Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine. Povrede su nastale usled višegodišnjeg nesprovođenja izvršenja pravnosnažne presude kojom je naložena uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, Milan Stanić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Gvozdene Sekulić iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gvozdene Sekulić i utvrđuje da su u postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1859/07 povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na mirno uživanje imovine, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Gvozdena Sekulić iz Novog Pazara je, preko punomoćnika Mare Popović, advokata iz Novog Pazara, podnela 16. decembra 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 379/07 od 9. jula 2007. godine i rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1859/07 od 12. decembra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava. Podnositeljka se pozvala i na odredbu člana 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je Opštinski sud u Novom Pazaru 9. jula 2007. godine doneo presudu P1. 379/07 kojom su obavezani tuženi „Raška“ Holding kompanija i „Raška“ Pamučna predionica, da na ime podnositeljke ustavne žalbe solidarno izvrše uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu; da je na osnovu navedene presude 12. decembra 2007. godine Opštinski sud u Novom Pazaru doneo rešenje o izvršenju I. 1859/07; da Opštinski sud u Novom Pazaru nije preduzeo odgovarajuće radnje kako bi izvršio navedenu presudu, usled čega je podnositeljka onemogućena da ostvari pravo na penziju. Smatra da su joj navedenim presudama povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i obaveže Republiku Srbiju da izvrši pravnosnažnu presudu Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 379/07 od 9. jula 2007. godine. Takođe je istakla zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, naročito povrede prava na koje se poziva u ustavnoj žalbi i navedene ustavnopravne razloge kao i zahtev o kom e Ustavni sud treba odluči , Ustavni sud je, kao prvo, ocenio da podnositeljka ustavne žalbe tvrdnje o povredi svojih ustavnih prava, pre svega zasniva na dužini trajanja izvršnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru. U tom smislu, navodi ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava usmereni su pre svega na tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku , kao sastavnog dela prava na pravično suđenje utvrđenog navedenom odredbom Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 379/07 i I.1859/07 , odgovor na ustavnu žalbu v.f. predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru VIII Su. 11/12 od 10. februara 2012. godine i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja Gvozdena Sekulić, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 19. aprila 2007. godine podnela Opštinskom sudu u Novom Pazaru tužbu protiv tuženih Holding kompanije ″Raška“ AD iz Novog Pazara i „Raška“ Pamučna predionica DOO iz Novog Pazara, radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1. septembra 1981. godine do 13. marta 1995. godine.

Opštinski sud u Novom Pazaru doneo je 9. jula 2007. godine presudu zbog propuštanja P1. 379/07, kojom je obavezao tužene Holding kompaniju „Raška“ AD iz Novog Pazara i „Raška“ Pamučnu predionicu DOO iz Novog Pazara da na ime tužilje solidarno izvrše uplatu nadležnom fondu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 1. septembra 1981. godine do 13. marta 1995. godine po osnovu beneficiranog staža za radne poslove poslužilac končara (stav 1. izreke), kao i da tužilji nadok nade troškove parničnog postupka u iznosu od 5.400,00 dinara (stav 2. izreke). Ova presuda je oglašena pravnosnažnom 24. septembra 2007. godine.

Izvršni poverilac Gvozdena Sekulić je 7. novembra 2007. godine podnela Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave (pravnosnažne presude Opštinskog suda u Novom Pzaru P1. 379/07 od 9. jula 2007. godine), i to zabranom raspolaganja novčanim sredstvima koja se vode na ime dužnika na računu kod „Inteza banke“ a.d. Beograd, PJ Novi Pazar, odnosno popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika, a zatim je 12. decembra 2007. godine podnela precizirani predlog za izvršenje, takođe predloživši da se izvršenje sprovede zabranom raspolaganja novčanim sredstvima sa računa dužnika, odnosno popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika.

Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud u Novom Pazaru je doneo rešenje o izvršenju I. 1859/07 od 12. decembra 2007. godine kojim je odredio predloženo izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 19.378,00 dinara.

U odgovoru na ustavnu žalbu VIII Su. 11/12 od 10. februara 2012. godine v.f. predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru je izneto: da je taj sud svojim rešenjem I. 1859/07 od 12. decembra 2007. godine usvojio precizirani prelog za izvršenje izvršnog poverioca Gvozdene Sekulić; da je sud rešenje o izvršenju dostavio Narodnoj banci Srbije - Odsek za prinudnu naplatu u Kragujevcu radi sprovođenja izvršenja, s obzirom na to da je kao sredstvo izvršenja predložena zabrana raspolaganja novčanim sredstvima koja se vode na ime dužnika na odgovarajućem računu; da je Narodna banka Srbije – Odsek za prinudnu naplatu navedeno rešenje primila 4. januara 2008. godine; da je po tada važećem Sudskom poslovniku predmet 15. januara 2008. godine kao završen arhiviran. U odgovru v.f. predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru se napominje da je u vreme donošenja rešenja o izvršenju izvršni dužnik bio u postupku restruktuiranja, zbog čega se po tada važećim propisima izvršenje nije moglo sprovesti sve dok ne bude okončan postupak restruktuiranja. Takođe je istaknuto da se poverilac nije obraćao sudu za ažurno postupanje u ovom predmetu.

Postupajući po zahtevu Ustavnog suda od 30 janauara 2012. godine da, na osnovu člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), dostavi izveštaj o tome da li je sprovedeno prinudno izvršenje rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1859/07 od 12. decembra 2007. godine, Narodna banka Srbije je dopisom broj XVI 2.33086/2/12/AR od 6. februara 2012. godine obavestila Ustavni sud o sledećem: da navedeno rešenje Opštinskog suda u Novom Pazaru nije izvršeno zbog nedostatka sredstava na tekućim računima i višegodišnje blokade računa izvršnog dužnika; da je postupak sprovođenja prinudne naplate na teret subjekta privatizacije „Raška“ Holding kompanija AD Novi Pazar prekinut 16. juna 2005. godine, na osnovu tada važećeg člana 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“ , broj 45/05) i spiska subjekata privatizacije za koje je doneta Odluka o restruktuiranju zaključno sa 8. junom 2005. godine , primljenog od Agencije za privatizaciju; da od strane nadležnog su da, shodno pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine i članu 9. Zakona o obezbeđenju i izvršenju („Službeni glasnik RS“ broj 31/11), nije dostavljen Narodnoj banci Srbije nalog u formi zaključka ili rešenja da se sprovede rešenje o izvršenju I. 1859/07 sa računa izvršnog dužnika.

U prilogu datog izveštaja Narodna banka Srbije je dostavila odluku Agencije za privatizaciju Republike Srbije R -41/04-01 o pokretanju postupka restruktuiranja subjekta privatizacije Holding kompanije „Raška“ a.d. Novi Pazar od 2. novembra 2004. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnositeljka ustavne žalbe , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud je postojanje povrede prava cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) propisano je: da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine , kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije (član 14. st. 1. i 2.); da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (član 19. stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije, u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito: statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene; otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično; otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (član 19. stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (član 19. stav 3.); da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi n amirenja potraživanja (član 20ž stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (član 20ž stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (član 20ž stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i nalog e za prinudnu naplatu (član 20ž stav 4.); da se prekida postupak prinu dnog izvršenja koji je u toku (član 20ž stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (član 20ž. stav 8.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao u momentu donošenja rešenja o izvršenju, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, kao i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje na onim sredstvima i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje , da ako je predloženo više sredstava ili više predmeta izvršenja, odnosno obezbeđenja, sud može po službenoj dužnosti ili na predlog stranke ograničiti izvršenje odnosno obezbeđenje, samo na neke od tih sredstava odnosno predmeta, ako su dovoljni za namirenje ili obezbeđenje potraživanja (član 8. st. 1. i 2. ); da sud može, na predlog izvršnog poverioca odnosno izvršnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom, odrediti drugo sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onoga koje je predloženo, a da taj predlog stranke mogu staviti do otpočinjanja sprovođenja izvršenja (član 8. st. 4. i 6.); da su sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja - prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, prenos potraživanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovčenje drugih imovinskih prava, prenos sredstava koja se vode na računu kod banke, prodaja akcija i prodaja udela u privrednim subjektima (član 42. stav 2.); da se izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi popisom, procenom i prodajom stvari i namirenjem izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom (član 71. stav 1.); da se rešenjem o izvršenju na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika, nalaže bankama i drugim finansijskim organizacijama, da novčani iznos za koji je određeno izvršenje prenesu sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, a za potraživanja za koje je propisana gotovinska isplata, da se taj iznos isplati izvršnom poveriocu u gotovom novcu (član 198.); da rešenje o izvršenju sud dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaže bankama ili drugim finansijskim organizacijama kod kojih se vode računi izvršnog dužnika da obustave sve isplate sa tih računa do konačne naplate potraživanja (član 199. stav 1.).

Odredbom člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) propisano je da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa.

5. S obzirom na to da susdki postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stao na stanovište da ocena suđenja u razumnom roku mora obuhvatiti celokupni period trajanja postupka kako parničnog, od momenta podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Novom Pazaru 19. aprila 2007. godine do donošenja presude po podnetoj tužbi, tako i u periodu trajanja izvršnog postupka, od podnošenja predloga za dozvolu izvršenja 7. novembra 2007. godine do odlučivanja o podnetoj ustavnoj žalbi.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični sud postupak sproveo u kratkom roku, budući da je doneo presudu u roku od tri meseca od dana podnošenja tužbe, kao i da izvršni postupak koji još uvek nije okončan, traje četiri i po godine.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom slučaju, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnog suda pred kojim se postupak vodi, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Imajući u vidu navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Ustavni sud je takože ocenio da je postavljeni zahtev od velikog značaja za ponositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da se radi o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i na to da podnositeljka svojim ponašanjem nije oprinela dužini trajanja postupka.

Ocenjujući postupanje suda Ustavni sud je našao da izvršni sud nije preduzeo sve radnje na koje je po zakonu obavezan kako bi se izvršenje sprovelo. Naime, s obzirom na to da sud nije, saglasno oredbi člana 8. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, ograničio izvršenje samo na jedno sredstvo izvršenja, te da potraživanje nije namireno prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika, izvršni sud je bio dužan da pređe na drugo sredstvo izvršenja određeno rešenjem o izvršenju, a ne da po dostavljanju rešenja o izvršenju Narodnoj banci Srbije predmet arhivira. Odredbe Sudskog poslovnika o tome kada se predmet smatra završenim kod izvršenja prenosom sredstava sa računa, na šta se poziva Osnovni sud u Novom Pazaru, su bez uticaja, jer izvršenje na sredstvima izvršnog dužnika nije jedino sredstvo izvršenja po donetom rešenju, zbog čega se izvršni postupak nije mogao smatrati okončanim, već je obaveza suda bila da izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari dužnika. Pored toga što nije sproveo izvršenje na drugom sredstvu određenom rešenjem o izvršenju, izvršni sud nije postupio ni u skladu sa pravniim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine prema kome se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika subjekta privatizacije u restruktuiranju neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja nadležnog suda, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restruktuiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu odluke Agencije R -41/04-01 od 2. novembra 2004. godine, u postupku restruktuiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje izvršnog suda, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom, a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti Odluku Ustavnog suda Už-315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Imajući u vidu da je odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji propisano da se protiv izvršnog dužnika ne može vršiti prinudna naplata do okončanja postupka restruktuiranja, Ustavni sud konstatuje da Opštinski sud u Novom Pazaru nije mogao preduzeti radnje usmerene ka sprovođenju izvršenja prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika upravo zbog sadržine navedene odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji. U takvoj situaciji postupanje Agencije koja sprovodi postupak restruktuiranja izvršnog dužnika dobija na punom značaju. Naime, Agencija od 2. novembra 2004. godine, kada je donela odluku o pokretanju postupka restruktuiranja izvršnog dužnika R -41/04-01, pa do danas – ni posle gotovo sedam i po godina nije okončala postupak restruktuiranja. Ustavni sud smatra da, iako se odugovlačenje u izvršenju presude ili pak njeno neizvršavanje može opravdati u posebnim okolnostima, to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zajemčenih Ustavom. Takav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava (videti presudu u predmetu „Immobiliare Saffi protiv Italije“, broj aplikacije 22774/93, stav 74, i „Kačapor i drugi protiv Srbije“, broj aplikacije 2269/06 od 15. januara 2008. godine, stav 107.). Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji propisan krajnji rok – 31. decembar 2008. godine do koga je morao biti objavljen javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, kao i pravne posledice ukoliko se javni poziv ne objavi u navedenom roku. Naime, u tom slučaju je Agencija bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Međutim, postupak restruktuiranja u postupku privatizacije izvršnog dužnika još uvek nije okončan niti je pokrenut postupak njegove likvidacije.

U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je povodom inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji, u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restruktuiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restruktuiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to, po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restruktuiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restruktuiranja.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restruktuiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude „Pini i drugi protiv Rumunije“, broj aplikacije 78028/01 i 18029/01 i „Kačapor i drugi protiv Srbije“, stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

6. U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je, s obzirom na to da pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 379/07 od 9. jula 2007. godine nije izvršena ni četiri i po godine nakon donošenja rešenja o izvršenju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru I. 1859/07 zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Takođe, Ustavni sud smatra da nesprovođenje izvršenja u trajanju od četiri i po godine, predstavlja i povredu prava podnositeljke ustavne žalbe na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim pravosnažnom parničnom presudom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Pored toga, i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti presudu „Vlahović protiv Srbije “, od 16. decembra 2008. godine).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da su podnositeljki ustavne žalbe povr eđena prav a na suđenje u razumnom roku i na imovinu , zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u tački 1. izreke .

7. Podnositeljka ustavne žalbe je tražila da joj se dosudi naknada materijalne i nematerijalne štete zbog dužine trajanja osporenog postupka. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnih prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog neažurnog postupanja državnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Kako se zahtev za naknadu materijalne štete odnosi na potraživanje koje je utvđeno pravnosnažnom presudom i troškove parničnog i izvršnog postupka, a imajući u vidu da se u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupak može nastaviti protiv dužnika, Ustavni sud smatra da se nisu stekli uslovi za dosuđivanje naknade materijalne štete jer podnositeljka ustavne žalbe ima mogućnost da potraživanje ostvari u izvršnom postupku.

8. Imajući u vidu da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone nalaganjem Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak, koji je ranije vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I.1859/07 , okončao u najkraćem roku.

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević