Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko devet godina. Iako je poverilac delimično doprineo odugovlačenju, pretežna odgovornost leži na nedelotvornom i neažurnom postupanju nadležnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radovana Milisavljevića iz Velike Grabovnice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radovana Milisavljevića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Brus u u predmetu I. 484/03, povređeno pravo podnosio ca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kruševcu – Sudskoj jedinici u Brusu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radovan Milisavljević iz Velike Grabovnice je 21. maja 2010. godine, preko punomoćnika Bojana G. Lazarevića, advokata iz Brusa, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Br usu u predmetu I. 484/03.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je rešenjem Opštinskog suda u Brusu I. 484/03 od 19. decembra 2003. godine dozvoljeno izvršenje koje je predložio podnosilac kao izvršni poverilac ; da do podnošenja ustavne žalbe izvršenje nije sprovedeno; da je poverilac urgirao kod suda pismenim podnescima više puta, ali da uprkos svim urgencijama i starosti predmeta sud i dalje ne preduzima radnje u izvršnom postupku.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenog Ustavom garantovanog prava, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, kao i da mu se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Brusu I. 484/03, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 11. decembra 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Brus u predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika R. Đ. iz Zlatara , na osnovu pravnosna žne i izvršne presude toga suda P . 194/03 od 13. juna 2003. godine, kojom je dužnik obavezan d a poveriocu vrati naznačene stvari i da mu plati dug sa kamatom i troškovima postupka.

Rešenjem I. 484/03 od 19. decembra 2003. godine sud je odredio predlo ženo izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i i splatom izvršnog poverioca iz iznosa dobijenog prodajom.

Izvršni sud je u narednih šest mesesci zakazao i odložio šest ročišta (od 11. februara, 1. marta, 5. i 21. aprila, 11. maja i 3. juna 2004. godine), zbog nedolaska izvrš nog dužnika.

Izvršni dužnik je na zapisniku sačinjenom pred Opštinskim sudom u Brusu 16. juna 2004. godine izjav io da se pokretne stvari koje treba da vrati izvršnom poveriocu ne nalaze kod njega.

Nakon toga, izvršni sud je odložio još pet ročišta (od 15. septembra, 11. oktobra, 5. novembra i 6. decembra 2004. godine i 9. januara 2005. godine). Prva tri ročišta nisu održana zbog nedolaska izvršnog dužnika koji je uredno primio pozive za ročište, a poslednja dva nisu održana zbog nedolaska izvršn og poverioca i izvršnog dužnika, iako su uredno obavešteni o održavanju ročišta.

Opštinski sud u Brusu je 7. oktobra 2005. godine doneo zaključak, kojim je izvršnom dužniku ostavljen r ok do kojeg može da izmiri obavezu prema izvršnom poveriocu, jer će se u protivnom sprovesti popis i oduzimanje pokretnih stvari dužnika u cilju prinudne naplate duga.

Kako izvršni dužnik nije isplatio dug izvršnom poveriocu u ostavljenom roku, sudski izvršitelj je 28. oktobra 2005. godine izašao na lice mesta i izvršio popis pokretnih stvari dužnika. Izvršnom dužniku je ostavljen rok od 30 dana da izmiri potraživanje poverioca, nakon koga će se pristupit i zapleni popisanih stvari , radi naplate potraživanja poverioca.

Ročište od 6. decembra 2005. godine nije održano zbog nedolaska izvršnog dužnika, iako je poziv za ročište uredno primio.

Dopisom od 3. maja 2006. godine izvršni sudija je obavestio punomoćnika izvršnog poverioca da će se 19. maja 2006. godine održati ročište na licu mesta radi zaplene popisanih stvari u kući dužnika, te da je pot rebno da za ovo ročište obezbedi vozilo ko jim će se prevesti pokretne stvari, kao i dva radnika koji će iznositi popisane st vari.

Punomoćnik izvršnog poverioca je 18. maja 2006. godine pristupio u sud i izjavio da je službeno sprečen i da neće moći da pristupi na ročište zakazano za 19. maj 2006. godine, kao i da nije u mogućnosti da obezbe di prevozno sredstvo za prenos zaplenjeni h stvari, već da traži da sud angažuje radnike i obezbedi prevozno sredstvo , a poverilac će snositi troškove.

Izvršni dužnik je 19. maja 2006. godine pristupio na ročište i iz javio da će deo duga platiti poveriocu u toku sledeće nedelje , i to tako što će novac don eti u sud, te je tražio da sudski izvršitelji ne izlaze na lice mesta radi zaplene popisanih pokretnih stvari, već da se ročište odloži do sledeće nedelje kada će on izmiriti deo duga. Sud je prihvatio predlog izvršnog dužnika i predmet stavio u evidenciju do 25. maja 2006. godine.

Ročište od 10. avgusta 2006. godine nije održa no, jer izvršni dužnik nije pristupio u sud, iako je poziv uredno primio, ali je obavestio sud da će dug izmiriti do 10. septembra 2006. godine.

Na sledećem ročištu od 7. de cembra 2006. godine izvršni dužnik je izjavio da će nastojati da dug prema poveriocu izmiri i tražio da sud odloži ročište do 20. decembra 2006. godine. Sud je rešenjem odredio da predmet bude u evidenciji do navedenog datuma.

Dopisom od 23. februara 2007. godine izvršni sudija je tražio od JKP „Rasina“ Brus obaveštenje da li poseduje adekvatno vozilo za prevoz zaplenjenih stvari i da li ima dva radnika za prenos stvari.

JKP „Rasina“ Brus je 2. marta 2007. godine obavestilo sud da ne poseduju adekvatno vozilo za prevoz zaplenjenih stvari, nakon čega je sud dopisom od 12. marta 2007. godine obavestio punomo ćnika izvršnog poverioca da nije obezbedio vozilo za prevoz popis anih stvari.

Na sledeće ročište od 9. aprila 2008. godine nije pristupio izvršni dužnik, a punomoćnik izvršnog poverioca je izjavio da je saglasan da dužnik izmiri dugovanje u tri rate, i to : glavni dug u jednoj, troškove parničnog postupka u drugoj, a troško ve izvršnog postupka sa kamatom na glavni dug i na troškove parničnog postupka u trećoj rati, s tim da se rate isplaćuju u vremenskom razmaku od po mesec dana , počev od kraja aprila meseca.

Izvršni dužnik je 10. aprila 2008. godine pristupio u sud i izjavio da je saglasan sa predlogom punomoćnika pov erioca oko isplate duga u tri rate, kako je predložio punomoćnik poverioca .

Na ročište od 26. septembra 2008. godine nije pristupio izvršni dužnik, a sud je rešenjem naložio da se od lokalnih banaka zatraži podatak o računima izvršnog dužnika. Dopisima od 29. septembra 2008. godine sud je od četiri banke zatražio obaveštenje da li izvršni dužnik ima otvoren račun i podatke o prilivu sredstava na račune izvršnog dužnika.

Punomoćnik izvršnog poverioca se 6. novembra 2008. godine odazvao na poziv suda i predložio da sud još jednom pozove izvršnog dužnika i da mu ostavi rok do kraja meseca novembra da plati glavnicu duga, a da kamatu i troškove plati u decembru.

Opštinski sud u Brusu je 29. aprila 2009. godine doneo rešenje I. 484/03 kojim se zaplenjuje novčani iznos izvršnog dužnika kojim raspolaže na dinarskom tekućem računu kod „Vojvođanske banke“ AD Novi Sad - Filijala Kruševac, a radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca, s napomenom da se plenidba smatra sprovedenom danom dostavljanj a tog rešenja.

Dopisima od 13. maja i 11. juna 2009. godine sud je od navedene banke tražio obaveštenje o razlozima nepostupanja po rešenju od 29. aprila 2009. godine, kojim j e određena zaplena sredstva na računu izvršnog dužnika.

Vojvođanska banka AD Novi Sad - Filijala Kruševac je 17. juna 2009. godine obavestila izvršni sud da njen klijent - izvršni dužnik nema promet na računu, tako da nije bilo sredstava koja bi bila predmet naplate.

Sud je dopisom od 15. oktobra 2009. godine obavestio izvršnog poverioca da do 30. oktobra 2009. godine uplati troškove za izlazak suda na lice mesta radi popisa i plenidbe pokretnih stvari dužnika, uz upozorenje da u protivnom sud neće biti u mogućnosti da sprovede izvršenje, pa će se predlog odbaciti, odnosno postupak obustaviti.

U spisima predmeta ne postoji dokaz da je izvršni poverilac postupio po nalogu suda i u ostavljenom roku uplatio troškove za izlazak suda na lice mesta, kao ni da je sud, zbog nemogućnosti da sprovede izvršenje, predlog odbacio, odnosno postupak obustavio.

Punomoćnik izvršnog poverioca je podneskom od 15. marta 2010. godine tražio da se postupak izvršenja nastavi, ali Osnovni sud u Kruševcu – Sudska jedinica u Brusu nije preduzimao bilo kakave radnje u postupku od 1. januara 2010. godine kada je preuzeo nadležnost u ovom predmetu.

Spisi izvršnog predmeta, koji sada nosi oznaku I. 614/10 su 25. februara 2013. godine dostavljeni Ustavnom sudu .

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezav isan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.) .

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su i odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11 ) kojima je propisano da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1 ) i da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na trajanje osporenog izvršnog postupka , Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 11. decembra 2003. godine kada je podnosilac ustavne žalbe , kao izvršni poverilac, podne o Opštinskom sudu u Brus u predlog za izvršenje i da još uvek nije formalno okončan, te da u vreme odlučivanja o ustavnoj žalbi izvršni postupak traje više od devet godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje propisane Zakonom o izvršnom postupku, kako bi izvršni poverilac bio namiren, odnosno izvršni postupak okončan.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da je postavljeni zahtev od značaja za podnosioca ustavne žalbe , s obzirom na to da je predlogom za izvršenje tražio izvršenje parnične presude kojom je izvršni dužni k obavezan da mu vrati pokretne stvari i da mu plati dug sa kamatom i troškovima postupka.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca , Ustavni sud je ocenio da je doprineo dužini trajanja postupka time što nije preduzimao potrebne radnje u cilju sprovođenja izvršenja, odnosno, nije obezbedio prevozno sredstvo za prevoz popisanih pokretnih stvari izvršnog dužnika, radi njihove zaplene i prodaje , kako mu je sud dopis om I. 484/03 od 19. maja 2006. godine naložio . Podnosilac ustavne žalbe nije uplatio troškove za izlazak suda na lice mesta radi popisa i plenidbe po kretnih stvari izvršnog dužnika ni kada mu je to sud naložio dopisom I. 484/03 od 15. oktobra 2009 . godine . Tokom sprovođenja izvršnog postupka punomoćnik podnosioca ustavne žalbe se nekoliko puta ( na ročištima od 19. maja i 7. decembra 2006. godine i 9. aprila 2008. godine složio sa predlogom izvršnog dužnika da mu sud ostavi određeni dodatni rok za isplatu duga i da dug plati u ratama, a 6. novembra 2008. godine, kada je po pozivu pristupio u sud, punomoćnik izvršnog poverioca je sam predložio sudu da još jednom pozove izvršnog dužnika i da mu ostavi naknadni rok za izmirenje duga. Dakle, podnosilac ustavne žalbe je do kraja 2008. godine pristajao na odlaganje izvršenja ili čak i sam predlagao da se izvršnom dužniku ostavi naknadni rok za izmirenje duga, a zatim nije uplatio troškove izlaska suda na lice mesta radi popisa i plenidbe pokretnih stvari dužnika.

Međutim, polazeći od toga da u izvršnom postupku važi načelo oficijelnosti i da se radi o postupku koji je po zakonu hitan, Ustavni sud nalazi da pretežni doprinos za dugo trajanje postupka u ovom slučaju snose nadležni sudovi. Opštinski sud u Brusu je redovno preduzimao radnje u postupku, ali je njegovo postupanje bilo nedelotvorno. Sud nije održao čak 11 ročišta, a izvršenje plenidbom i prodajom pokretnih stvari dužnika nije sprovedeno, iako je popis stvari izvršen još 28. oktobra 2005. godine, jer nisu obezbeđeni prevozno sredstvo i radnici za plenidbu, prenos i prevoz stvari. Osnovni sud u Kruševcu – Sudska jedinica u Brusu koji je preuzeo predmet 1. janura 2010. godine, nije postupio po predlogu izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za nastavak izvršnog postupka od 15. marta 2010. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Brusu u predmetu I. 484/03 .

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da predmetni postupak nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Osnovnom sudu u Kruš evcu – Sudskoj jedinici u Brus u da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio okolnosti od značaja za utvrđivanje njene visine, a posebno ukupnu dužinu trajanja postupka, postupanje suda i ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom trajanja osporenog izvršnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo uzimajući u obzir navedene kriterijume i doprinos samog podnosioca dugom trajanju postupka.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako ( poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti