Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe protiv odluke o sukobu interesa

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluke Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa. Sud je zaključio da osporena odluka, kojom se izriče mera javnog objavljivanja, nije pojedinačni akt protiv koga se može podneti ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-251/2008
26.11.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Miloševića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Miloševića izjavljena protiv Odluke Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa broj 7-06/07-06-1 od 26. decembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Milošević iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 22. februara 2008. godine ustavnu žalbu protiv Odluke Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa broj 7-06/07-06-1 od 26. decembra 2007. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 52, 53. i 60. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Osporenom odlukom Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa broj 7-06/07-06-1 od 26. decembra 2007. godine utvrđuje se da je funkcioner Dragan Milošević postupio suprotno odredbi člana 28. u vezi člana 27. stav 1. Zakona o sprečavanju sukoba interesa, na taj način što se nije povinovao obavezi da u roku od 15 dana od dana prijema odluke - mere nejavnog upozorenja koja mu je izrečena zbog povrede člana 9. stav 1. Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, preduzme mere neophodne za otklanjanje nezakonite kumulacije funkcija odbornika Skupštine opštine Čukarica, člana Opštinskog veća opštine Čukarica i funkcije člana Upravnog odbora JP „Beogradski vodovod i kanalizacija", pa mu je izrečena mera javnog objavljivanja odluke o povredi zakona. Odluka je doneta na osnovu člana 18. stav 1. i člana 25. stav 2. Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija („Službeni glasnik RS", broj 43/04), a mera je izrečena na osnovu odredaba člana 28. i člana 27. stav 1. Zakona.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom poziva, utvrđeno je: da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično, da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom (član 52.); da građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije (član 53.); da se jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa; da se niko tih prava ne može odreći, te da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60.).
Saglasno odredbi člana 1. stav 1. Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, funkcioner je dužan da javnu funkciju vrši tako da javni interes ne podredi privatnom, niti da među njima izazove sukob. Ovim Zakonom je propisano je da Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa, pored ostalog, odlučuje o tome da li je činjenje ili nečinjenje funkcionera prouzrokovalo povredu ovog zakona, i ako jeste, izriče meru (član 18. stav 1.); da se funkcioneru koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana može izreći mera nejavnog upozorenja i mera javnog objavljivanja odluke o povredi zakona, a funkcioneru koga je na javnu funkciju izabrao organ koji je neposredno izabran od građana izriče se, umesto mere javnog objavljivanja odluke o povredi zakona - mera javnog objavljivanja preporuke da podnese ostavku (član 25. stav 2.) i da ako se funkcioner kome je izrečena mera nejavnog upozorenja, do isteka roka koji mu je u odluci određen, ne povinuje ovom zakonu, izriče mu se mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje (član 27. stav 1.) Odredbom člana 28. Zakona propisano je da ako postoje uslovi za izricanje mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, funkcioneru koga je na javnu funkciju izabrao organ neposredno izabran od građana, izriče se mera javnog objavljivanja preporuke da podnese ostavku, a funkcioneru koji je na javnu funkciju izabran neposredno od građana - mera javnog objavljivanja odluke o postojanju povrede ovog zakona.
Zakonom o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", broj 129/07) propisani su način i uslovi za izbor i prestanak mandata odbornika u skupštinama opština, kao i način i uslovi za izbor i prestanak mandata članovima opštinskih veća. Odredbama člana 30. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je: da odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja skupština opštine (stav 1.); da ako zaposleni u opštinskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat (stav 2.); da danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni (stav 3.); da propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, ne isključuju primenu odredaba ovog zakona o poslovima koji su određeni kao nespojivi sa funkcijom odbornika skupštine opštine (stav 4.). Prema odredbama člana 45. stav 7. ovog zakona, članovi opštinskog veća koje bira skupština opštine ne mogu istovremeno biti i odbornici, a mogu biti zaduženi za jedno ili više određenih područja iz nadležnosti opštine, a prema stavu 8. ovog člana, odborniku koji bude izabran za člana opštinskog veća prestaje odbornički mandat.
5. Iz navedenih odredaba Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija proizlazi da mere koje Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa izriče funkcioneru zbog povrede odredaba tog zakona imaju za cilj da doprinesu da se uspostavi stanje u kome neće biti rizika od uticaja privatnog interesa na vršenje javne funkcije. Stoga se, imajući u vidu prirodu tih mera i njihove pravne posledice, postavlja pitanje dopuštenosti ustavne žalbe protiv odluka kojima se te mere izriču.
Po oceni Ustavnog suda, odluka Republičkog odbora za rešavanje o sukobu intersa kojom se izriče mera javnog objavljivanja odluke o povredi zakona, ne sadrži obeležja koja nužno mora imati pojedinačni akt kojim se utvrđuje obaveza za neko lice. Naime, osporena odluka nema svojstvo autoritativnosti u smislu nametanja određenog ponašanja jačom voljom i postojanja sankcije za nepostupanje po izrečenoj meri, niti svojstvo izvršnosti koje podrazumeva da se u slučaju potrebe takva odluka može prinudno izvršiti. Takođe, imajući u vidu odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi kojima se uređuje prestanak odborničkog mandata, Sud je našao da osporena odluka nema ni pravno dejstvo, jer ne može proizvesti nikakvu promenu u konkretnoj pravnoj situaciji.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da odluka Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa, kojom se izriče mera javnog objavljivanja odluke o povredi zakona, nije pojedinačni akt protiv koga se, u smislu Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba.
Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke za vođenje postupka utvrđene Ustavom i Zakonom.
6. Pored navedenog, imajući u vidu da je osporenu Odluku Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa, prema izveštaju ovog odbora, podnosilac ustavne žalbe primio 17. januara 2008. godine, a ustavnu žalbu je izjavio 22. februara 2008. godine, Ustavni sud je konstatovao da je ustavna žalba i neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe protiv odluke o sukobu interesa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti