Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu ustavnu žalbu oštećenog kao tužioca, izjavljenu protiv oslobađajuće krivične presude. Sud je zauzeo stav da se pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku garantuje pre svega okrivljenom, a ne oštećenom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-251/2009
06.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Petkovića iz Ćuprije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miroslava Petkovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 1326/08 od 30. decembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Petković iz Ćuprije podneo je Ustavnom sudu 20. februara 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 1326/08 od 30. decembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe, kao supsidijarni tužilac, vodio krivični postupak protiv S.S. zbog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Dalje se navodi da je prvostepeni sud u toku dokaznog postupka propustio da izvede dokaze koji su bili predloženi od strane podnosioca, a što je, po mišljenju podnosioca, imalo za posledicu povredu prava na pravično suđenje. Podnosilac navodi da je isti dokazni predlog ponovio i u žalbenom postupku, ali da Okružni sud u Jagodini nije cenio predložene i priložene dokaze.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je presudom Opštinskog suda u Ćupriji K. 412/06 od 8. aprila 2008. godine okrivljeni S. S. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Osporenom presudom Okružnog suda u Jagodini Kž. 1326/08 od 30. decembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvređena navedena prvostepena presuda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Podnosilac ustavne žalbe se Ustavnom sudu obraća u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom predmetu u kome je doneta osporena presuda. Podnosilac smatra da mu je ustavno pravo na pravično suđenje povređeno time što krivični sud nije izveo dokaze koje je on predložio, što je dalje, po mišljenju podnosioca, imalo za posledicu donošenje oslobađajuće presude.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se tom licu stavljaju na teret, to se u ovom postupku, prema pravnom stavu Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) kojom je propisano da se ovim zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac i privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni Ustavom, niti zakonom zajemčeno pravo da će se protiv određenog lica pokrenuti i voditi krivični postupak, ili da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Oštećeni kao tužilac se stoga u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je sudskom odlukom kojom je neko lice pravnosnažno oslobođeno od optužbe, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, jer ovo pravo se i ne jemči oštećenom. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više ranijih odluka (Videti: Rešenje Už – 297/07 od 22. decembra 2009. godine). Isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u presudi Krzak protiv Poljske (od 6. aprila 2004. godine, aplikacija broj 51515/99, st. 23. i 24.), kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio molbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ratione materiae inkompatibilno sa članom 6. Konvencije.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti