Odbacivanje ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnje o povredi prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu preduzeća RTV „Nemanja“ d.o.o. protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Sud je utvrdio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već osporava činjenično stanje i pravilnost ocene dokaza, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-254/2009
02.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi preduzeća RTV „Nemanja“ d.o.o iz Ćuprije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba preduzeća RTV „Nemanja“ d.o.o iz Ćuprije izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 310/08 od 16. septembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće RTV „Nemanja“ d.o.o. Ćuprija je, preko zakonskog zastupnika Radiše Milosavljevića, direktora i vlasnika preduzeća, izjavilo 19. februara 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 310/08 od 16. septembra 2008. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da ustavna žalba predstavlja posebno i izuzetno sredstvo čiji je cilj da obezbedi zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine konkretnog zajemčenog prava ili slobode, obrazlažu tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju.

3. U postupku prethodnog ispitivanja podnete ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su u ustavnoj žalbi detaljno opisane okolnosti koje su bile razlog da podnosilac ustavne žalbe kao tužilac pokrene parnični postupak protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za kapitalne investicije, pred Trgovinskim sudom u Beogradu, u kome je doneta i osporena revizijska presuda. Daljim navodima ustavne žalbe podnosilac osporava zakonitost prvostepene i drugostepene presude donete u predmetnom parničnom postupku, a usled navedenih razloga, podnosilac ustavne žalbe predlaže „Vrhovnom sudu Srbije da pobijane presude ukine i vrati na ponovno odlučivanje“. U pogledu povreda prava zajemčenih Ustavom, podnosilac ustavne žalbe samo navodi da se „iz napred navedenog vidi da je krivicom državnih službenika moja oprema predata na korišćenje trećem licu“, pa smatra „da su sudovi povredili moja ustavna prava na posedovanje imovine i suđenje u razumnom roku (spor traje devet godina)“.

4. Imajući u vidu navode ustavne žalbe, kao i zahtev koji je u ustavnoj žalbi postavljen, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivala tvrdnja o povredi ili uskraćivanju Ustavom zajemčenog prava ili slobode, već podnosilac ustavne žalbe i pred Ustavnim sudom osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u postupku pred redovnim sudovima i pravilnost ocene dokaza na kojima su zasnivane prvostepena i drugostepena sudska odluka, tražeći, zapravo, od Ustavnog suda da još jednom, kao viši sud, preispita njihovu zakonitost.

Ustavni sud i u ovoj ustavnosudskoj stvari ističe da ustavna žalba nije sredstvo kojim se nakon postupka pred nadležnim državnim organima i organizacijama još jednom ispituje zakonitost donetih pojedinačnih akata, niti je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da postupa kao instancioni (viši) sud u odnosu na sudove, odnosno druge državne organe i organizacije čiji se akti ili radnje osporavaju ustavnom žalbom. Stoga formalno pozivanje na povrede prava zajemčenih Ustavom, bez navođenja ustavnopravnih razloga i njihovog činjeničnog utemeljenja, ne čini ustavnu žalbu samu po sebi dopuštenom.

S obzirom na sve prethodno navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

Ustavni sud je imao u vidu i navode podnosioca kojima se uzgred ukazuje na ukupnu dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, ali je ocenio da se razlozi navedeni u ustavnoj žalbi kao i istaknuti zahtev mogu dovesti u vezu samo sa osporenim aktom, te je utvrdio da nema uslova za upuštanje u raspravljanje o postojanju povrede prava na suđenje u razumnom roku.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnje o povredi prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti