Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedozvoljene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Žalba je ocenjena kao nedozvoljena ratione materiae, jer se osporenim aktom nije odlučivalo o meritornom pravu ili obavezi podnosioca, već o procesnim pretpostavkama za ponavljanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2525/2009
17.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miodraga Stepanovića iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miodraga Stepanovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 7811/08 od 1. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miodrag Stepanović iz Požarevca je 16. decembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije U. 7811/08 od 1. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, čl. 60, 68. i 70. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe 26. septembra 2008. godine podneo zahtev za ponavljanje disciplinskog postupka DS 116-4, 5/04 od 25. maja 2004. godine, ali da je zaključkom Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Požarevcu broj 118-526/93 od 24. oktobra 2008. godine taj zahtev odbačen kao neblagovremen; da je, u skladu sa poukom o pravnom sredstvu, protiv navedenog zaključka podneo tužbu Vrhovnom sudu Srbije, ali da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije tužba odbačena kao nedozvoljena, sa obrazloženjem da je podnosiocu u zaključku data pogrešna pouka o pravnom sredstvu, odnosno da je pre podnošenja tužbe imao pravo da protiv navedenog zaključka podnese žalbu, te da zbog pogrešne pouke neće trpeti štetne posledice s obzirom na to da rok za podnošenje žalbe protiv navedenog zaključka teče od dana dostavljanja rešenja suda podnosiocu; da su neosnovane tvrdnje Vrhovnog suda Srbije da podnosilac ne trpi štetne posledice, iz razloga što je već pružio dovoljno dokaza i činjenica za usvajanje zahteva za ponavljanje disciplinskog postupka, a da je od podnošenja predmetnog zahteva za ponavljanje disciplinskog postupka proteklo više od godinu dana.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Požarevcu donelo zaključak broj 118-526/93 od 24. oktobra 2008. godine kojim je odbačen zahtev podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje disciplinskog postupka DS 116-4, 5/04 od 25. maja 2004. godine, kao neblagovremen.

Podnosilac ustavne žalbe je, u skladu sa poukom o pravnom sredstvu, protiv navedenog zaključka podneo tužbu nadležnom sudu, ali je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije U. 7811/08 od 1. oktobra 2009. godine tužba odbačena kao nedozvoljena, sa obrazloženjem da je podnosiocu u zaključku data pogrešna pouka o pravnom sredstvu, odnosno da je pre podnošenja tužbe imao pravo da protiv navedenog zaključka podnese žalbu, međutim da zbog pogrešne pouke neće trpeti štetne posledice s obzirom da rok za podnošenje žalbe protiv navedenog zaključka teče od dana dostavljanja rešenja suda podnosiocu.

4. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije doneto u upravnom sporu po tužbi izjavljenoj protiv zaključka kojim je odbačen zahtev za ponavljanje disciplinskog postupka. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim aktom povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pravo na rad iz člana 60. Ustava, pravo na zdravstvenu zaštitu iz člana 68. Ustava i pravo na penzijsko osiguranje iz člana 70. Ustava.

Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada, da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći, kao i da se ženama, omladini i invalidima omogućuje posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (član 60.); da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja, da se zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju zakonom (član 68. st. 1. i 3.); da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom (član 70. stav 1.).

U upravnom postupku i upravnom sporu u kome je doneto osporeno rešenje, a koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, odlučivano je o ispunjenosti procesnih uslova za ponavljanje disciplinskog postupka u kome je podnosiocu ustavne žalbe izrečena disciplinska mera - prestanak radnog odnosa, te je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije odbačena tužba kao preuranjena, sa obrazloženjem da je podnosiocu data pogrešna pouka o pravnom sredstvu, odnosno da je pre podnošenja tužbe imao pravo da protiv navedenog zaključka podnese žalbu, ali da zbog pogrešne pouke neće trpeti štetne posledice s obzirom na to da rok za podnošenje žalbe protiv navedenog zaključka teče od dana dostavljanja rešenja suda podnosiocu. Kako osporenim pojedinačnim aktom nije odlučivano o nekom pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, već je osporeno rešenje doneto u upravnom sporu po tužbi izjavljenoj protiv zaključka kojim je odbačen zahtev za ponavljanje disciplinskog postupka, odnosno u postupku utvrđivanja da li su ispunjeni procesni uslovi da se ponovi disciplinski postupak, Ustavni sud smatra da je ustavna žalba u odnosu na navodne povrede odredaba Ustava ratione materiae nedozvoljena. U vezi sa tim, Ustavni sud se poziva na stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine).

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4), jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

Polazeći od izloženog, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedozvoljene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti