Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio rešenje Vrhovnog kasacionog suda. Sud je primenio zakonsku odredbu o revizijskom cenzusu koja nije važila u trenutku kada je podnosilac stekao pravo na reviziju.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesn a Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi DOOEL „ Hermes Tehna“ iz Skoplja, Republika Makedonija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba DOOEL „Hermes Tehna“ i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 394/10 od 18. marta 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Poništava se rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 394/10 od 18. marta 2010. godine i određuje da Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 2505/09 od 18. novembra 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. DOOEL „Hermes Tehna“ iz Skoplja, Republika Makedonija je 16. jula 2010 . godine, preko punomoćnika Sav e Anđelkovića i dr , advokata iz Beograda , podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u tački 1. izreke, zbog povred e načela i prava, zajemčenih odredbama čl. 18. do 22 i člana 32. stav 1 i člana 36 . Ustava Republike Srbije.
Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda odbačena kao nedozvoljena njegova revizija, zbog vrednosti predmeta spora, a saglasno odredbi noveliranog člana 486. Zakona o parničnom postupku; da je u vreme pokretanja privrednog spora, dakle pre izmena i dopuna člana 486. Zakona o parničnom postupku, podnosilac imao pravo na izjavljivanje revizije , budući da je vrednost predmetnog spora bila iznad tada utvrđenog revizijskog cenzusa. Kako se zakonski propisi ne smeju retroak tivno primenjivati, podnosilac smatra da su osporenim revizijskim rešenjem povređena označena ustavna prava, pa je predložio da mu Us tavni sud odredi naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili ukraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 394/10 od 18. marta 2010. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 2505/09 od 18. novembra 2009. godine.
U obrazloženju ovog rešenja navedeno je: da je tužba u predmetnom postupku podneta 20. januara 2004. godine, a da je prvostepena presuda kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev doneta 5. decembra 2008. godine. P ozivajući se na odredbu člana 51. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), revizijski sud je u osporenom rešenju zaključio da je vrednost predmeta spora (295.118,06 USD) u konkretnoj parnici ispod graničnog iznosa propisanog navedenom zakon skom odredbom, te stoga revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku.
4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povrede se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozovljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja, nije učinio prvostepeni sud (član 404.); da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 2.500.000 dinara (član 486. stav 1.) .
Odredbom člana 51. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), koji je stupio na snagu 29. decembra 2009. godine, izmenjen je član 486. Zakona o parničnom postupku i od dana stupanja na snagu je propisivao da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 300.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 55. istog zakona propisano je: da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona (stav 1.); da će izuzetno od stava 1. ovog člana, o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivati Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.).
Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja je Odluka Ustavnog suda IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, kojom je Ustavni sud, između ostalog, u tački 1. izreke utvrdio da odredba člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, u delu koji glasi: "izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona", u vreme važenja, nije bila u saglasnosti sa Ustavom i sa potvrđenim međunarodnim ugovorom. Ustavni sud je u navedenoj odluci ocenio da je zakonodavac prekršio ustavnu zabranu povratnog dejstva zakona iz člana 197. Ustava, jer osporena zakonska odredba dovodi do nedozvoljenog dejstva novog Zakona i na odnose koji su već bili okončani u tom trenutku, donošenjem drugostepene odluke. Takođe, Ustavni sud je ocenio da je osporena odredba člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku stavila u neravnopravnu poziciju jednu grupu lica u odnosu na sve druge učesnike u postupcima po reviziji, u odnosu na koje je doneta drugostepena presuda do ovog datuma koja im je i dostavljena. U ovoj odluci Ustavni sud je izrazio i stav da se pravo na izjavljivanje revizije stiče danom donošenja drugostepene presude.
5. Razmatrajući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud najpre konstatuje da je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude Višeg trgovinskog suda Pž. 2505/09 od 18. novembra 2009. godine .
Polazeći od stava zauzetog u Odluci IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, Ustavni sud dalje nalazi da je podnosilac ustavne žalbe pravo na izjavljivanje revizije stekao 18. novembra 2009. godine, pre stupanja na snagu odredaba čl. 51. i 55. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, ustavnopravno neprihvatljivo stanovište Vrhovnog kasacionog suda, da je, na osnovu člana 55. navedenog zakona, revizija podnosioca nedozvoljena, s obzirom na to da je, u konkretnom slučaju, dozvoljenost revizije cenjena prema odredbama zakona nije važio u momentu sticanja prava na izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je reč o primeni nove pravne norme na okončanu pravnu situaciju, čime je prekršeno načelo zabrane povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, utvrđeno članom 197. stav 1. Ustava.
6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 394/10 od 18. marta 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.
Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda i određivanjem da Vrhovni kasacioni sud, primenom zakona koji je važio u momentu sticanja prava podnosioca na izjavljivanje revizije, donese novu odluku o ovom vanrednom pravnom leku izjavljenom protiv Višeg trgovinskog suda Pž. 2505/09 od 18. novembra 2009. godine, pa je saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.
Ovakav stav je Ustavni sud zauzeo u Odluci Už-4317/2010 od 30. maja 2013. godine.
7. S obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i naložio nadležnom sudu da ponovo odluči o reviziji izjavljenoj protiv drugostepene presude, Ustavni sud nije razmatrao navode podnosioca o povredi načela i prava iz čl. 18. do 22. i člana 36. Ustava.
8. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema uslova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti veb-sajt Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).
9. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.
ZAMENICA
PREDSEDNIKA VEĆA
dr Marija Draškić