Odbacivanje ustavne žalbe privatnog tužioca zbog nedostatka legitimacije

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu privatnog tužioca izjavljenu protiv oslobađajuće presude. Sud je zauzeo stav da se u krivičnom postupku pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, a ne tužiocu, koji nema ustavno pravo da okrivljeni bude osuđen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2528/2009
04.02.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Hristivoja Pavlovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Hristivoja Pavlovića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Nišu Kž. 1922/09 od 29. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Hristivoje Pavlović iz Niša podneo je Ustavnom sudu 16. decembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Nišu Kž. 1922/09 od 29. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. Ustava Republike Srbije. U ustavnoj žalbi se navodi da je „evidentno prekršen zakon na štetu“ podnosioca ustavne žalbe „jer ne postoji zakonska mogućnost da se okrivljene ne kazne“ za krivično delo koje im se stavlja na teret. Zahtevao je da Ustavni sud poništi osporenu presudu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe Ustavnom sudu obraća kao privatni tužilac u krivičnom postupku u kome je doneta osporena presuda. U predmetnom krivičnom postupku, prvostepenom presudom Opštinskog suda u Nišu K. 2027/07 od 8. aprila 2009. godine okrivljene P.S. i D.Ž. oslobođene su od optužbe po privatnoj krivičnoj tužbi podnosioca ustavne žalbe da su u saizvršilaštvu izvršile krivično delo klevete iz člana 171. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09). Osporenom presudom Okružnog suda u Nišu Kž. 1922/09 od 29. oktobra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe i potvrđena prvostepena presuda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09) kojom je propisano da se ovim Zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da privatni tužilac, kao ni oštećeni kao tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, ni Ustavom zajemčeno pravo da lice koje je okrivljeno bude i osuđeno. Stoga se privatni tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je, pravnosnažnom sudskom presudom kojom se okrivljene oslobađaju od optužbe da su učinile krivično delo za koje su optužene privatnom krivičnom tužbom, povređeno pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud je, imajući u vidu sve navedeno, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe privatnog tužioca zbog nedostatka legitimacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti