Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude za naplatu zarada od preduzeća u restrukturiranju. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini neisplaćenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2510/2015
09.03.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. I . iz M . kod Šapca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. marta 2017. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba M. I . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 750/14 (ranije predmet I. 704/11) podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Šapcu I. 704/11 od 15. juna 2011. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po t om osnov u. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M . I . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu R4. I. 6/14 od 6. januara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 77/15 od 4. februara 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. I . iz M. kod Šapca je, 14. aprila 2015. godine , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog nesprovođenja pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Šapcu P1. 236/09 od 2. novembra 2009. godine u izvršnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Šapcu vodi u predmetu I. 750/14 (ranije predmet I. 704/11), kao i protiv rešenja Višeg suda u Šapcu R4. I. 6/14 od 6. januara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 77/15 od 4. februara 2015. godine, smatrajući da mu je nečinjenjem u izvršnom postupku i označenim rešenjim povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi podnosilac, između ostalog, navodi: da izvršni postupak koji se vodi radi naplate njegovih potraživanja iz radnog odnosa traje od 2011. godine; da je rešenjem Višeg suda u Šapcu R4. I. 6/14 od 6. januara 2015. godine, koje je potvrđeno rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 77/15 od 4. februara 2015. godine, neosnovano od strane redovnih sudova odlučeno o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Šapcu vodi u predmetu I. 750/14 (ranije predmet I. 704/11), jer je, po njegovom mišljenju , u tom slučaju bio nadležan da postupa Ustavni sud; da je naknada nematerijalne štete koja mu je rešenjima redovnih sudova dosuđena niska i stoga nepravična.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a.); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Šapcu I. 704/11 od 15. juna 2011. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Šapcu P1. 236/09 od 2. novembra 2009. godine, kojom je F . „ Z.“ a.d, Šabac , u restrukturiranju , obavezana da podnosiocu na ime razlike zarade isplati iznos naveden u izreci označene presude.

M. I . je 21. avgusta 2012. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Šapcu vodi u predmetu I. 750/14 (ranije predmet I. 704/11). Navedena ustavna žalba zavedena je pod brojem Už-6826/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Šapcu R4. I. 6/14 od 6. januara 2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno je da mu je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 750/14 (ranije predmet I. 704/11) podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije ; stvom drugim izreke naloženo je Osnovnom sudu u Šapcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se označeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku; stavom trećim izreke predlagaču je na ime naknade nematerijalne štete zbog dugog trajanja izvršnog postupka dosuđen iznos od 3 00 evra, stavom četvrtim izreke odbijen je kao neo snovan zahtev predlagača za isplatu naknade nematerijalne štete u iznosu preko dosuđenog pa do tražinih 10.000 evra. Navedeno rešenje potvrđeno je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 77/15 od 4. februara 2015. godine. U obrazloženju označenih rešenja se, između ostalog, navodi da je predmetni izvršni postupak započeo 1. juna 2011. godine, te da u momentu donošenja prvostepenog rešenja trajo ukupno tri godine i sedam meseci i da još uvek nije okončan. Kako ustavnom žalbom od 21. avgusta 2012. godine nisu istaknute povrede drugih Ustavom zajemčenih prava o kojima bi po pravnosnažnosti rešenja Višeg suda u Šapcu R4. I. 6/14 od 6. januara 2015. godine eventualno mogao da odlučuje Ustavni sud, predmet je zaveden kao rešen i arhiviran.

4. Analizirajući navode ustavne žalbe kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 750/14 (ranije predmet I. 704/11), Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presude izrečen e u korist podnosi oca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosi oca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čin e potraživanj a utvrđeno t im presudama (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Šapcu I. 704/11 od 15. juna 2011. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koja su podnosioci pokušali na prinudan način da ostvare u predmetnom izvršnom postupku.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojima se osporavaju rešenja Višeg suda u Šapcu R4. I. 6/14 od 6. januara 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 77/15 od 4. februara 2015. godine, u smislu negiranja postojanja nadležnosti ovih sudova da u konkrentom slučaju odlučuju o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da su isti očigledno neosnovani. Naime, odredbama člana 8a Zakona o uređenju sudova ustanovljena je nadležnost nesposredno višeg suda pri odlučivanju o eventualnom postojanju povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji nije okončan. Kako su redovni sudovi je u toku postupka po zahtevu za suđenje u razumnom roku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Šapcu I. 750/14 (ranije I. 704/11) , utvrdili da isti u momentu odlučivanja prvostepenog suda nije okončan, to ne stoje trvdnje podnosioca ustavne žalbe o neosnovano zasnovanoj nadležnosti tih sudova .

Nadalje, ustavnom žalbom podnosilac ističe svoje nezadovoljstvo iznosom koji mu je na ime naknade nematerijalne štete dosuđen zbog utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku.

U odnosu na ovaj deo ustavne žalbe, Ustavni sud, najpre, ukazuje da je primarni cilj zahteva za zaštit prava na suđenje u razumnom roku njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada od 300 evra, s obzirom na to da je utvrđeno da predmetni izvršni postupak od momenta podnošenja predloga za izvršenje do donošenja rešenja Višeg suda u Šapcu R4. I. 6/14 od 6. januara 2015. godine traje tri godine i sedam meseci. U konkretnom slučaju, navedena visina naknade nematerijalne štete je, sa stanovišta sudske prakse Ustavnog suda , odgovarajuća i dovoljna, imajući u vidu samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu R4 I. 6/14 od 6. januara 2015. godine i reš enja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 77/15 od 4. februara 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti