Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu privrednog društva zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Postupak po vanrednim pravnim lekovima pred Vrhovnim kasacionim sudom, koji je trajao godinu i osam meseci, ocenjen je kao razuman.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "OMNI STOCK" d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba privrednog društva "OMNI STOCK" d.o.o. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku po reviziji i postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti koji se pred Vrhovnim kasacionim sudom vodio u predmetu Prev. 219/10, Pzz1. 2/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo "OMNI STOCK" d.o.o. iz Beograda je 17. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Zorana Lazarevića, advokata iz Beograda, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prav a na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se po reviziji i po zahtevu za zaštitu zakonitosti tada vodio pred Vrhovnim sudom Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je pred Trgovinskim sudom u Beogradu u parnici pod brojem P. 8788/06, vođenoj radi duga, u kojoj je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo tužioca-protivtuženog, a Republika Srbija svojstvo tuženog-protivtužioca, prvostepenom presudom od 6. februara 2008. godine delimično usvojen njegov tužbeni zahtev, a odbijen protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca; da je drugostepenom presudom Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 4065/2008 od 16. aprila 2009. godine odbijena njegova žalba; da je, nezadovoljan drugostepenom presudom , izjavio reviziju 19. juna 2009. godine koja je u Vrhovnom sudu Srbije zavedena pod brojem Prev. 459/09; da je, po dobijenom obaveštenju nadležnog javnog tužioca da neće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, izjavio 27. avgusta 2009. godine ovaj vanredni pravni lek protiv prvostepene i drugostepene presude Vrhovnom sudu Srbije i da je predmet dobio broj SPZZ. 71/09. Međutim, kako do dana izjavljivanja ustavne žalbe po uloženim vanrednim pravnim lekovima još uvek nije bilo odlučeno, podnosilac smatra da je nepostupanje Vrhovnog suda Srbije u navedenim predmetima dovelo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i predlaže da Ustavni sud naloži Vrhovnom sudu Srbije, odnosno Vrhovnom kasacionom sudu da bez odlaganja donese odluku u predmetima koji se u Vrhovnom sudu vode pod označenim brojevima. Podnosilac nije tražio naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u skladu sa odredbom člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), zahtevao od Privrednog suda u Beogradu dostavljanje odgovora, te nakon pribavljenog odgovora tog suda Su. 39/2012-7-1 od 26. marta 2012. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Protiv presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 4065/2008 od 16. aprila 2009. godine tužilac-protivtuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, izjavio je dve revizije, preko dva punomoćnika, i to jednu 19. juna 2009. godine, a drugu 22. juna 2009. godine.

Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 8788/06 od 6. februara 2008. godine i presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 4065/2008 od 16. aprila 2009. godine, p odnosilac ustavne žalbe je podneo 27. avgusta 2009. godine.

Blagovremenu i dozvoljenu reviziju protiv drugostepene presude izjavio je i tuženi-protivtužilac u delu u kojem je usvojen tužbeni zahtev a odbijen protivtužbeni zahtev. Tužilac-protivtuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, dao je odgovor na reviziju tuženog-protivtužioca.

Po izjavljenim vanrednim pravnim lekovima spisi predmeta su dostavljeni Vrhovnom sudu Srbije na odlučivanje 28. septembra 2009. godine.

Vrhovni kasacioni sud je presudom Prev. 219/10, Pzz1. 2/10 od 7. aprila 2011. godine odlučio o izjavljenim vanrednim pravnim lekovima, te u prvom stavu izreke odbio kao neosnovane revizije obe parnične stran ke izjavljene protiv presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 4065/2008 od 16. aprila 2009. godine, u drugom stavu izreke odbio je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca - protivtuženog izjavljen protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 8788/06 od 6. februara 2008. godine i presude Višeg trgovinskog suda u Beogradu Pž. 4065/2008 od 16. aprila 2009. godine, a u trećem stavu izreke je odbio kao neosnovan zahtev tužioca - protivtuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju tuženog - protivtužioca. Spisi predmeta su vraćeni Privrednom sudu u Beogradu 11. jula 2011. godine i otpravak navedene odluke Vrhovnog kasacionog suda dostavljen je zakonskom zastupniku tuženog - protivtužioca - Republičkom javnom pravobraniocu 20. jula 2011. godine, a punomoćniku tužioca - protivtuženog 8. septembra 2011. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je bio na snazi u vreme odlučivanja po izjavljenim vanrednim pravnim lekovima, bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak odlučivanj a o reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud je utvrdio da su izjavljene dve revizije od strane tužioca-protivtuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv drugostepene presude , i to kasnija 22. juna 2009. godine, te da je on drugi vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti izjavio nakon još skoro dva meseca - 27. avgusta 2009. godine, a da je postupak po izjavljenim pravnim lekovima jednovremeno okončan presudom Vrhovnog kasacionog suda Prev. 219/10, Pzz1. 2/10 od 7. aprila 2011. godine.

Kada je reč o dužini osporenog postupka odlučivanja po izjavljenim vanrednim pravnim sredstvima , Ustavni sud je utvrdio da je on do dana podnošenja ustavne žalbe trajao nepuna tri meseca, a ukupno jednu godin u i osam meseci i da trajanje postupka pred sudom treće instance zadovoljava kriterijum razumnog roka . Ovo, pogotovu, što je u konkretnom slučaju postupak odlučivanja, inače započet pred Vrhovnim sudom Srbije , a okonča n pred Vrhovnim kasacionim sudom, zbog preuzimanja nadležnosti, bio usložnjen činjenicom da je odlučivano po dva različita vanredna pravna leka i da su reviziju izjavile obe parnične stranke. Takođe, za podnosioca ustavne žalbe u ovom postupku pred sudom trećeg stepena nisu nastupile bilo kakve štetne posledice, jer su sva izjavljena vanredna pravna sredstva odbijena kao neosnovana, čime je prethodna pravnosnažna i izvršna prvostepena presuda ostala neizmenjena.

Iz tih razloga, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti