Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbijanju zahteva za izuzeće istražnog sudije. Rešenje o izuzeću je procesni akt, a ne konačna odluka o pravima, te se njegova zakonitost može osporavati tek žalbom na presudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Simeona Vilovskog iz Prizrena, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Simeona Vilovskog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu VII Su. 12/10 od 7. aprila 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu VII Su. 39/10-45 od 20. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Simeon Vilovski iz Prizrena, preko punomoćnika Branislava M. Tapuškovića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 26. maja 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu VII Su. 12/10 od 7. aprila 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu VII Su. 39/10-45 od 20. aprila 2010. godine, zbog povrede posebnih prava okrivljenog zajemčenih odredbama člana 33. st. 2. i 5. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je advokat Branislav M. Tapušković, kao branilac podnosioca u krivičnom postupku, 31. marta 2010. godine podneo zahtev za izuzeće istražnog sudije jer mu tog dana nije dozvoljeno da prisustvuje ispitivanju svedoka optužbe; da je vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu rešenjem VII Su. 12/10 od 7. aprila 2010. godine odbio podneti zahtev kao neosnovan; da je zamenik vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu rešenjem VII Su. 39/10-45 od 20. aprila 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu branioca izjavljenu protiv rešenja Višeg suda; da je braniocu bilo onemogućeno da ispituje svedoka optužbe „bilo zato što (mu) istražni sudija nije dozvolio da prisustvuje saslušanju, bilo zato što (ga) na pogodan način nije o tom saslušanju obavestio“, čime su podnosiocu povređena označena ustavna prava. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su mu osporenim rešenjima povređena posebna prava okrivljenog.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da su, pored ostalih, pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe da su licu koje podnosi ustavnu žalbu povređena ili uskraćena ljudska ili manjinska prava i slobode i da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na sudsku zaštitu.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu VII Su. 12/10 od 7. aprila 2010. godine, u stavu prvom odbijen zahtev branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, advokata Branislava Tapuškovića, za izuzeće istražnog sudije D.M. od postupanja u predmetu tog suda Ki. 1161/10 kao neosnovan, a u stavu drugom obavezan okriljeni da u roku od pet dana od dana prijema ovog rešenja plati sudske takse; da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu VII Su. 39/10-45 od 20. aprila 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i potvrđeno osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu VII Su. 12/10 od 7. aprila 2010. godine.

4. Ustavni sud ukazuje da je institut izuzeća sudije u krivičnom postupku regulisan odredbama čl. 40. do 45. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09). Iz ovih odredaba Zakonika proizlazi da institut izuzeća sudije treba da obezbedi vođenje i okončanje postupka od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Međutim o krivičnoj odgovornosti okrivljenog u krivičnom postupku sud odlučuje presudom, a ne rešenjem o izuzeću. Rešenje o izuzeću je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u krivičnom postupku i koje se, posle podignute optužbe, može pobijati samo žalbom protiv presude. Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, zbog koje se može izjaviti žalba protiv presude, a po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila krivičnog postupka dovela do povrede Ustavom zajemčenih prava. Ustavni sud je isti stav već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1416/2009 od 24. septembra 2009. godine).

Kako osporena rešenja o izuzeću istražnog sudije ne predstavljaju pojedinačne akte državnog organa kojima se odlučuje o pravima, obavezama ili krivičnoj odgovornosti podnosioca ustavne žalbe i protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti