Rešenje o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe zbog propuštanja roka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Podnosilac je, nakon što je javni tužilac odbio da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, propustio da sam izjavi taj vanredni pravni lek, a ustavnu žalbu je podneo po isteku roka od 30 dana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vojislava Subotića iz Dragodola, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. aprila 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vojislava Subotića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Lajkovcu P. 382/06 od 19. marta 2008. godine i presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1350/08 od 13. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vojislav Subotić iz Dragodola, Osečina, podneo je 20. februara 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Lajkovcu P. 382/06 od 19. marta 2008. godine, kojom su odbijeni njegov primarni i eventualni tužbeni zahtev za raskid kupoprodajnog ugovora i naknadu štete, odnosno predaju stvari, kao i protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1350/08 od 13. novembra 2008. godine, kojom je potvrđena prvostepena presuda. Ističe da je protiv navedenih presuda podneo 5. januara 2009. godine predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javno tužilaštvu, koji ga je dopisom Gt. I 3/09 od 14. januara 2009. godine obavestio da ne postoje zakonski razlozi za podizanje zahteva i uputio ga da, ukoliko želi, sam podnese nadležnom sudu ovaj vanredni pravni lek. Smatra da su osporene presude zasnovane na bitnim povredama odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i na pogrešnoj primeni materijalnog prava, a što je imalo za posledicu povredu njegovog prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik Republike Srbije'', br. 109/2007), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbom člana 418. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/2004) propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
3. Prema stavu Ustavnog suda, ako je stranka izjavila ustavnu žalbu posle prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, a sama ne izjavi ovo vanredno pravno sredstvo u parničnom postupku, blagovremenost ustavne žalbe će se ceniti u odnosu na dan dostavljanja sudske odluke po poslednjem pravnom sredstvu kojim se iscrpljuje pravni put za zaštitu prava.
S obzirom da podnosilac ustavne žalbe u zakonskom roku nije sam izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti po prijemu obaveštenja da javni tužilac neće uložiti ovo vanredno pravno sredstvo, kako to nesumnjivo proističe iz sadržine ustavne žalbe, blagovremenost ustavne žalbe u konkretnom slučaju se mora ceniti u odnosu na dan dostavljanja podnosiocu ustavne žalbe osporene presude drugostepenog suda. Imajući u vidu da je predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1350/08 od 13. novembra 2008. godine podnet Republičkom javnom tužilaštvu 5. januara 2009. godine, te da je podnosilac ustavne žalbe najkasnije tog dana primio osporenu drugostepenu presudu, a da je ustavnu žalbu podneo 20. februara 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je izjavljena po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona. Stoga je Sud ocenio da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić