Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za isplatu dodataka na platu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji je trajao preko osam godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja upravnih organa i sudova u sporu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2539/2013
22.10.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. R, G. K, Z. Đ, R. P, Z. M, A. A, G. J, M. P, Z. K, R. K, I. P, M. A, Z. G, Ž. T, M. M, Z. G, M. M, D. P, Z. B. i Z. V, svih iz Loznice i M. J. i N. M, obojice iz Krupnja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. oktobra 201 5. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. R, G. K, Z. Đ, R. P, Z. M, A. A, G. J, M. P, Z. K, R. K, I. P, M. A, Z. G, Ž. T, M. M, Z. G, M. M, D. P, Z. B. i Z. V, M. J. i N. M, i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova u predmetu broj 120-1-28/14 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. R. iz Loznice i ostala lica navedena u uvodu i izreci, podnel a su 1. aprila 2013. godine , preko zajedničkog punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom postupku koji se pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova vodio u predmetu broj 120-1-16/12 .

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok upravnog postupka u kome je odlučivano o zahtevu podnosilaca za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika za poslednje tri godine od podnošenja zahteva. Podnosioci posebno ukazuju da je od podnošenja zahteva nadležnom upravnom organu do izjavljivanja ustavne žalbe, osporeni postupak trajao skoro sedam godina, zbog čega smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog ustavnog prava i podnosiocima prizna pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova broj 120-1-28/14, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 27. oktobra 2006. godine podneli Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za zaštitu i spasavanje zahtev za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika za poslednje tri godine od podnošenja zahteva. Sektor za zaštitu i spasavanje je zahtev podnosilaca prosledio Sektoru finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova (u daljem tekstu: prvostepeni organ), kao organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova nadležnoj za odlučivanje po takvom zahtevu.

Prvostepeni organ nije doneo rešenje po njihovom zahtevu, zbog čega su podnosioci, dana 8. decembra 2006. godine, izjavili žalbu drugostepenom organu uprave. Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 120-00-145/2006-01 od 29. decembra 2006. godine, kojim je žalba podnosilaca odbijena kao neosnovana. Protiv navedenog rešenja podnosioci su podneli tužbu, koja je uvažena presudom Vrhovnog suda Srbije U. 238/07 od 12. juna 2008. godine, te je poništeno navedeno drugostepeno rešenje.

U toku trajanja upravnog spora, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 120-611/08 od 7. maja 2008. godine, kojim je odbijen zahtev podnosilaca za isplatu predmetnih dodataka na platu. Protiv navedenog rešenja podnosioci su 28. maja 2008. godine izjavili žalbu . Po prijemu žalbe, prvostepeni organ je, utvrdivši da upravni spor, pokrenut protiv rešenja Žalbene komisij e Vlade broj 120-00-145/2006-01 od 29. decembra 2006. godine , još uvek nije okončan, doneo rešenje broj 120-611/08-01 od 30. jula 2008. godine, kojim je svoje rešenje od 7. maja 2008. godine, saglasno odredbi člana 257. stav 1. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku, oglasio ništavim.

Postupajući po presudi Vrhovnog suda Srbije, Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 120-01-392/2008-01 od 5. decembra 2008. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca i naloženo prvostepenom organu da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana, sprovede postupak i donese odgovarajuće rešenje po zahtevu podnosilaca. Ovo rešenje je ispravljeno zaključkom broj 120-01-392/2008-01 od 23. januara 2009. godine.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 120-611/08-02 od 14. aprila 2009. godine, kojim je odbijen zahtev podnosilaca za isplatu predmetnih dodataka na platu. Protiv navedenog rešenja podnosioci su 4. maja 2009. godine izjavili žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-196/2009-01 od 1. juna 2009. godine. Protiv konačnog upravnog akta podnosioci su 17. juna 2009. godine podneli tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 9929/10 od 21. oktobra 2011. godine.

Postupajući po presudi Upravnog suda, Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 120-01-1573/2009-01 od 30. decembra 2011. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ nije doneo rešenje, zbog čega su podnosioci, dana 23. novembra 2012. godine, izjavili žalbu drugostepenom organu uprave. Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 120-01-890/2012-01 od 3. decembra 201 2. godine, kojim je žalba podnosilaca usvojena, te je prvostepenom organu naloženo da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, donese odgovarajuće rešenje i o tome obavesti Žalbenu komisiju Vlade.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 120-1-16/12 od 3. decembra 2012. godine kojim je zahtev podnosilaca odbijen kao neosnovan. Protiv navedenog rešenja podnosioci su 17. decembra 2012. godine izjavili žalbu, koja je usvojena rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 120-01-936/2012-01 od 28. decembra 2012. godine, te je predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Prvostepeni organ nije doneo rešenje po predmetnom zahtevu, zbog čega su podnosioci, dana 27. marta 2013. godine, izjavili žalbu drugostepenom organu uprave. Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 120-01-161/2013-01 od 22. aprila 2013. godine, kojim je žalba podnosilaca usvojena, te je prvostepenom organu naloženo da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, donese odgovarajuće rešenje i o tome obavesti Žalbenu komisiju Vlade.

Prvostepeni organ je done o rešenje broj 120- 1-28/14 od 25. septembra 201 4. godine kojim je zahtev podnosilaca odbijen kao neosnovan. Navedeno rešenje je punomoćniku podnosilaca uručeno 4. decembra 2014. godine. Podnosioci nisu izjavili žalbu, zbog čega je ovo rešenje postalo i konačno i pravnosnažno 13. decembra 2014. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10 ) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi porebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da k ad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok, da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kr aći rok, da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor (član 208.).

Zakonom o upravnim sporovima ("Službeni list RS", broj 111/09), koji je počeo da se primenjuje 30. decembra 2009. godine, propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi (član 2.); da s ud rešava bez održavanja usmene rasprave, samo ako je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, ili ako stranke na to izričito pristanu (član 33. stav 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak pokrenut 27. oktobra 2006. godine, podnošenjem zahteva prvostepenom organu uprave za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika za poslednje tri godine od podnošenja zahteva, i da je pravnosnažno okončan 13. decembra 2014. godine, protekom roka za izjavljivanje žalbe protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova u predmetu broj 120-1-28/14 od 25. septembra 2014. godine.

Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj popstupak trajao nešto više od osam godina, što može ukazivati na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog zahteva za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet bio činjenično kompleksan, imajući u vidu veliki broj policijskih službenika koji su imali svojstvo stranke u postupku. Što se tiče pravne složenosti, Ustavni sud nalazi da pravna pitanja koja su se postavila u toku postupka nisu bila naročito složena, te da ne predstavljaju opravdanje za njegovo osmogodišnje trajanje.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe imali legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, naročito iz razloga što je reč o potraživanjima iz radnog odnosa.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da su podnosi oci tokom celokupnog trajanja osporenog postupka koristi li procesnopravna sredstva protiv tzv. ćutanja administracije, predviđena odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, iz čega se može zaključiti da su svojim ponašanjem nastojali da doprines u da period odluč ivanja o nj ihovim pravima bude što kraći .

Ispitujući postupanje upravnih organa i suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje odlučujuće uticalo na dugo trajanj e osporenog postupka. O podnetom zahtevu prvostepeni upravni organ je prvi put odlučio dve i po godine nakon podnošenja zahteva. U toku postupka, prvostepeni organ je u tri navrata propustio da rešenje povodom zahteva podnosilaca donese u zakonskom roku, što je ishodovalo i tri žalbena postupka pred nadležnim drugostepenim organom, zbog tzv. ćutanja uprave. Sudovi u upravnom sporu su dva puta poništavali konačne upravne akte, i to Vrhovni sud Srbije konačni upravni akt kojim je odbijena žalba podnosilaca izjavljena zbog nedonošenja rešenja u prvostepenom postupku, kao i Upravni sud koji je poništio konačni upravni akt o odbijanju predmetnog zahteva podnosilaca. Prvi od navedenih upravnih sporova trajao je godinu i po dana, a drugi dve i po godine.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi laca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpe li podnosi oci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno duži nu trajanja predmetnog postupka, ponašanje sam ih podnosi laca, kao i relativnu činjeničnu složenost postupka, kao posledice velikog broja lica koja su imala svojstvo stranke u njemu. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li zbog navedenog postupanja nadležnih upravnih organa i suda u upravnom sporu . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za isplatu dodataka na platu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti