Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupcima pred Agencijom za restituciju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Upravni postupci pred Agencijom za restituciju, pokrenuti 2013. godine, nisu okončani ni nakon osam godina, što predstavlja nerazumno dugo trajanje uprkos složenosti predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Jovan Ćirić i Vesna Ilić Prelić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. S . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. februara 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S . i utvrđuje da je u upravnim postupcima koji se vode pred Agencijom za restituciju – Područna jedinica Kragujevac u predmetima br. 46-008603/2013 i 46-013227/2013, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnim organima da predu zmu sve mere kako bi se postupci iz tačke 1. okončali u najkraćem roku.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S . iz Beograda je , 12. marta 2019. godine, preko punomoćnika G. V, advokata iz Beograda , Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava zajemčenih odredbama čl. 36, 58. i 59. Ustava u upravnim postupcima koji se vode pred Agencijom za restituciju – Područna jedinica Kragujevac u predmetima br. 46-008603/2013 i 46-013227/2013.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da postupci po zahtevima podnosioca od 18. juna 2013. godine i 4. oktobra 2013. godine nisu okončan i, zbog čega podnosilac trpi materijalnu štetu u vidu izgubljene dobiti na ime zakupnine, i to na mesečnom nivou u iznosu od najmanje 10.000 evra, odnosno za pet godina u iznosu od najmanje 500.000 evra.

Podnosilac ustavne žalbe je tražio da Ustavni sud naloži prvostepenom organu uprave da odluči u predmetima br. 46-008603/2013 i 46-013227/2013, kao i da Republika Srbija nadoknadi podnosiocu štetu u iznosu od 500.000 evra i troškove sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalb u, kao i u spise predmeta prvostepenog organa uprave, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe i dr. su 18. juna 2013. godine podneli Agenciji za restituciju zahtev za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje iza pok. I.J. i zahtev je zaveden pod brojem 46-008603/2013. Takođe, podnosilac ustavne žalbe i dr. su 4. oktobra 2013. godine podneli Agenciji za restituciju zahtev za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje i zahtev je zaveden pod brojem 46-013219/2013.

Zaključkom Agencije za restituciju – Područna jedinica Kragujevac broj 46-008603/2013 od 9. januara 2014. godine određeno je da se spajaju postupi po navedenim zahtevima, te određeno da će se voditi jedinstveni postupak u ovoj upravnoj stvari pod brojem 46-008603/2013.

Podnosilac ustavne žalbe i dr. su 4. oktobra 2013. godine podneli Agenciji za restituciju zahtev za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje iza pok. C.J. i zahtev je zaveden pod brojem 46-013227/2013.

Usmena javna rasprava u predmetima br. 46-008603/2013 i 46-013227/2013 održana je 1. jula 2015. godine.

Dopisom od 26. oktobra 2015. godine naloženo je podnosiocu i dr. da preciziraju predmetni zahtev tako što će dostaviti preciznu identifikaciju nepokretnosti čiji povraćaj traže, a koju je potrebno identifikovati preko stručnog lica geodetske struke, sa izvršenim preklopom starog i novog stanja.

U izvršenju naloga, podnosilac i dr. su prvostepenom organu uprave dostavili podneske sa prilozima od 6. novembra 2015. godine, 20. novembra 2015. godine i 12. februara 2016. godine.

Podnosilac i dr. su 9. juna 2015. godine i 15. septembra 2015. godine podneli drugostepenom organu uprave žalbu zbog „ćutanja uprave“.

Rešenjem Ministarstva finansija – Sektor za imovinskopravne poslove broj 46-00-00901/2015-13 od 13. oktobra 2015. godine naloženo je prvostepenom organu uprave da odluči o predmetnom zahtevu u roku od 30 dana od dana prijema drugostepenog rešenja.

Na predlog podnosilaca zahteva, prvostepeni organ je zaključkom od 20. novembra 2015. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka iz oblasti geodetske struke – H.M. iz Tutina, na okolnost identifikacije nepokretnosti koje su predmet postupka.

Podnosilac i dr. su 14. aprila 2016. godine podneli prvostepenom organu urgenciju za donošenje delimičnog rešenja.

Podnosilac i dr. su 9. juna 2016. godine ponovo podneli drugostepenom organu uprave žalbu zbog „ćutanja uprave“.

Rešenjem Ministarstva finansija – Sektor za imovinskopravne poslove broj 46-00-00901/2015-13 od 26. septembra 2016. godine naloženo je prvostepenom organu uprave da odluči o predmetnom zahtevu u roku od 30 dana od dana prijema drugostepenog rešenja.

Usmena rasprava je održana 30. novembra 2016. godine.

Podnosioci zahteva su predložili prvostepenom organu d a se izvrši promena ličnosti veštaka, pa je zaključkom od 24. marta 2016. godine stavljen van snage prethodni zaključak o izvođenju dokaza veštačenjem.

Zaključkom Agencije za restituciju – Područna jedinica Kragujevac broj 46-008603/2013, 46-013227/2013 od 23. avgusta 2017. godine određeno je izvođenje dokaza veštačenjem od strane novog veštaka iz oblasti geodetske struke na okolnost precizne i tačne identifikacije nepokretnosti koje su predmet zahteva za vraćanje u katastarskoj opštini Novi Pazar, sa utvrđenim oblikom i položajem oduzetih nepokretnosti, kao i eventualnog stepena izgrađenosti istih, sa približnih podacima o vremenu gradnje i to: k.p. 337, 338, 339, 340, 445, 528, 535, 536, 541, 546, 578, 580, 584, 641, 646, 647, 761, 834, 837, 874, 952, 954, 955, 976, 1014, 1127, 1128, 1181, 1184, 1185, 1186, 1206, 1256, 1262, 1268, 2291, 3472, 3476, 3479, 4243, 4244, 4245, 4440, 4441,4442, 4443, 4858, 10780, 10783, 10788, 10797, 10892/2 i 10892/6 i druge novonastale parcele od zemljišta koje je predmet zahteva. Kao konkretni zadaci veštaku su određeni da tačno identifikuje nepokretnosti koje su predmet zahteva i da iste poveže sa odgovarajućim aktom o podržavljenju, da utvrdi faktičko stanje oduzetih nepokretnosti na terenu, ko ih koristi i na osnovu čega, da, ukoliko je moguće, utvrdi stepen eventualne izgrađenosti, sa vremenom gradnje i da izvrši preklop starog i novog stanja kako bi se eventualno mogle utvrditi promene nastale od vremena oduzimanja do danas.

Usmena rasprava je održana 29. avgusta 2019. godine.

Podnosilac ustavne žalbe i dr. su 15. marta 2019. godine podneli žalbu zbog „ćutanja uprave“, a potom 22. maja 2020. godine i urgenciju. Drugostepeni organ uprave je dopisom od 3. septembra 2020. godine zatražio izjašnjenje od prvostepenog organa uprave. U izjašnjenju od 11. septembra 2020. godine je navedeno: da su na usmenoj raspravi održanoj 29. avgusta 2019. godine podnosioci zahteva upoznati sa nalazima i dopunama nalaza veštaka geodetske struke, te da su se izjasnili da će naknadno dostaviti šta je sve konkretno predmet zahteva, kao i izjašnjenje na okolnost u vezi namene za koju se koristi deo objekta Službe za zapošljavanje Grada Novog Pazara, ali da se isti nisu izjasnili o navedenom, zbog čega, prema navodima prvostepenog organa uprave, meritorna odluka u ovoj upravnoj stvari još nije doneta. Navedeno je da će nakon preciziranja zahteva i izjašnjenja svih podnosilaca zahteva, a nakon utvrđivanja ispunjenosti uslova za svaku pojedinačnu nepokretnost koja bude označena kao predmet zahteva postupak biti nastavljen i odluka doneta u najkraćem mogućem roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbama sada važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18) propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak; u tom slučaju, drugostepeni organ je dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje; da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu(član 171. stav 3); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnim postupcima koji se vode pred Agencijom za restituciju – Područna jedinica Kragujevac u predmetima br. 46-008603/2013 i 46-013227/2013 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da su predmetni upravni postupci pokrenuti 18. jun a 2013. godine, odnosno 4. oktobra 2013. godine zahtevima podnosioca, te da postupci nisu pravnosnažno okončan i. Iz navedenog proizlazi da postupci traju preko osam godina.

Pored same dužine trajanja postupaka, Ustavni sud je, pri ocenjivanju da li je period odlučivanja nadležnih organa o zahtevima podnosioca ustavne žalbe bio razuman, uzeo u razmatranje i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca kao stranke, postupanje nadležnih organa pred kojima su vođeni postupci, broj donetih odluka, kao i to o kom pravu podnosioca je odlučivano.

Primenjujući navedene kriterijume na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da je činjenično stanje u predmetnim postupcima bilo složeno, ali da se nisu postavila složena pravna pitanja. U konkretnom slučaju je trebalo utvrditi koje tačno nepokretnosti su predmet zahteva, te svaku od njih povezati sa odgovarajućim aktom o podržavljenju, zatim utvrditi faktičko stanje oduzetih nepokretnosti na terenu, ko ih koristi i na osnovu čega, stepen eventualne izgrađenosti, sa vremenom gradnje i promene nastale od vremena oduzimanja do danas.

Vezano za postupanje organa uprave u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud konstatuje da predmetni postupci nisu pravnosnažno okončani. Međutim, Sud konstatuje da, iako je činjenično stanje zaista bilo složeno, jer je predmet zahteva za vraćanje bio veći broj nepokretnosti, isto ne može opravdati činjenicu da u ovim postupcima nakon više od osam godina nije doneta n i prvostepena odluka.

Ustavni sud konstatuje da je odluka o zahtevima podnosioca za njega od značaja. Međutim, što se tiče ponašanja samog podnosioca, Sud je, uvidom u spise predmeta prvostepenog organa uprave, zaključio da podnosilac ustavne žalbe i drugi podnosioci zahteva nisu uvek blagovremeno postupali po svim nalozima prvostepenog organa, niti su blagovremeno koristili procesnopravna sredstva protiv „ćutanja uprave“.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), dok je u tački 2 . izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

6. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac u ustavnoj žalbi naveo da trpi materijalnu štetu u vidu izgubljene dobiti na ime zakupnine, i to na mesečnom nivou u iznosu od najmanje 10.000 evra, odnosno za pet godina u iznosu od najmanje 500.000 evra, te da je u zahtevu tražio da Ustavni sud naloži prvostepenom organu uprave da odluči u predmetima br. 46-008603/2013 i 46-013227/2013, kao i da Republika Srbija nadoknadi podnosiocu štetu u iznosu od 500.000 evra i troškove sastava ustavne žalbe.

Kako podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje ove odluke vid pravičnog zadovoljenja podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

7. Imajući u vidu da postupak nije pravnosnažno okončan, to je Ustavni sud zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, kao i zahtev kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi povredu ostalih prava označenih u ustavnoj žalbi, odbacio kao preuranjen, rešavajući kao u tački 3. izreke ove odluke, odnosno kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti, pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine, na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupcima pred Agencijom za restituciju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti