Odluka Ustavnog suda o suđenju u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku konverzije prava korišćenja. Utvrđeno je da je podnositeljka svojim propustom doprinela nemogućnosti raspolaganja imovinom, te da joj pravo nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2537/2009
12.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Petrovića iz Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. jula 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zorana Petrovića izjavljena protiv dopunske presude Opštinskog suda u Somboru P. 258/06 od 10. juna 2009. godine, presude Okružnog suda u Somboru Gž. 1635/09 od 16. oktobra 2009. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2437/10 od 28. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Petrović iz Sombora je 16. decembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv prvostepene i drugostepene presude navedene u izreci, zbog povrede prava na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije iz člana 21. stav 3. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi navodi da je Opštinski sud u Somboru 10. juna 2009. doneo osporenu dopunsku presudu P. 258/06 kojom je dopunio delimičn u presud u istog suda od 12. septembra 2008. godine, te da je osporena prvostepena presuda doneta protivno odredbi člana 343 . Zakona o parničnom postupku, budući da je doneta nakon pravnosnažnosti delimične presude 12. septembra 2008. godine. Dalje se navodi da je u uvodu osporene prvostepene presude pogrešno označeno da se delimična presuda donosi u sporu tužilja - protivtuženih mal. M.P. i Slađane Petrović, budući da, po mišljenju podnosioca, u spornom postupku Slađane Petrović nema i ne mo že imati potraživanje dečijeg izdržavanja, te da se, stoga, osporena prvostepena presuda na nju nije ni mogla odnositi. Podnosilac dalje u ustavnoj žalbi navodi da sud nije utvrdio realne potrebe maloletne M.P, te da je neprihvatljiv obračun doprinosa koji je sud utvrdio, a koji je on obavezan da plaća. U ustavnoj žalbi je navedeno i da je podnosilac ustavne žalbe protiv osporene drugostepene presude izjavio reviziju.

Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi osporene presude, utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete i odredi objavljivanje odluke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Somboru P. 258/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Podnosilac ustavne žalbe i Slađana Petrović su živeli u bračnoj zajednici koja je prestala početkom 2004. godine, a u kojoj zajednici je rođena mal. M. Presudom o razvodu braka Opštinskog suda u Somboru P. 115/05 od 17. avgusta 2005. godine je, pored ostalog, određeno zajedničko vršenje roditeljskog prava nad mal. M, pri čemu je mal. M. ostala da živi u zajednici sa majkom, Slađanom Petrović. Istom presudom određen je način viđanja i održavanja ličnih odnosa između mal. M. i oca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđen njegov doprinos u izdržavanju mal. M. u iznosu od 3.000,00 dinara.

Slađana Petrović je, kao zakonski zastupnik mal. M, podnela Opštinskom sudu u Somboru 8. marta 2006. godine tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe radi izmene odluke o dečijem izdržavanju. Kako je podnosilac istom sudu podneo tužbu protiv Slađane Petrović radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava, te kako je i Slađana Petrović istom sudu podnela tužbu protiv podnosioca radi lišenja roditeljskog prava, Opštinski sud u Somboru je odredio spajanje predmeta i zajedničko raspravljanje po sve tri navedene tužbe. Predmet je zaveden pod brojem P. 258/06.

Do donošenja prvostepene presude, sud je zakazao 12 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je većina i održana. Sud je u toku trajanje postupka nalagao: veštačenje roditelja na okolnost podobnosti za samostalno vršenje roditeljskog prava, kao i na okolnost postojanja osnova za eventualno lišenje roditeljskog prava; izveštavanje od strane Centra za socijalni rad u Somboru o korektivnom nadzoru i radu sa porodicom, kao i davanje mišljenja o predlogu za vršenje roditeljskog prava; dostavljanje dokaza o visini primanja i imovnom stanju stranaka.

Delimičnom presudom Opštinskog suda u Somboru P. 258/06 od 12. septembra 2008. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje-protivtužene i izmenjena presuda Opštinskog suda u Somboru P. 115/05 od 17. avgusta 2005. godine u delu gde je tuženi-protivtužilac Zoran Petrović obavezan da plaća izdržavanje u iznosu od 3.000,00 dinara mesečno, tako što je obavezan da na ime svog doprinosa za mesečno izdržanje mal. M. plaća mesečno iznos od 8.395,00 dinara, od dana presuđenja pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, a na način bliže opisan u presudi. U stavu drugom izreke navedene presude je odbijen tužbeni zahtev tužilje-protivtužene preko dosuđenog iznosa, a kojim je traženo da se tuženi -protivtužilac obaveže da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. M. plaća mesečno iznos od 9.000,00 dinara .

Protiv navedene delimične prvostepene presude, podnosilac ustavne žalbe i tužilja-protivtužena su izjavili žalbe, pri čemu je tužilja-protivtužena podnela i predlog za donošenje dopunske presude.

Okružni sud u Somboru je 19. decembra 2008. godine doneo rešenje Gž. 1854/08 kojim je vratio spise predmeta P. 258/06 Opštinskom sudu u Somboru radi donošenja dopunske presude. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je osnovano ukazano u podnesku tužilje-protivtužene od 24. oktobra 2008. godine da je prvostepeni sud propustio da odluči o zahtevu za izdržavanje od momenta podnošenja tužbe pa do presuđenja, budući da je tužbom traženo da se tuženi obaveže na plaćanje mesečnog iznosa od 9.000,00 dinara od dana podnošenja tužbe, 8. marta 2006. godine, pa za ubuduće.

Opštinski sud u Somboru je 14. januara 2009. godine doneo dopunsku presudu P. 258/06 kojom je izmenjena presuda Opštinskog suda u Somboru P. 115/05 od 17. avgusta 2005. godine u delu gde je tuženi-protivtužilac Zoran Petrović obavezan da plaća izdržavanje u iznosu od 3.000,00 dinara mesečno, tako što je obavezan da na ime svog doprinosa za mesečno izdržanje mal. M. plaća mesečno iznos od 8.395,00 dinara, od dana podnošenja tužbe pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, a na način bliže opisan u presudi. U stavu drugom izreke navedene presude odbijen tužbeni zahtev tužilje-protivtužene preko dosuđenog iznosa, a kojim je traženo da se tuženi -protivtužilac obaveže da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. M. plaća mesečno iznos od 9.000,00 dinara .

Odlučujući o žalbi tuženog-protivtužioca protiv navedene prvostepene dopunske presude, Okružni sud u Somboru je 16. aprila 2009. godine doneo rešenje Gž. 403/09 kojim je ukinuo dopunsku presudu Opštinskog suda u Somboru P. 258/05 od 14. aprila 2009. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je preostalom delu žalbu tuženog-protivtužioca odbio i potvrdio delimičnu presudu Opštinskog suda u Somboru P. 258/06 od 12. septembra 2008. godine. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno da je žalba u odnosu na dopunsku prvostepenu presudu P. 258/05 od 14. januara 2008. godine osnovana, jer je prvostepeni sud trebalo da odluči o osnovanosti tužbenog zahteva u istoj visini za period od momenta podnošenja tužbe pa do presuđenja, budući da je za period od presuđenja, odnosno od 12. septembra 2008. godine pa ubuduće, dok postoje zakonski uslovi, već presuđeno delimičnom presudom P. 258/05 od 12. septembra 2008. godine.

Osporenom dopunskom presudom Opštinskog suda u Somboru P. 258/06 od 10. juna 2009. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje-protivtužene i dopunjena je delimična presuda istog suda P.258/06 od 12. septembra 2008. godine i to tako što je obavez an tuženi -protivtužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. M. plaća mesečno za period počev od dana podnošenja tužbe 8. marta 2006. godine pa do 31. decembra 2006. godine iznos od 5.656,00 dinara, za period od 1. januara 2007. godine pa do 31. decembra 2007. godine mesečni iznos od 7.738,50 dinara, za period od 1. januara 2008. godine pa do 1. septembra 2008. godine iznos od po 8.403,50 dinara, i to na način bliže opisan u izreci presude, pa je izmenjena presuda Opštinskog suda u Somboru P. 115/05 od 17. avgusta 2005. godine u delu gde je tuženi- protivtužilac obavezan da plaća izdržavanje u iznosu od 3.000,00 dinara mesečno. Istom presudom je odbijen tužbeni zahtev tužilje-protivtužene preko dosuđenog iznosa, a kojim je traženo da se tuženi -protivtužilac obaveže da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. M. plaća mesečno iznos od 9.000,00 dinara .

Osporenom presudom Okružnog suda Gž. 1635/09 od 16. oktobra 2009. godine je delimično preinačena osporena prvostepena presuda u usvajajućem delu, tako što je odbijen zahtev mal. M. kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime svog doprinosa za izdržavanje, mesečno za period od 1. januara 2008. pa do 1. septembra 2008. godine, plaća preko 8.395,00 pa do 8.403,50 dinara. U preostalom delu, žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. U obrazloženju ove presude se, pored ostalog, navodi: da je po tužbi maloletne M. pravnosnažnom delimičnom presudom prvostepenog suda P. 258/06 od 12. septembra 2008. godine izmenjena ranija odluka istog suda P. 115/05 od 17. avgusta 2005. godine u delu doprinosa oca u izdržavanju mal. M, i to od dana donošenja te delimične presude, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, dok je pobijanom dopunskom presudom istog suda od 10. juna 2009. godine odlučeno o zahtevu maloletne tužilje za izmenu ranije odluke u delu doprinosa oca u njenom izdržavanju, i to od podnošenja tužbe, pa do presuđenja, odnosno za period od 8. marta 2006. pa do 1. septembra 2008. godine, a o kom zahtevu je prvostepeni sud propustio da odluči delimičnom presudom. Dalje se navodi da se ne mogu prihvatiti žalbeni navodi kojima se ukazuje da je dopunska odluka protivzakonita, u smislu da nema označenja za koji period se ranija odluka menja i za čije potraživanje. Po oceni drugostepenog suda, ne mogu se prihvatiti žalbeni navodi kojima se ukazuje da je delimična presuda prvostepenog suda P. 258/06 postala pravnosnažna 16. aprila 2009. godine, te da se u smislu odredbi člana 343 . ZPP nije mogla doneti dopunska odluka , i to iz razloga što je na zahtev zakonske zastupnice maloletne tužilje od 24. oktobra 2008. godine, a shodno članu 343 . ZPP doneta , doneta 14. januara 2009. godine dopunska presuda koja je po žalbi tuženog ukinuta presudom Okružnog suda u Somboru Gž. 403/09 od 16. aprila 2009. godine i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Dalje se navodi da je ožalbenom d opunskom presudom od 10. juna 2009. godine tuženi obavezan da na ime svog dela doprinosa u izdržavanju mal. M. i to za period od 8. marta 2006. godine pa do 1. septembra 2008. godine učestvuje sa navedenim mesečnim iznosima, te da se ne mogu prihvatiti ni žalbeni navodi kojima se ukazuje da iz dopunske odluke proizlazi da se radi o zahtevu za izdržavanje Slađane Petrović, a ne mal. M . U obrazloženju se navodi i da je, rukovodeći se potrebama maloletne tužilje, ostvarenim prihodima i potrebama njenih roditelja, kao i visinom minimalne sume izdržavanja, prvostepeni sud zaključio da je u nepresuđenom delu delimično osnovan tužbeni zahtev mal. M. bliže utvrđen u izreci dopunske prvostepene presude, da je prvostepeni sud č injenično stanje utvrdio pravilnom ocenom svih izvedenih dokaza, a koje prihvata i Okružni sud u Somboru, te da je prvostepeni sud postupak sproveo i dopunsku odluku doneo bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Međutim, po oceni drugostepenog suda, doprinos oca u izdržavanju mal. M. u periodu od 1. januara 2008. godine pa do 1. septembra 2008. godine nije pravilno utvrđen, budući da je minimalna suma izdržavanja u avgustu mesecu 2008. godine iznosila 16.790,00 dinara, te da je o zahtevu maloletne tužilje za izmenu ranije odluke u vezi sa doprinosom oca u njenom izdržavanju počev od 12. septembra 2008. godine, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, odlučeno ranijom pravnosnažnom delimičnom presudom prvostepenog suda od 12. septembra 2008. godine, usled čega je dopunska odluk a delimično preinač ena.

U ustavnoj žalbi je naznačeno da je protiv osporene drugostepene presude podnosilac izjavio reviziju. Uvidom u spise predmeta P. 258/06 utvrđeno je da je tokom trajanja postupka pred Ustavnim sudom, Vrhovni kasacioni sud odlučio o izjavljenoj reviziji. Iako podnoislac usatvne žalbe nije formalno osporio odluku po reviziji, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju osnovanost navoda ustavne žalbe treba ceniti i u odnosu na revizijsku presudu, i to iz razloga što je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2437/10 od 28. aprila 2010. godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda Gž. 1635/09 od 16. oktobra 2009. godine. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tuženi u obavezi i u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne tužilje za period od podnošenja tužbe na način i u mesečnim iznosima određenim u izreci drugostepene presude. Dalje se navodi da se u reviziji tuženog, u pretežnom delu, ponavljaju žalbeni navodi koji su bili predmet ocene drugostepenog suda, te da tu ocenu prihvata u celini i Vrhovni kasacioni sud.

Ustavni sud je uvidom u spise predmeta osporenog postupka dalje utvrdio:

Na ročištu za glavnu raspravu, održanom 15. oktobra 2010. godine, tužilja-protivtužena Slađana Patrović je povukla tužbu za lišenje roditeljskog prava.

Presudom Osnovnog suda u Somboru P. 4/10 od 15. oktobra 2010. godine usvojen je tužebni zahtev tuženog-protivtužioca i izmenjena presuda Opštinskog suda u Somboru P. 115/05 od 17. avgusta 2005. godine u delu održavanja ličnih odnosa, viđanja i kontaktiranja mal. M. sa ocem, Zoranom Petrovićem, po modelu bliže opisanom u presudi. Kako su stranke nakon objavljivanja presude izjavili da se neće žaliti, navedena presuda je istog dana postala pravnosnažna.

4. Odredbom člana 21. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 334. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ZPP), koji je bio na snazi u vreme donošenja osporenih presuda, je bilo propisano da: ako su od više tužbenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo neki sazreli za konačnu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za konačnu odluku, sud može u pogledu sazrelih zahteva, odnosno dela zahteva, zaključiti raspravu i doneti presudu (delimična presuda) (stav 1.); da d elimičnu presudu sud može da donese i kad je podignuta protivtužba, ako je za odluku sazreo samo zahtev tužbe ili zahtev protivtužbe (stav 2.); da će s ud prilikom odlučivanja da li će doneti delimičnu presudu, naročito uzeti u obzir veličinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku (stav 3.); da je d elimična presuda samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvršenja (stav 4.). Odredbom člana 343. stav 1. ZPP je bilo propisano da ako je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima se mora odlučiti presudom, ili je propustio da odluči o delu zahteva, stranka može u roku od 15 dana od prijema presude da predloži parničnom sudu da se izvrši dopuna presude. Odredbom člana 345. stav 1. ZPP je bilo propisano da ako je pored predloga za dopunu presude podneta i žalba protiv presude, prvostepeni sud će zastati sa dostavljanjem ove žalbe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za žalbu protiv ove odluke.

5. Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnjama koje su prethodno navedene i u žalbi izjavljenoj protiv osporene prvostepene presude, kao i u reviziji izjavljenoj protiv osporene drugostepene presude, a koje su i drugostepeni i revizijski sud ocenili kao neosnovane.

Ovi ponovljeni navodi se odnose na tvrdnju da je prilikom donošenja osporene dopunske presude pogrešno primenjeno procesno pravo, i to član 343. ZPP, da je „neprihvatljiv obračun doprinosa koji je sud utvrdio“, te da se osporena prvostepena presuda ne može odnositi na Slađanu Petrović, već na mal. M, budući da se o njenom izdržavanju i odlučivalo.

S tim u vezi, Ustavni sud prethodno ukazuje na svoj stav da nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i primene prav a u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, osim ako iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i dokaza priloženih uz nju, ne proizlazi da su sudovi proizvoljno primenili pravo, i to na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Ocenjujući osnovanost navoda o pogrešnoj primeni procesnog prava, i to člana 343. ZPP, Ustavni sud konstatuje da je iz navedene zakonske odredbe proisticalo da se „dopunska presuda“ mogla doneti u situaciji kada je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima se mora odlučiti presudom, ili je propustio da odluči o delu zahteva, i to pod uslovom da je stranka, u roku od 15 dana od prijema presude , predloži la sudu da se izvrši dopuna presude.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je konstatovao da je sporni parnični postupak vođen povodom tri tužbe, te da je prvostepeni sud delimičnom presudom P. 258/06 od 12. septembra 2008. godine odlučio o tužbi za izmenu odluke o izdržavanju, i to tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje-protivtužene i obavezao podnosioca da plaća mesečno određeni novčani iznos na način bliže opisan u izreci te presude, i to za period od dana presuđenja pa ubuduće, dok postoje zakonski uslovi. Ustavni sud je dalje konstatovao da je tužilja-protivtužena 24. oktobra 2008 godine, pored žalbe protiv navedene prvostepene presude, podnela sudu i predlog za donošenje dopunske presude, u kom predlogu je ukazano da je prvostepeni sud propustio da odluči o delu tužbenog zahteva koji se odnosi na period od dana podnošenja tužbe pa do presuđenja, te da je kao posledica toga, drugostepeni sud vratio spise predmeta i naložio prvostepenom sudu da odluči o o osnovanosti ovog dela tužbenog zahteva. Prvostepeni sud je dopunskom presudom od 14. januara 2009. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje-protivtužene i obavezao podnosioca da plaća mesečno određeni novčani iznos na način bliže opisan u izreci te presude, za period od dana podnošenja tužbe pa ubuduće, dok postoje zakonski uslovi. Imajući u vidu da je navedenom dopunskom presudom od 14. januara 2009. godine prvostepeni sud odlučio o osnovanosti tužbenog zahteva za period od dana podnošenja tužbe pa ubuduće, kao i da je isti sud prethodno, delimičnom presudom od 12. septembra 2008. godine, već odlučio o osnovanosti tužbenog zahteva za period od dana presuđenja pa ubuduće, drugostepeni sud je rešenjem od 16. aprila 2009. godine ukinuo ovu dopunsku presudu. Ustavni sud je dalje utvrdio da je osporenom dopunskom presudom od 10. juna 2009. godine prvostepeni sud delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje-protivtužene i obavezao podnosioca da plaća mesečno određeni novčani iznos na način bliže opisan u izreci te presude i to za period od dana podnošenja tužbe pa do presuđenja, te da je osporena prvostepene presuda kasnije potvrđena od strane Okružnog suda u Somboru i Vrhovnog kasacionog suda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da prilikom donošenja osporene dopunske presude Opštinskog suda u Somboru P. 258/06 od 10. juna 2009. godine nije proizvoljno primenjeno procesno pravo, te da posledično nisu osnovani navodi podnosioca o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, usled propusta Opštinskog suda u Somboru da delimičnom presudom od 12. septembra 2008. godine odluči o delu zahteva tužilje-protivtužene koji se odnosi na period od dana podnošenja tužbe pa do preuđenja, tužilja-protivtužena je, u roku propisanom članom 343. ZPP, predložila sudu da izvrši dopuna presude i odluči o delu zahteva, a što je naložio i Okružni sud u Somboru rešenjem od 19. decembra 2008. godine. Kako je Opštinski sud u Somboru dopunskom presudom od 14. januara 2009. godine odlučio o osnovanosti tužbenog zahteva za period koji je već bio obuhvaćen delimičnom presudom istog suda od 12. septembra 2008. godine (period od dana presuđenja pa ubuduće), Okružni sud u Somboru je ukinuo navedenu dopunsku presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivnje, koji je u nastavku postupka doneo osporenu dopunsku presudu od 10. juna 2009. godine i odlučio o delu tužbenog zahteva koji se odnosio na period od dana podnošenja tužbe pa do preuđenja.

Ustavni sud je imao u vidu i da je da je Okružni sud u Somboru ocenio navode i tvrdnje koje je podnosilac iznosio u žalbenom postupku i koji se odnosne na pogrešnu primenu člana 343. ZPP, a koje sada ponavlja u ustavnoj žalbi, te da je u osporenoj presudi Gž. 1635/09 od 16. oktobra 2009. godine dao dovoljne i jasne razloge za zauzeti stav. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i da je Vrhovni kasacioni sud odlučivao o reviziji podnosioca ustavne žalbe, te da je presudom Rev. 2437/10 od 28. aprila 2010. godine reviziju odbio kao neosnovanu.

Ocenjujući osnovanost navoda podnosioca ustavne žalbe koji se odnose na „neprihvatljiv obračun doprinosa koji je sud utvrdio“, Ustavni sud je ocenio da ovi navodi podnosioca ne sadrže konkretne, činjenično i pravno utemeljene, ustavnopravne razloge kojima bi se potkrepila tvrdnja o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Pri tom, Ustavni sud je imao u vidu da je da je prvostepeni sud izveo veći broj dokaza koji se odnose na utvrđivanje visine izdržavanja , kao i da je za sve dokaze dao jasno i razumljivo obrazloženje . Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da su i drugostepeni sud i rezizijski sud cenili žalbene navode, odnosno navode iz revizije, dajući za zauzete stav ove dovoljn o obrazložene i jasne razloge . Stoga je Ustavni sud ocenio da ovi razlozi navedeni u ustavnoj žalbi ne daju osnova za tvrdnju da je osporen im presud ama podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

U vezi navoda podnosioca o tome da je osporenim presudama pogrešno odlučeno o izdržavanju Slađane Petrović, a ne mal. M, Ustavni sud je našao da su i ovi navodi činjenično i pravni neutemeljeni. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je sporni parnični postupak u predmetu P. 258/06 vođen povodom tri tužbe, da je jedna tužba podneta od strane mal. M. radi izmene odluke o njenom izdržavanju, te da je ovu tužbu, kao zakonski zastupnik mal. M., podnela njena majka, Slađana Petrović koja je povodom druge dve tužbe u istom parničnom postupku imala položaj tužilje-protivtužene.

6. Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak trajao četiri godine i mesec dana.

Pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, Ustavni sud smatra da se u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora poći i od složenosti predmeta, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova, kao i od značaja istaknutog prava.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio sledeće : da je predmetni parnični postupak vođen povodom tri tužbe, što ukazuje na složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja su se raspravljali; da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužem trajanju postupka; da su sudovi postupali efikasno tokom celog postupka; da su u navedenom periodu sudovi pravnosnažno odlučili o tužbenim zahtevima, te da je okončan revizijski postupak; da je u osporenom postupku odlučivano o veoma značajnom pravu podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se ukupno trajanje parničnog postupka od četiri godine i mesec dana ne može smatrati nerazumno dugim rokom, posebno kada se ima u vidu da je postupak vođen povodom tri tužbe, te da je u okviru ovog roka okončan i postupak po reviziji, odnosno da su sudovi odlučivali u tri instance.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu.

U vezi navoda ustavne žalbe o povredi prava na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije iz člana 21. stav 3. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac u ustavnoj žalbi samo formalno poziva na povredu označenog ustavnih prava, a da pri tom ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu.

7 . S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o suđenju u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti