Odbijanje i odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti i procesnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Ostali delovi žalbe, koji osporavaju više sudskih rešenja, odbačeni su kao nedopušteni, neblagovremeni ili zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-255/2007
22.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radomira Aranđelovića, na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radomira Aranđelovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1862/07 od 28. septembra 2007. godine, u odnosu na deo kojim je odlučeno o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti tužioca.
2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radomira Aranđelovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Jagodini u predmetu P. 294/03.
3. Odbacuje se ustavna žalba Radomira Aranđelovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 435/04 od 16. marta 2004. godine, rešenja Opštinskog suda u Jagodini Su. 51/07 od 24. aprila 2007. godine, rešenja Opštinskog suda u Jagodini P. 294/03 od 27. aprila 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1278/07 od 29. maja 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1862/07 od 28. septembra 2007. godine u odnosu na deo kojim je odlučeno o odbacivanju revizije tužioca.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radomir Aranđelović, na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu podneo je Ustavnom sudu 10. decembra 2007. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1862/07 od 28. septembra 2007. godine, zbog "uskraćivanja ljudskih prava zajemčenih Ustavom i međunarodnim konvencijama". Pri tom podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je uskraćeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje prava, niti zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči. Stoga je Ustavni sud dopisom Už broj 255/2007 od 18. juna 2009. godine, u skladu sa odredbom člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), zatražio od podnosioca da uredi ustavnu žalbu u skladu sa odredbom člana 85. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).
Postupajući po navedenom dopisu Suda, podnosilac je 7. jula 2009. godine dostavio uređenu ustavnu žalbu, u kojoj je, pored već osporenog rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1862/07 od 28. septembra 2007. godine, osporio i rešenje Okružnog suda u Jagodini Gž. 435/04 od 16. marta 2004. godine, rešenje Opštinskog suda u Jagodini Su. 51/07 od 24. aprila 2007. godine, rešenje Opštinskog suda u Jagodini P. 294/03 od 27. aprila 2007. godine i rešenje Okružnog suda u Jagodini Gž. 1278/07 od 29. maja 2007. godine. Kao razloge osporavanja navedenih akata podnosilac je istakao da zbog neprimenjivanja i nepoštovanja važećih zakona, te "falsifikovanja i zloupotreba učinjenih od strane postupajućih sudija Opštinskog i Okružnog suda u Jagodini u predmetu P. 294/03", već devet godina nije u mogućnosti da raspolaže svojom imovinom, čime mu je povređeno pravo na imovinu i pravo da sud pravično i u razumnom roku odluči o njegovom pravu. Takođe, predložio je da mu se nadoknadi materijalna šteta u iznosu od 1.710.000 dinara, sa pripadajućom zakonskom kamatom.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Jagodini P. 294/03 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:
Podnosilac ustavne žalbe je 3. marta 2003. godine iz Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, gde se nalazio na izdržavanju kazne zatvora, podneo Opštinskom sudu u Jagodini tužbu "protiv NN lica", radi "smetanja poseda i naknade štete", po kojoj je formiran predmet P.294/03. U tužbi je naveo da je pred Opštinskim sudom u Jagodini pokrenuo parnicu P. 1538/01 i parnicu P. 195/02 protiv Verice Aranđelović iz Jagodine, koja je nezakonito izdala njegovu nepokretnu i pokretnu imovinu na korišćenje NN licu koje je nasilno i bespravno zaposelo celokupnu imovinu u ulici Radnička broj 15 u Jagodini i koje nije htelo da se iseli i preda ključeve sporne nepokretnosti. Tužbenim zahtevom je traženo "da sud donese presudu primenom čl. 440. do 442. Zakona o parničnom postupku".
Opštinski sud u Jagodini je 28. januara 2004. godine doneo rešenje P. 294/03 kojim je odbacio tužbu podnosioca kao neurednu, te je tužiocu naložio da plati taksu na tužbu i rešenje. U obrazloženju rešenja je istaknuto da je tužiocu naloženo da dostavi tačnu adresu i ime tuženog, pod pretnjom propuštanja i odbačaja tužbe kao neuredne. Kako tužilac u ostavljenom roku nije postupio u skladu sa navedenim nalogom, sud je tužbu odbacio, jer je, na osnovu uvida u tužbu i podneske od 16. aprila i 7. avgusta 2003. godine, utvrdio da u tužbi nije naveden osnov spora, odnosno da nije jasno da li tužilac tuži radi smetanja poseda ili naknade štete, niti su navedeni tačna adresa i ime tuženog.
Okružni sud u Jagodini je 16. marta 2004. godine doneo osporeno rešenje Gž. 435/04, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca i potvrdio rešenje prvostepenog suda P. 294/03 od 28. januara 2004. godine.
Osporenim rešenjem predsednika Opštinskog suda u Jagodini Su. 51/07 od 24. aprila 2007. godine, usvojen je zahtev tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe za izuzeće sudije od daljeg postupanja u predmetu P. 294/03, i predmet je dodeljen u rad drugom sudiji. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je predsednik suda prilikom odlučivanja o navedenom zahtevu imao u vidu odredbe člana 50. stav 1. Sudskog poslovnika, koje se odnose na odstupanja od Godišnjeg rasporeda poslova.
Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Jagodini P. 294/03 od 27. aprila 2007. godine, odbačen je podnosiočev predlog za ponavljanje postupka P. 294/03, kao nepotpun. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, istaknuto da je tužilac kao razlog za ponavljanje postupka naveo povredu odredbe člana 421. stav 1. tačka 6. ZPP, odnosno da je prilikom donošenja odluke sudija učinio krivično delo, te kako tužilac nije dostavio pravosnažnu sudsku presudu da je postupajući sudija učinio krivično delo prilikom donošenja rešenja o odbacivanju tužbe, to je sud saglasno odredbi člana 425. Zakona o parničnom postupku koji je važio u vreme podnošenja predloga za ponavljanje postupka, odlučio kao u izreci rešenja.
Okružni sud u Jagodini je 29. maja 2007. godine doneo osporeno rešenje Gž. 1278/07, kojim je odbio kao neosnovanu izjavljenu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Jagodini P. 294/03 od 27. aprila 2007. godine.
Podnosilac je Vrhovnom sudu Srbije 9. jula 2007. godine dostavio podnesak kojim je izjavio istovremeno reviziju i zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1278/07 od 29. maja 2007. godine. Vrhovni sud Srbije je dopisom RS. 754/07 od 12. jula 2007. godine, navedeni podnesak dostavio Opštinskom sudu u Jagodini, radi postupanja u smislu člana 421. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 106/06).
Opštinski sud u Jagodini je 18. jula 2007. godine doneo rešenje P. 294/03 kojim se u stavu prvom odbacuje revizija podnosioca izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1278/07 od 29. maja 2007. godine kao nedozvoljena, a u stavu drugom odbacuje zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca izjavljen protiv rešenja Opštinskog suda u Jagodini P. 294/03 od 27. aprila 2007. godine kao nedozvoljen, dok se u stavu trećem podnosilac oslobađa taksene obaveze u iznosu od 4.500,00 dinara. U obrazloženju rešenja je istaknuto da je revizija nedozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost spora ne prelazi 500.000 dinara. Kako u konkretnom slučaju vrednost spora ne prelazi navedeni iznos, te kako revizija nije dozvoljena u sporovima radi smetanja državine, to je sud odlučio kao u dispozitivu rešenja. U pogledu zahteva za zaštitu zakonitosti se navodi da tužilac nije dostavio obaveštenje javnog tužioca da neće izjaviti ovaj vanredni pravni lek, pa u tom smislu "za sada zahtev nije dozvoljen". Što se tiče molbe tužioca za oslobađanje od taksene obaveze, sud je odlučio da je ta molba osnovana, budući da se tužilac nalazi na izdržavanju kazne zatvora i da ne ostvaruje zaradu.
Okružni sud u Jagodini je 28. septembra 2007. godine doneo osporeno rešenje Gž. 1862/07, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Jagodini P. 294/03 od 18. jula 2007. godine u stavu prvom i drugom izreke. U obrazloženju ovog rešenja je istaknuto da pobijano rešenje nije zasnovano na nekoj od bitnih povreda odredaba iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koje sud pazi po službenoj dužnosti, a žalbom se ne ukazuje na neku drugu povredu, kao i da ispitujući pravilnost pobijanog rešenja u smislu odredaba čl. 385. do 388. u vezi člana 372. Zakona o parničnom postupku, Okružni sud nije našao da je žalba osnovana.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava, garantuje, između ostalog, mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.).
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Odredbama člana 113. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
5. Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine je propisano: da se revizija podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu (član 400.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz člana 389. ovog zakona, odbaciti rešenjem predsednik veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta (član 401. stav 1.); da je revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije (član 412. stav 3.); da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke po službenoj dužnosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca (član 413. stav 1.); da je ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek (član 418.); da će se ako u čl. 413-420. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti shodno primenjivati odredbe člana 397, čl. 400-406, čl. 410. i 411. ovog zakona (član 421. stav 2.); da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokretnut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona, a da će se o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona podignut pred nadležnim sudom po dotadašnjim pravilima rešavati po tim pravilima (člana 491. st. 4. i 5.).
Dakle, prema odredbama Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije. Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, ali i pravnosnažnih rešenja donetih u parničnom postupku, može izjaviti javni tužilac po službenoj dužnosti ili na osnovu inicijative stranke. Ukoliko po predlogu stranke javni tužilac nije našao osnova za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, on će o tome obavestiti stranku koja u tom slučaju, kao supsidijarni podnosilac, može izjaviti ovaj zahtev. Zahtev se podnosi prvostepenom sudu, čiji predsednik veća ocenjuje da li je zahtev blagovremen, potpun i dozvoljen. Ukoliko postoji neki od navedenih nedostataka, predsednik veća će odbaciti zahtev rešenjem protiv koga je dozvoljena posebna žalba.
6. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava na koje podnosilac ukazuje, a u odnosu na osporeno rešenje Okružnog suda u Jagodini Gž. 1862/07 od 28. septembra 2007. godine, u delu kojim je odlučeno o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti tužioca, Ustavni sud je utvrdio sledeće:
Iz sadržine odredbe člana 32. stav 1. Ustava, po nalaženju Suda, proizlazi da se Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje svakom garantuje da će sudski postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona, u kome će se javno raspraviti i odlučiti o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka i o optužbama protiv njega. Dakle, pravo na pravično suđenje je jedno složeno, višeslojno pravo koje je prvenstveno usmereno na određene procesne garancije u sudskom postupku, pa Ustavni sud ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta tog ustavnog prava, ispituje eventualno postojanje procesnih povreda u postupcima pred sudovima na koje se ukazuje u ustavnoj žalbi, kao i ustavnopravnu utemeljenost primene merodavnog materijalnog prava i na osnovu toga utvrđuje da li je postupak u celini bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe omogućio pravično suđenje.
S obzirom na to da ustavna žalba, pored ostalog, sadrži određene ustavnopravne razloge kojima se poziva na povredu prava na pravično suđenje u delu kojim se garantuje pravo da sud pravično odluči o svačijem pravu, a da Sud postupa u granicama zahteva iz ustavne žalbe, Sud je ocenio da je ustavna žalba u tom delu neosnovana. Ovo iz razloga što je Ustavni sud utvrdio da je osporeno rešenje Okružnog suda u Jagodini Gž. 1862/07 od 28. septembra 2007. godine, u delu u kojem se odlučuje o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, doneo nadležni, zakonom ustanovljeni sud, primenom odgovarajućih odredaba procesnog prava, te da stoga podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem, u odnosnom delu, nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo kojim se garantuje da sud pravično odluči o njegovom pravu. Naime, kako on kao tužilac u prvostepenom postupku nije dostavio dokaz, tj. obaveštenje javnog tužioca da ovaj neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 418. Zakona o parničnom postupku, to je drugostepeni sud pravilno postupio kad je doneo rešenje kojim je potvrdio prvostepeno rešenje o odbacivanju ovog vanrednog pravnog leka kao nedozvoljenog, jer se njegovo podnošenje tek supsidijarno nalazi u dispoziciji parnične stranke.
7. Odlučujući o delu ustavne žalbe u kojem je ukazano na povredu prava podnosioca na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je, u konkretnom slučaju, period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 9. jula 2007. godine, kada je podnosilac izjavio reviziju i zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1278/07 od 29. maja 2007. godine.
S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe 3. marta 2003. godine, podneo tužbu Opštinskom sudu u Jagodini, radi smetanja poseda i naknade štete. U vezi navedene tužbe formiran je predmet P. 294/03 u kojem nije meritorno odlučeno, već se ceo postupak sveo na pitanje ispunjenosti procesnih pretpostavki potrebnih za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj tužbi, odnosno kasnije po vanrednim pravnim lekovima.
Naime, u postupku prethodnog ispitivanja tužbe Opštinski sud u Jagodini je rešenjem P. 294/03 od 28. januara 2004. godine odbacio tužbu kao neurednu. Rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž. 435/04 od 16. marta 2004. godine je potvrđeno navedeno rešenje prvostepenog suda, čime je ono postalo pravosnažno. Zatim je podnosilac ustavne žalbe Opštinskom sudu u Jagodini podneo predlog za ponavljanje postupka u predmetu P. 294/03. Odlučujući o navedenom predlogu Opštinski sud u Jagodini je doneo rešenje P. 294/03 od 27. aprila 2007. godine, kojim se taj predlog odbacuje kao nepotpun. Rešavajući po žalbi na rešenje prvostepenog suda P. 294/03 od 27. aprila 2007. godine, Okružni sud u Jagodini je doneo rešenje Gž. 1278/07 od 29. maja 2007. godine, kojim je potvrdio ožalbeno rešenje čime je ono postalo pravnosnažno. Nakon toga je 9. jula 2007. godine podnosilac ustavne žalbe izjavio reviziju i zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1278/07 od 29. maja 2007. godine. Opštinski sud u Jagodini je 18. jula 2007. godine doneo rešenje P. 294/03 kojim se, pored ostalog, odbacuju kao nedozvoljeni revizija izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1278/07 od 29. maja 2007. godine i zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv rešenja Opštinskog suda u Jagodini P. 294/03 od 27. aprila 2007. godine, a Okružni sud u Jagodini je po izjavljenoj žalbi protiv tog rešenja doneo rešenje Gž. 1862/07 od 28. septembra 2007. godine, kojim je, pored ostalog, potvrdio prvostepeno rešenje P. 294/03 od 18. jula 2007. godine u stavu prvom i drugom izreke.
S obzirom na to da je deo postupka po tužbi pravnosnažno okončan pre stupanja na snagu Ustava od 2006. godine, kao i da je ustavna žalba, u smislu člana 113. Ustava, neblagovremena u odnosu na pravnosnažno okončani deo postupka po predlogu za ponavljanje postupka, to je Sud mišljenja da period od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Jagodini, pa sve do donošenja pravnosnažnog drugostepenog rešenja o predlogu za ponavljanje postupka, ne može ući u period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda.
Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je o podnetoj reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti pravnosnažno odlučeno u roku od nepuna tri meseca od dana izjavljivanja tih vanrednih pravnih lekova, Ustavni sud je našao da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
8. Povodom osporavanja pojedinačnih akata navedenih u tački 3. izreke, Ustavni sud je utvrdio sledeće:
Na osnovu odredbe člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je nadležan da zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi pruži samo u odnosu na pojedinačne akte državnih organa i organizacija kojima se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. U tom smislu Ustavni sud ukazuje da rešenja nadležnih sudova kojima se odlučuje o zahtevima za određenim procesnim postupanjima koja se tiču upravljanja postupkom (isključenje i izuzeće sudija regulisano čl. 65. do 72. Zakona o parničnom postupku), nisu podobna za ustavnosudsku zaštitu, jer su ta rešenja procesnog karaktera kojima se ne odlučuje o pravima i obavezama lica u postupku, već predstavljaju formu sudskih odluka kojima se rukovodi glavnom raspravom protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba. Naime, presuda je sudska odluka kojom se konačno i meritorno odlučuje o osnovanosti istaknutih zahteva za presudu u pogledu glavne stvari i u pogledu sporednih traženja i kojom se odlučuje o pravima i obavezama lica na koje se postupak odnosi. Stoga zahtevi kojima se osporavaju navedena procesna rešenja mogu biti konsumirani razlozima kojima se osporava odluka suda kojom je konačno odlučeno o pravima i obavezama lica na koje se odnosi. Polazeći od iznetog i činjenice da je rešenjem Opštinskog suda u Jagodini Su. 51/07 od 24. aprila 2007. godine odlučeno o zahtevu za izuzeće sudije Opštinskog suda u Jagodini od postupanja u predmetu P. 294/03, Ustavni sud je ocenio da se ne radi o aktu kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, protiv kojeg se, u smislu odredbe člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba, te da ovim aktom nisu mogla ni biti povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena ljudska i manjinska prava i slobode podnosioca, pa je u tom delu Sud odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
Kako je institut ustavne žalbe ustanovljen odredbom člana 170. Ustava, to proizlazi da se ustavna žalba može podneti samo protiv akata koji su doneti ili radnji koje su izvršene nakon stupanja na snagu Ustava, dakle 8. novembra 2006. godine. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio kao nedozvoljenu ustavnu žalba u delu u kojem se osporava rešenje Okružnog suda u Jagodini Gž. 435/04 od 16. marta 2004. godine, jer je osporeno rešenje doneto pre Ustava.
Iz navedenih odredaba člana 113. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, 8. novembra 2006. godine, do stupanja na snagu Zakona, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona. S obzirom na to da su osporena rešenja Opštinskog suda u Jagodini P. 294/03 od 27. aprila 2007. godine i Okružnog suda u Jagodini Gž. 1278/07 od 29. maja 2007. godine, doneta u periodu od proglašenja Ustava do stupanja na snagu Zakona, kao i da su navedena rešenja osporena naknadnim podneskom podnosioca ustavne žalbe od 7. jula 2009. godine, prilikom uređivanja podnete ustavne žalbe, dakle nakon isteka roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, to je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, ustavnu žalbu u tom delu odbacio kao neblagovremenu.
Saglasno odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu sledi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe i to da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom. U tom smislu Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu u delu kojim se osporava rešenje Okružnog suda u Jagodini Gž. 1862/07, a u odnosu na deo kojim je potvrđeno rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije, jer podnosilac ustavne žalbe nije iscrpeo poslednje pravno sredstvo koje je bilo predviđeno protiv osporenog akta, odnosno nije podneo reviziju, saglasno odredbi člana 412. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Konačno, kako su u konkretnoj pravnoj stvari revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti odbačeni kao nedozvoljeni, zbog nepostojanja zakonom propisanih pretpostavki za dozvoljenost ovih vanrednih pravnih lekova, to osporenim rešenjem Okružnog suda u Jagodini Gž. 1862/07 nije neposredno odlučivano o pravima podnosioca ustavne žalbe, pa ni o njegovom pravu na imovinu. S tim u vezi, Ustavni sud smatra da ne postoje razlozi zbog kojih bi se moglo ocenjivati da li je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca zajemčeno odredbom člana 58. Ustava.
9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje i odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti i procesnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti