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. maja 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zorice Mišić izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Niš broj 431-92-166k-1/04-B od 16. marta 2006. godine, rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Niš broj 436-923/04 od 24. avgusta 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 4993/06 od 26. aprila 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zorica Mišić iz Niša izjavila je 13. decembra 2007. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Niš br. 431-92-166k-1/04-B od 16. marta 2006. godine, rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Niš br. 436-923/04 od 24. avgusta 2006. godine i presude Vrhovnog suda Srbije U. 4993/2006 od 26. aprila 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi da Vrhovni sud Srbije u presudi U. 4993/2006 od 26. aprila 2007. godine nije ocenio dokaz da su akcije DIN «Fabrika duvana» AD Niš kotirane na berzi u toku 2003. godine, niti dokaz da je PROSPEKT DIN «Fabrika duvana» AD Niš raspolagao podatkom o korigovanoj knjigovodstvenoj vrednosti jedne akcije, na dan 31. decembra 2002. godine od 3.452,66 dinara. Usled toga, prema mišljenju podnositeljke ustavne žalbe, Vrhovni sud Srbije nije primenio odredbe člana 74. stav 4. Zakona o porezu na dohodak građana, već člana 74. st. 5. i 6, čime su povređena njena «Ustavom Republike Srbije zagarantovana prava o pravičnoj i nepristrasnoj primeni zakonskih odredaba za ovu materiju».
U ustavnoj žalbi se ističe i da Vrhovni sud Srbije nije prihvatio predlog za zakazivanje javne sednice na kojoj bi se izneli stavovi stranaka, kao ni predlog za rešavanje spornog odnosa «primenom principa direktne jurisdikcije – ocenom priloženih dokaza».

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u presudu Vrhovnog suda Srbije U. 4993/06 od 26. aprila 2007. godine i utvrdio činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari.
Osporenom presudom Vrhovni sud Srbije odbio je kao neosnovanu tužbu radi poništaja rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Regionalni centar Niš broj 436-923/04 od 24. avgusta 2006. godine. U obrazloženju presude Vrhovni sud Srbije navodi: da iz spisa predmeta proizlazi da je u prvostepenom postupku činjenično stanje potpuno i pravilno utvrđeno, da nisu učinjene povrede pravila postupka i da su pravilno primenjene odredbe člana 72. stav 1. tačka 4), člana 73. stav 1. i člana 74. stav 5. Zakona o porezu na dohodak građana («Službeni glasnik RS», br. 24/01, 80/02, 135/04 i 62/06); da iz spisa takođe proističe da je prvostepeno rešenje doneto u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U. 5688/04 od 30. marta 2005. godine, te da je prvostepeni organ u svemu postupio po pravnom shvatanju i primedbama toga suda iznetim u navedenoj presudi: da je stoga tuženi pravilno odlučio kada je odbio žalbu tužilje izjavljenu protiv prvostepenog rešenja kojim je utvrđena njena poreska obaveza.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje je utvrđeno da svako ima prava da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).
Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su odredbe Zakona o upravnim sporovima («Službeni list SRJ», broj 46/1996), kojima je propisano: da o upravnim sporovima sud rešava u nejavnoj sednici (član 32.); da, zbog složenosti pravne stvari, ili ako inače nađe da je to potrebno radi boljeg razjašnjenja stanja stvari, sud može rešiti da se održi usmena rasprava, a da iz istih razloga i stranka može predložiti da se održi usmena rasprava (član 33.); da sud rešava spor, po pravilu, na osnovu činjenica koje su utvrđene u upravnom postupku, da će sud osporeni upravni akt poništiti presudom, ako nađe da se spor ne može raspraviti na osnovu činjenica utvrđenih u upravnom postupku zbog toga što u pogledu utvrđenih činjenica postoji protivrečnost u spisima, što su one u bitnim tačkama nepotpuno utvrđene, što je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja ili ako nađe da su u upravnom postupku povređena pravila postupka, što je bilo od uticaja na rešavanje stvari, te da sud može sam utvrditi činjenično stanje i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja doneti presudu, odnosno rešenje, ako bi poništenje osporenog upravnog akta po stavu 2. ovog člana i ponovno vođenje postupka pred nadležnim organom izazvalo za tužioca štetu koja bi se teško mogla ispraviti, ili ako je na osnovu javnih isprava ili drugih dokaza u spisima predmeta očigledno da je činjenično stanje drukčije od onoga koje je utvrđeno u upravnom postupku ili ako je u istom sporu već poništen upravni akt, a nadležni organ nije u svemu postupio po presudi, kao i da u slučaju iz stava 3. ovog člana, sud utvrđuje činjenično stanje na raspravi, ili preko jednog člana veća ili preko drugog suda ili preko drugog organa, a na raspravu se poziva i stranka (član 38.); da kad nađe da osporeni akt treba poništiti, sud može, ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to, presudom rešiti upravnu stvar, te da takva presuda u svemu zamenjuje poništeni akt (član 41. stav 3.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na koje podnositeljka ustavne žalbe ukazuje.
Iz navedenih odredaba Zakona o upravnom sporu proizlazi da sud, po pravilu, rešava u nejavnoj sednici, a samo izuzetno može rešiti da održi usmenu raspravu, kad proceni da to zahtevaju složenost pravne stvari ili potreba da se činjenično stanje razjasni. Pored toga, sud nema obavezu, već samo mogućnost odlučivanja u sporu pune jurisdikcije, i to kad su ispunjeni zakonom propisani uslovi, koji se tiču prirode upravne stvari i utvrđenog činjeničnog stanja. Takođe, prema načelu obaveznosti izvršenja sudskih presuda od strane organa uprave, nadležni organ mora izvršiti sudsku presudu ne samo tako što će doneti drugi akt umesto poništenog, već novi upravni akt mora doneti u svemu prema pravnom shvatanju i primedbama suda iznetim u obrazloženju presude.
Stoga, Ustavni sud nalazi da je zakonitost rešenja protiv kojeg je podneta tužba Vrhovnom sudu Srbije cenjena u postupku koji je sproveden u skladu sa odredbama važećeg procesnog zakona, a obrazloženje osporene presude sadrži ustavnopravno prihvatljive razloge koji se odnose na primenu materijalnog prava, a na kojima se zasniva odluka Vrhovnog suda o odbijanju tužbe kao neosnovane.
Neprihvatanjem predloga podnositeljke ustavne žalbe da sud odluči na usmenoj raspravi ili u sporu pune jurisdikcije, prema stanovištu Ustavnog suda, Vrhovni sud Srbije nije povredio njeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbama člana 32. Ustava.
Ostali navodi i razlozi koji su izneti u ustavnoj žalbi izraz su subjektivne ocene podnositeljke o pogrešnoj primeni odredaba procesnog i materijalnog prava i o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, ali nisu dokaz o učinjenoj povredi ustavnog prava na pravično suđenje.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu treba odbiti, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu («Službeni glasnik RS», broj 109/2007).

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o obračunu poreza na kapitalni dobitak od prodaje akcija

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti